Porodica -ulaznica za život

" Ako pogledate duboko u dlan svoje ruke, videćete svoje roditelje i sve generaqcije vaših predaka. Svi su živi u ovom trenutku. Svi su prisutni u vašem telu. Vi ste njihov nastavak".

Ovako je govorio Thic Nhat Hanh, vijetnamski budistički monah,
pesnik, mislilac...

Porodica jeste mesto gde smo se, ne samo rodili, već gde postajemo
ono što će nas celog života odredjivati. Ona je utočište gde se osećamo
bezbedni u svetu često bezdušnim. Osećaj pripadnosti nezamenljiv je
osećaj, - jer, "Ni jedan čovek nije ostrvo, samo po sebi celina...."
Porodica je jednostavno, - ulaznica za život.

Porodica, kao važna ćelija društva, suočava se u ovim vremenima sveopšte globalizacije
sa problemima i deli sudbinu trenutka u kome živi.

Sve srećne porodice nalik su jedna na drugu,
svaka nesrećna, nesrećna je na svoj način.
(Lav Nikolajevič Tolstoj)

Prof. dr. Ivan Šijaković u svom tekstu: " Kuda ide savremena porodica",
ukazuje na jednu, nažalost, sve češću pojavu, čiji smo svedoci, - previše često:

Nasilje u porodici
Jedan od problema, svakim danom sve prisutniji, sa kojim se susreće savremena porodica, jeste problem nasilja. Porodice su ugrožene nasiljem kako unutar samih porodica, tako i nasiljem u neposrednom okruženju. Nasilje unutar porodica karakteristično je za sva savremena društva bez obzira na njihovu ekonomsku i ukupnu razvijenost. nasilničko ponašanje se ispoljava od strane supružnika međusobno (posebno muža prema ženi), od strane roditelja prema deci, kao i od strane dece prema roditeljima (Ewing Ch.P., 1997.) . Visok stepen nasilja u porodici ima svoje korene u frustracijama, strahu, neizvesnosti i teškoćama koje pojedini članovi doživljvaju u društvu i to prenose na porodicu. Neostvarene ambicije, namere, težnje i intersi pojedinih članova porodice, stvaraju “refleksno” nasilje koje se ispoljava u porodici kao neka vrsta emotivnog i socijalnog “ventila”. Kriminal, terorizam, ratne pretnje i ratovi predstavljaju posebne, otežavajuće uslove i stvaraju okruženje, socijalni i kulturni milje u kome se nasilje stalno širi i postaje “uobičajeni” način života i delovanja.

Istraživanja i izveštaji medjunarodnih organizacija za brigu o porodici i deci i nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava, ukazuju na visok stepen nasilja unutar savremanih porodica u svim sredinama, posebno u nerazvijenim zemljama i zemljama u trnziciji, kao i u društvima u kojima dominira tradicionalni sistem vrednosti. Mnoge studije koje analiziraju stanje odnosa unutar savremene porodice, alarmantno upozoravaju da je reč o “paklu u porodičnom gnezdu”. Kao najčešći nasilnik označava se muž, odnosno otac u porodici. U mnogim tradicionalnim porodicama nasilje muža nad ženom smatra se “normalnim” načinom komunikacije medju supružnicima. Muž zlostavlja ženu na različite načine: fizičkim nasiljem (batine), seksualnim nasiljem, ucenjivanjem, pretnjama, raznim oblicima verbalnog nasilja, ograničavanjem i zabranama kretanja, uskraćivanjem materijalnih i finansijskih sredstava. Muževi nasilnici su različitog obrazovnog profila, materijalnog stanja i socijalnog statusa, kulturnog, rasnog i etničkog porekla, različite starosne dobi. Prema podatcima “Viktimoloških organizacija” (organizacije za pomoć žrtvama nasilja) i žene različitog obrazovanja, profesionalnog i socijalnog statusa trpe nasilje muža, nemaju dovoljno odlučnosti, hrabrosti i umeća da prekinu sa takvim stanjem, da se izvuku iz ponižavajućeg i “modernog” robskog položaja. Zašto žene trpe toliki stepen nasilja i toliko dugo, pitanje je koje sebi postavljaju mnogi istraživaći (Weiss El., 2000.). Nekada to ne mogu da učine iz straha od osvete muža, nekada zbog dece, a nekada zbog stida i neprijatnosti koju nameću rodbina, socijalna i kulturna sredina u kojoj žena živi i na koju je neposredno upućena. Medju podatcima o nasilju nad ženama na prostoru balkanskih zemalja, posebno se ističe činjenica da žene trpe nasilje u višegodišnjem trajanju (čak 70% ispitanih) i u svakodnevnom ponavljanju (skoro 45% ispitanih). Posebnu težinu ovim podatcima daje činjenica da je takav visok stepen nasilja nad ženom u porodici prisutan u urbanim i ruralnim sredinama, u tradicionalnim i ”savremenim” sredinama i sistemu vrednosti.

Savremena istraživanja (posebno sociološka i psiholaška) o stanju, položaju, kretanjima i zbivanjima u porodici ukazuju na stalni trend rasta porodičnog nasilja čije su žrtve deca. Nasilje nad decom u porodičnom okruženju postaje veoma ozbiljna i složena pojava sa pravnog, sociološkog, psihološkog, etičkog i kulturnog stanovišta. Svakim danom se otkrivaju novi oblici i načini zlostavljanja dece. Mnogi od tih oblika se u svakodnevnoj komunikaciju pokušavaju prikriti podvodjenjem pod kategoriju “porodičnog vaspitanja” i “dovodjenja” u red porodičnog ambijenta. Nasilje nad decom u porodici ispoljava se kroz sve oblike kojima se narušava integritet deteta i sprečava njegov normalan razvoj: zanemarivanje i zapostavljanje dece, uskraćena i nedovoljna ljubav, sumnjičenje, nepoverenje, ismejavanje, omalovažavanje, zastrašivanje, zatim fizičko kažnjavanje[2] (batine, zatvaranje) i na kraju, seksualna[3] zloupotreba deteta. Mnogi elementi neodgovornog i nasilničkog odnosa prema deci, koji se u modernom shvatanju i razvijenim zemljama pravno kažnjavaju[4], u tradicionalnim društvima i pravno ne izgradjenim državama smatraju se kao elementi strogog kažnjavanja i “čvrstog” vaspitanja dece. Tu je na delu različito tumačenja položaja, uloge i značaja odgoja i vaspitanja dece, razvoja njihove ličnosti i sticanja samopouzdanja. Ono što se u razvijenom i demokratskom društvu smatra kao kršenje ljudskih (dečijih) prava, u nerazvijenim i tradicionalnim društvima se toleriše kao stvar porodičnih odnosa i vaspitanja, a reč je o blagonaklonom odnosu pravnih institucija prema “domaćem nasilju” (Djuričić,B.N., 2002.)

U savremenim uslovima u porodičnom nasilju sve češće susrećemo oblike nasilje dece nad roditeljima. Reč je, uglavnom, o odrasloj deci. Uzroci su različiti: osećaj teskobe u porodici, sukob oko odrastanja, porodičnih obaveza, odgovor na različite zabrane, materijalna situacija, kriminal, narkomanija, imitiranje i podražavanje filmskih junaka i slično. Raspon nasilja koje čine deca nad roditeljima je veoma širok. Od zanemarivanja i zapostavljanja starih i nemoćnih roditelja, preko iskorištavanja njihove blagonaklonosti, finansijskih sredstava i materijalnog bogastva do monstruoznog ubistva[5].

Prof.dr. Ivan Šijaković

Obezbediti u današnje vreme svom detetu ulaznicu za život, nije nimalo jednostavno. Već u prvom susretu sa životm, a to je škola, teško je detetu objasniti otkuda tolike socijalne razlike medju vršnjacima, naročito ako se zna da svako deseto dete u Srbiji živi ispod granice siromaštva.

U školama se pokušava uvesti uniforma, kako bi se, prividno, sakrile socijalne razlike medju decom, medjutim i tu nisu izjednačeni stavovi. Garderoba i najnoviji modeli mobilnih telefona su simbolni statusi deteta i ono će, nema sumnje, kad odraste ceniti čoveka po materijalnim a ne onim pravim, ljudskim vrednostima.

S druge strane, deca čiji su roditelji skromnijih materijalnih mogućnosti, osećaju odredjen animozitet prema vršnjacima, pa je čest slučaj da u želji da nadoknade svoje nezadovoljstvo, prelaze u delikventne osobe.

Škola, koja je oduvek predstavljala, pored svog edukativnog značaja, i mesto koje je simbolizovalo zajedništvo, gde su se razvijala drugarstva čak iza ceo život, danas je postala
poligon za razdvajanje, mesto gde se najčešće primećuju socijalne razlike.
U istim klupama i u istim školskim dvorištima sudaraju se dva svet: deca imućnih i onih koji doslovno "životare". Te dve socijalne grupacije često se ne razumeju; jedni, oni što nose firmiranu garderobu, oholo se ponašaju prema deci koja često dolaze u školu u iznošenoj i
jeftinijoj odeći i obući. Ovi drugi, često osećaju indisponiranost i teško je tim malih glavicama objasniti da odelo ne čini čoveka, već da ga odredjuju sasvim druge vrednosti.
U današnjim vremenima sve je teško; pa čak i dete biti.

" Žene nas čine pesnicima, a deca filozofima", rekao je Malkolm d' Šazal.
Koliko istine u rečima ovog mislioca. Zaista treba nači prave odgovore na pitanja deteta, treba objasniti okolnosti i razloge, za koje ponekad ni samo roditelji nemaju odgovor i da je život vrlo komplikovana pojava u kojoj neko ima priliku da živi, neko da tek životari. Treba detetu objasniti
da se ljudske vrednosti ne kupuju, one se uče i stiču, treba ih naučiti " umeću malih koraka", što reče Antoan de Sent Egziperi u "Malom princu".

Uciti, hodati putem sopstvenog zivljenja, dan po dan... Uz osmeh kao odbranu, sa saznanjem koje je samo sebi dovoljno... Voleti... voleti ljude, zivotinje, planetu, covecanstvo, znano i ne znano...
Biti zadovoljan, a zadovoljstvom dozivljavati sitne stvari, svakodnevne...
Biti zahvalan...

Smisao je u Evoluciji i sirenju svesti... Razumevanju...