Branislav Crnčević

[You must be registered and logged in to see this image.]
Početak - rođen je 8. februara 1933. u Kovačici. "Moj otac je Crnogorac, iz Dupila - zadnja pošta Virpazar. Ni četnik, ni partizan. Umro 1937, a majka mi je Sremica", napisao je u "Dugi" "svom sinovcu" (serija tekstova zbog kojih je često napadan od Jugoslovena, zbog srpstva).

Detinjstvo - "Kao dete platio sam crnogorsko poreklo. U NDH me nije štitilo to što mi je majka Sremica (rođena je pre onog rata, u posvećenoj Austrougarskoj). Izbačeni smo iz NDH-a. A majka k'o majka, nije nas ostavile same, povela je Crnogorčiće u Srbiju", seća se. Zapamtio je da je prvi novac zaradio 1942. prodajući karamele ispred hotela "Moskva" u Beogradu.

Nacionalnost - "Činilo mi se logičnim da, zato što mi je otac Crnogorac, a majka Sremica, ne moram dokazivati srpsko poreklo. Što bi Crnogorac i Srpkinja mogli roditi izuzev dvoglavog čudovišta Srbina i Crnogorca. Jesam li ja kriv što sam dvonacionalno genetsko (jugoslovensko) čudo? Još mi se nije dogodilo da, kad u meni proteraju Crnogorca, Srbina ostave na miru", rekao je i, dodao: "Srpski sam nacionalista".

Verska opredeljenost - pravoslavna. Kad je JUL uveliko počeo da "posprema nam dvorište", Crnčević je upozorio (1995. u svojim napisima "Srpska posla"): "Vaistinu me ne bi iznenadilo da i za Patrijarha srpskog bude predložen neko iz Udružene (JUL-a prim. a.), i u Udruženoj ima bradatih, a po onome kuda smo krenuli baš bi nam i priličilo da nam crkvu priključi državi neko ko u Boga ne veruje, a ljudi se ne stidi".

Obrazovanje- u zvaničnoj biografiji piše da je studirao Filozofski fakultet u Beogradu.

Karijera - službovao je u zrenjaninskoj fabrici piva u Novom Sadu. "To je bio zlatan period u mom životu", navodi. Prijatelji dodaju da su ga zvali BIP (zbog bureka i piva). Posle "pivarskog perioda" usledila je novinarsko-uređivačka faza u "Ježu" i listu za decu - "Malom ježu". Onda se raspisao. Vaistinu (omiljena reč g. Crnčevića). U "NIN"-u, "Dugi", "Politici"... U međuvremenu, objavio je prvu knjigu (zbirku aforizama) "Piši kao što ćutiš". Proglasili su ga satiričarem. "U trenucima kad je sramota biti satiričar. Onom ko bude proglašen za satiričara odmah se stavljaju u ruke mač od kartona i praporci. Bavim se istinom, a ona ponekad zaliči na satiru", objasnio je i "priložio stihove": "Osetio sam, u polju, sred laži/Istina, vešto satkana od laži/Umara srce, glavu moju traži/Laž me, k'o metak, gađa sred čela/pada moja glava, zato što je zrela.

Onda je književnik sa trideset godina dugim stažom glavnog antikomuniste i profesionalno srpskog nacionaliste ušao u politiku. Pravo na listu SPS-a, pa posle i u Saveznu skupštinu. "Osmu sednicu sam posmatrao kao komunistički obračun. Miloševića smo zvali "Rumeni", Stambolića "Kudravi". Čitav disidentski klan je gledao ko će da pobedi. Za mene je Milošević ranije pogodio našto što drugi nisu... Za Miloševića sam se opredelio zbog njega lično, ali, boga mi, i zbog drugih", ispričao je začetak prijateljstva. Kad je sve prošlo, "priznao je": "Milošević je do prvog embarga na Srpsku (Republiku) bio čovek sa kojim sam ja tesno sarađivao. Kad su stvari počele da se odvijaju onako kako se meni nije dopadalo, zadržali smo neku vrstu blagog prijateljstva, sretali smo se, ali ja se više nisam uključivao ni u jednu od akcija".

Godine 1990. izabran je za predsednika Matice iseljenika, i to je funkcija po kojoj ga mnogi pamte. Zbog nje su ga pitali da li ima dve javne kuće u Vojvodini, od kojih uzima procenat, do onog da li uzima po 400 maraka po stanu koji dobijaju izbeglice. I još mnogo - "što pas sa maslom pojeo ne bi". On je strpljivo demantovao ovakve gluposti i trudio se da objasni zašto je bilo (kad je bilo) profiterstva u humanitarnom radu. "Prvi talas humanitarne pomoći bio je žestok. Ljudi su svojima u domovini slali sve. Normalno je, zato, da se tu pojavi profiterstvo. Tu su, pre svega, špediterske organizacije koje naplaćuju porez od lakovernih...".

Politiku je batalio kad je JUL počeo da je osvaja. Kratko je bio u svojevoljnom "izgnanstvu", onda se opet javnosti obraćao sa tekstovima u novinama, u kojima je mnoge okrpio na sebi svojstven način. Sve po zaslugama, vaistinu.

Stranački angažman- nikad nije bio član nijedne stranke, bar tako tvrdi. "Politika nije samo jedna kurva. Ona je kupleraj. A teško je poverovati da je neko u kupleraju sačuvao nevinost", kaže.

Zanimljivosti - veruje da Srbima niko osim Srba ne može nauditi i da niko kao Srbin Srbinu ne može "smestiti tako". Sad se videlo da Srbima i Mađari mogu da "smeste". Kao što je "njemu smestio" (poklanjanjem "audija 4") Mihalj Kertes, bivši direktor Carine. Dao mu "tuđi auto", pa sad g. Crnčević priznaje greh.
carstvo lokvanja

Kad bi meni dali

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.

Igrali bi, pričali bi nešto,
trčali bi, skakali bi vešto
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali kišobran,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar a slučajno sam.

Kišilo bi, dok mi koračamo,
pola tamo a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kišobran
ja i dobar, a slučajno sam.

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.

Ljutito meče - Brana Crnčević

Mesec obukao čizmice žute,
oblaci obukli plave kapute
pa cele noći nebom jezde.
Dole u šumi, jedno meče
zamišljeno, već treće veče,
gleda u zvezde.

Meče se ljuti već treći dan
što ga teraju u zimski san
i zamišljeno stalno ćuti.

Tata se ljuti, mama se ljuti
i svi mu vele:
- Otkad postoji med i pčele,
otkad postoji sunce i veče,
nismo videli takvo meče.

-"Šta ćeš da radiš - mama ga pita -
kad lišće sasvim, sasvim požuti
i sneg napada iznad rita?"
A meče ćuti.

-"Ćta ćeš da radiš - baka mu veli -
kad svet od snega sasvim pobeli?"
Tata se ljuti, mama se ljuti,
a meče ćuti.

Odjednom meče ljutito reklo
šta ga je peklo:
-"Neću da spavam, neću i tačka.
Zašto ne spavaju zec i mačka?
I ptica iznad naših glava
zašto ne spava?"

A oda tiho, tiho reče:
-"Baš mi je krivo što sam meče."

Sad mama ćuti, i tata ćuti,
i svi su strašno zabrinuti.

Meče se ljuti:
-"Uzeću - kaže - trotinet,
idem međ' decu, među svet.
Neću da spavam. Neću i tačka!
što ne spavaju zec i mačka?"

Mesec obukao čizmice žute,
oblaci obukli plave kapute
pa cele noći nebom jezde.
A jedno meče već treće veče
Neće da spava. Gleda u zvezde.

Ima nesto



Ima nesto sto u nama ima
sto nas drzi u istome vencu,
ima nesto isto u ljudima,
ima neke Bosne u Slovencu

Svi smo zacin u istome loncu,
oko Nisa ima nesto Backe,
ima neke Like u Slavoncu,
zapivajmo pisme bunjevacke.

Ima nesto sto u nama ima,
nekog divnog inata od zlata,
u predelu oko divljeg Lima
lezi jedno parcence Banata.


Ima nesto sto u nama ima
sto nas drzi u istome vencu,
ima nesto isto u ljudima,
ima neke Bosne u Slovencu.

LJUBOMORNO DUGME

Kad sam sreo dugme bez kaputa
Sedeli smo, tako prekoputa,
Dugme, ja i mesečina žuta.

Sve je bilo divno, al sumorno
Jer dugme je bilo ljubomorno.

Dugme boli, kog sad kaput voli?
Dugme pita, gde moj kaput skita.

Ja mu kažem: dugme, nije drama,
zašto patiš? Vidim ti po licu
gotova je ljubav među vama,
mani kaput, pa voli dugmicu!

Šta te boli kog sad kaput voli!
Ko te pita gde tvoj kaput skita?

Sve je bilo divno, al sumorno
Jer dugme je bilo ljubomorno.

Dugme boli, kog sad kaput voli?
Dugme pita, gde moj kaput skita?

BRANISLAV, BRANIK DECE


Branislav Crnčević, satiričar i humorista, pisac komedija i tužno-smešnih priča o životu ljudi. Čovek sa tucetom oštrih pera i jezikom koji ne prašta; čovek koji ismeva ludosti odraslih.

Branislav, branik je dece, stvaralac koji se klanja detinjstvu i ume da ga, u svojim pesmama i pričama, uznese iznad života odraslih. Njima Crnčević traži crno pod noktima, smatrajući da je higijena, čistota čovekove duše, najvažnija u životu. A decu voli, zabavlja ih, zasmejava do suza. Svu decu smestio je u svoju knjigu Bosonogi i nebo.

Onako velik, onako krupan, onako snažan, onako visok, onako rukat, onako kosat, onako plećat, onako nogat a, u stvari, Mrav dobra srca.

Brana zna odakle dolazi kiša, gde sve pada kiša, na koga pada kiša, zna čak i kako je kiša stala:

A, evo, kako je kiša stala:
Zamislila se: gde bi još pala?
Pa nije znala.

Kod Crnčevića nema šale, kad su u pitanju odrasli. Ali kod Crnčevića ima šale kada se obraća deci. On ume da se igra, zato ga deca često primaju u igru, a on ume igru da rasplamsa, da je produži, da je zasmeje, da je zavrti, a u centru svake igre je dete-čovek. Njegova pesma Igra počinje predivnim stihovima u slavu ljudskog roda:

Hajde da izaberemo dan.
Hoćete vi da ga izaberete?
Dobro.
Izaberite dan lep da kao čovek u pesmi stoji...