[You must be registered and logged in to see this image.]Stevan Raičković, srpski pesnik, prevodilac, esejist i akademik, rođen je 5. jula 1928. godine u Neresnici, kod Kučeva, u istočnoj Srbiji. Uz roditelje učitelje koji su često menjali mesta službovanja, detinjstvo je proveo u više sela i gradova Srbije. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Beloj Crkvi, Senti, Kruševcu i Smederevu. Maturirao je 1947. godine u Subotici. U svojoj devetnaestoj godini došao je u Beograd, gde je jedno vreme studirao na Filozofskom fakultetu (grupa Jugoslovenski jezici i književnost), a zatim radio kao novinar i literarni saradnik. Od 1945. do 1959. godine bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda a do 1980. godine urednik u Izdavačkom preduzeću ‚‚Prosveta". Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. godine.
Stevan Raičković je jedan od naših najvećih i najpoznatijih pesnika. Njegov pesnički svet čine priroda, usamljenost, tišina, harmonija. ‚‚Nekada sanjar, zanesen pred prirodom i tišinom, ispunjavao je pesme plavetnilom i prozračnošću. Ali, kako sam kaže, priroda je u njegovim pesmama 'samo materijalni okvir za one suštine koje sam nameravao da izrazim'. Tako i iza poetskog okvira pesme treba tražiti njeno misaono i lirsko jezgro."
Raičković je objavio oko dvadesetak zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Počeo je vrlo rano da piše. Prvu pesmu objavio je 1945. godine a zatim su sledile i ostale. Godine 1950. izašla mu je prva zbirka pesama ‚‚Detinjstvo", da bi već sledećom knjigom pesama ‚‚Pesma tišine" iz 1952. bio primećen. Najpoznatije su mu zbirke: ‚‚Pesma tišine", ‚‚Balada o predvečerju", ‚‚Kasno leto", ‚‚Tisa", ‚‚Kamena uspavanka", ‚‚Prolazi rekom lađa", ‚‚Slike i prilike" i druge. Objavljivao je pesme u ‚‚Književnosti", ‚‚Mladosti", ‚‚Književnim novinama" i u ‚‚Politici". Pored poezije za odrasle, pisao je i priče i pesme za decu. Prva po redu knjiga namenjena deci bila je zbirka pripovedaka ‚‚Veliko dvorište", a zatim zbirka pesama ‚‚Družina pod suncem" za koju je 1960. godine dobio nagradu ‚‚Neven". Poema ‚‚Gurije" bila je njegova treća knjiga po redu namenjena deci. Takođe je objavio prepeve modernih ruskih (Ana Ahmatova, Marina Cvetajeva, Josif Brodski, sačinio je izbor poezije Borisa Pasternaka) i slovenskih pesnika (‚‚Sedam ruskih pesnika" i antologiju ‚‚Slovenske rime") kao i niz eseja i zapisa o poeziji. Preveo je i Šekspirove sonete i ‚‚Deset ljubavnih soneta" Frančeska Petrarke.
Prevođen je na više jezika. Izbori iz Raičkovićeve poezije objavljeni su na ruskom, slovačkom, bugarskom, českom, poljskom, mađarskom, makedonskom, slovenačkom jeziku...
‚‚U svom stvaralaštvu Raičković je napustao poeziju i prihvatao se proze, ali on je uvek i svuda potvrđivao očitu istinu, da je bio i ostao — pesnik."
Ostala dela:
Knjige pesama: ‚‚Kamena uspavanka'' (1963), ‚‚Stihovi'' (1964), ‚‚Varke'' (1967), ‚‚Zapisi'' (1971), ‚‚Zapisi o crnom Vladimiru'' (1971), ‚‚Slučajni memoari'' (1978), ‚‚Točak za mučenje'' (1981), ‚‚Panonske ptice'' (1988), ‚‚Monolog na Topoli'' (1988), ‚‚Svet oko mene'' (1988), ‚‚Stihovi iz dnevnika'' (1990), ‚‚Fascikla 1999/2000'' (2001);
Poetski i prozni zapisi: ‚‚Čarolija o Herceg-Novom'' (1989), ‚‚Suvišna pesma'' (1991), ‚‚Kineska priča'' (1995);
Proza: ‚‚Intimne mape'' (1978), ‚‚Zlatna greda'' (1993);
Esejistički i memoarski tekstovi: ‚‚Beleške o poeziji'' (1978), ‚‚Portreti pesnika'' (1987), ‚‚Dnevnik o poeziji'' (1990), ‚‚Dnevnik o poeziji II'' (1997), ‚‚Nulti ciklus'' (1998), ‚‚U društvu pesnika'' (2000), ‚‚Slova i besede'' (2000), ‚‚Linija magle'' (2001), ‚‚Monolog o poeziji'' (2001);
Knjige za decu: ‚‚Krajcara i druge pesme'' (1971), ‚‚Vetrenjača'' (1974), ‚‚Male bajke'' (1974);
Poetski prepevi: ,,Šekspirovi soneti'' (1964), ,,Šest ruskih pesnika'' (1970), zatim dopunjeno izdanje pod naslovom ,,Sedam ruskih pesnika'', Deset ljubavnih soneta Frančeska Petrarke posvećenih Lauri (1974), ‚‚Slovenske rime'' (1976), ‚‚Zlatna jesen – izbor iz poezije Borisa Pasternaka'' (1990);
Autobiografija: ‚‚Jedan mogući život (Homo poeticus)'' (2002).
Dobitnik je najznačajnijih pesničkih nagrada - Zmajeve, Zmajevih dečjih igara, „Neven“, Njegoševe, Dučićeve, „Branko Miljković“, „Ljubiša Jocić“, „Goranov vijenac“, nagrade za prevodilaštvo „Miloš N. Đurić“, Vukove, nagrade „Desanka Maksimović“ i „Dušan Vasiljev“, kao i društvenih priznanja, Sedmojulske nagrade i Oktobarske nagrade Beograda, Oktobarske nagrade Herceg-Novog.
Stevan Raičković preminuo je 6. maja 2007. godine u Beogradu, u 79. godini.
U mojoj glavi stanuješ
U mojoj glavi stanuješ: tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.
Ponekad slušaš kako mi zakuca
Srce ko živi leptir iz kutije.
Ja ti odškrinem vrata: niz basamake
Silaziš u vrt za kog niko ne zna.
Na povetarcu lebdiš poput slamke.
(Dok za to vrijeme, možda: neoprezna
Stojiš na nekom rubu, ispred zamke…)
Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš
U morsku penu, ispod sunca, gola)
spazim te kako po kiši preskačeš
Barice i sva u blatu do pola
Žuriš na posao s licem ko da plačeš.
Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.
Vidim sa tvoga lica punog mira
Da ne znaš kako živiš dva života.
U mojoj glavi stanuješ i dubiš
Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bežiš il me ljubiš?
Van tebe druge misli ne postoje.
Samo dok spavam ti se nekud gubiš…
Naslov: Stevan Raičković 
Sre Sep 28 2011, 01:23
