KLADOVO

KLADOVO

Kladovo, je mali grad na istoku Srbije, ima oko 10 hiljada stanovnika, a cela opština tri puta više. Jedna trećina njih živi i radi daleko od rodnog kraja, najviše ih je u zemljama zapadne Evrope i u Skandinaviji, a prema nekim procenama u inostranstvu je stasala i četvrta generacija naših iseljenika.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kladovo je dunavska varoš, otvorenog srca, koja mnogo očekuje od turizma i manifestacija koje predstavljaju tradicionalne vrednosti i lepote kraja. Radi se na popuni smeštajnih kapaciteta. Gradi se hotel sa pet zvezdica. Tu je omladinsko-sportski centar sa 400 mesta, kao i privatni smeštaj. U planu je da se izgradi pristan jer kroz Kladovo godišnje prođe više od hiljadu brodova.
U kraju je veliko arheološko nasleđe od vremena praistorije do srednjeg veka. Obezbeđujući granice moćnog carstva, rimski imperator Trajan, pre dvadeset vekova, napravio je kroz đerdapski tesnac put, u stene uklesao tablu, a kod Kladova izgradio most dužine 1130 metara i njime spojio dve obale Dunava. Tu su i očuvane zidine rimskog vojnog logora, a nekoliko stotina najvrednijih predmeta starog graditeljstva pronađeni na više od 80 lokacija uz Dunav, nalaze se pod kupolom Prvog arheološkog muzeja koji se nalazi u centru Kladova. Zanimljivo je da ovaj gradić, kao retko koji u Srbiji, ima staru čaršiju koju mnogi porede sa beogradskom Skadarlijom. Razlika je jedino što se u kladovskim restoranima najviše služe riblji specijaliteti, pa čak i čuveni crni kavijar koji je nadaleko poznat po kvalitetu. Nekada je Srbija bila veliki izvoznik kavijara, a po svemu sudeći, biće ponovo.
Kladovo je meta turista posle izgradnje najvećeg hidroenergetskog i plovidbenog sistema Đerdap koji je podignut zajedno sa Rumunima i jedan je od najvećih u Evropi i danas. Tako je zahvaljujući Đerdapu hirovit Dunav na ovom delu toka stavljen u službu čoveka, pa eto već decenijama predstavlja mirno Đerdapsko jezero, veliko i lepo kao more.
izvor:glassrbije

KLADOVO, MALI GRAD BOGATE ISTORIJE (1)

U čaršiji najlepše

Kada se na istom prostoru osam hiljada godina smenjuju civilizacije, onda tu istoričari rade prekovremeno a običan svet sedi u kafićima i razmenjuje najnovije vesti

[You must be registered and logged in to see this image.]
Panorama Kladova


[You must be registered and logged in to see this image.]

Dunav je ta čarobna reč. Zbog njega će u Kladovu svaki hroničar moći gostima da priča o istoriji dugoj osam hiljada godina. Počinje – sa neolitom i ostacima civilizacije i kulture u Lepenskom viru, a posle su dolazili, odlazili ili nestajali Rimljani, Huni, Kelti, Sloveni, Turci, austrougarski doseljenici. Svi su se držali obale, živeli, radili ili gradili most nekad davno, od 103. do 105. godine, poput Trajana. Ili hidroelektranu, uspeh savremenih neimara pre 36 godina. O kakvom je poduhvatu reč potvrđuje činjenica da HE Đerdap može da zadovolji, recimo, potrebe Beograda za strujom ili četvrtinu potreba cele Srbije.
Običnom svetu i Kladovljanima pritisnutim letnjom žegom lepo je i bez prošlosti na tom istom Dunavu. Pokraj novog hotela „Vodena zvezda Dunava” nalazi se uređena plaža, zna se dokle može da se pliva, neverovatno čist i sređen toalet u kome se usluga ne naplaćuje...
Kad zahladi, uveče, većina je na kaldrmi Stare čaršije. Tu stižu uvek najsvežije novosti, prenose se od usta do uveta a posle utakmice u sportskoj hali nađu se tu sudije, sportisti i navijači da još jednom „proanaliziraju stvari”. Nema saobraćaja.
Kafići, poslastičarnice, pekare, prodavnice, butici, načičkani jedni do drugih, televizori na sve strane, pa kome je uz piće po volji serija, dnevnik, muzički program − samo okrene fotelju i uživa u TV programu, makar i u komšijskom lokalu. Do kasno rade i menjačnice, s obzirom na gastarbajtere, koji tokom ferija a posebno povodom dvodnevnog Etno-festivala, juče završenog, redovno pohrle u zavičaj. Bude tu hrane, ručnih radova ali najvažniji su pevači poput Jelene Tomašević i Slavice Ćukteraš koje su nastupale.
U galeriji Turističko-informativnog centra uvek ima nečeg interesantnog, poput tkanih radova Dese Paunović, koja je dokazala da se na razboju može napraviti i tašna i ogrtač i šal. Jedna od žena, koje u Kladovu, pod okriljem udruženja „Misija Kreativa”, svojim delima pokazuju da zanimanje i inspiracija ne moraju da se svađaju i da i trgovac po struci može da bude vrlo uspešan stvaralac.
Žaklina Nikolić, direktor Centra za kulturu Kladova, ovih dana bila je poprilično zauzeta postavljanjem dve izložbe. Jedna je „Dunavska avantura” u galeriji, sa video prezentacijama nekih prošlih vremena i simulacijama putovanja kroz Đerdapsku klisuru. Druga je „Tvrđave na Dunave”, postavka u atrijumu centra, kojom je pre svega zahvaljujući Ministarstvu kulture pokazano da Dunav povezuje kao nit Bač, Petrovaradin, Beograd, Smederevo, Ram, Golubac i tvrđavu Fetislam u Kladovu. Fetislam je utvrđenje nastalo na temeljima rimskog Zanesa, 1524. godine kada se Muhamed Drugi pripremao za osvajanje Evrope. Čine ga velika tvrđava i mali grad unutar nje. U svojoj burnoj prošlosti često je menjala gazdu i definitivno je 26. aprila 1867. predata srpskim vlastima pa se taj datum slavi kao Dan opštine.
Ali, nije u Kladovu samo Dunav dostojan divljenja zbog „krivudanja” – Velikog i Malog kazana – koja pravi putujući kroz klisuru. Ne baš tako poznata reka Blederija u selu Reka zaslužna je što meštani već trista godina u istoj staroj vodenici, koja pripada svim seljanima, melju žito, a nekoliko kilometara ispred pravi prelep vodopad. Vodena zavesa visoka sedam metara. Da posetilac ne poveruje − Kladovo, grad ne preterano velik, ali trista čuda za videti. Arheološka otkrića se podrazumevaju, mada su mnoga zbog gradnje brane potopljena. Dovoljno daleko od vode, na sigurnom, nalazi spomenik Vuku Karadžiću, koji je nekada davno bio upravnik carine u Brzoj Palanci.
Kladovljani su ponosni i na crkvu Svetog Đorđa. Nekada je postojala mala, pa je na njenom mestu sagrađena nova 1862, u vizantijskom stilu, a u nju su ulazili i kralj Aleksandar Obrenović sa majkom kraljicom Natalijom i Nikola, Pašić, Ilija Garašanin a sada svakom posetiocu padne u oči uljana slika sa figurom Svete Petke u prirodnoj veličini, koju su 1933. crkvi darivali Darinka i Mihajlo Simić.
I još nešto neobično. Kladovo ima mnogo vozača, svaki treći žitelj ovog grada ima dozvolu. Došapnuo nam je to Uroš Banović, poznatiji kao Lala, inženjer koji je radni veo proveo u hidroelektrani, a kao stručnjak za saobraćaj vodi petkom specijalizovanu emisiju „Saobraćajno oko” na Radio Đerdapu. O ovom gradu, u koji se doselio iz Vojvodine, pa mu odatle i nadimak, napisao je hiljade tekstova.

----------------------------------------------------------------

Novi trg, park...

Jovan Stingić, načelnik opštinske uprave u Kladovu se nekada bavio sasvim drugim poslom: po završetku pravnog fakulteta postao je inspektor za privredni kriminal. Sada se u svom rodnom gradu bavi komunalnim temama, kaže kreativniji je to posao i može mnogo toga korisnijeg da se postigne (još je radnik MUP-a i miruje mu radni odnos) i sa zadovoljstvom priča kako će za mesec dana biti završeno preuređenje Gradskog trga, da su za dve godine urađene dve fontane, gejzir...
− Mnogo toga pre nije ovako izgledalo u centru. Lane smo počeli izgradnju parka na površini nešto većoj od pet hektara i to je vrlo ambiciozan projekat koji nam je kao donaciju uradilo Zelenilo Beograd, ističe Stingić. − Predračunska vrednost tog posla, koji se sprovodi u delo sa Hidroelektranom Đerdap je oko 60 miliona dinara a kada sve bude gotovo u parku će moći da se igraju najmlađi, odmaraju penzioneri, rekreiraju oni sportskog duha. U ovoj zelenoj oazi počelo je i podizanje Dečjeg grada na 50 ari, koji će delom, osim novcem HE Đerdap, biti finansiran iz evropskih fondova, jer kako Stingić ističe, gde god nađu mogući izvor para nastoje da konkurišu.
Načelnik posebno naglašava da će se završetkom parka napraviti čitav kompleks, s jedne strane se već nalazi sportska hala a na kraju niza će biti marina. Gosti su uvek dobrodošli, ali za sada u Kladovu, iako je na obali Dunava kojom plove silni brodovi, nema putničke već samo teretne marine.
− Oko 60.000 turista nas je posetilo lane, prednjačili su učesnici seminara i radničkih sportskih igara. Do 500 gostiju možemo da smestimo bez problema u ovdašnje hotele, mada kada ta brojka bude premašena kao dobri domaćini podstičemo i privatni smeštaj i nađemo mesta u kampu u Karatašu − dodaje načelnik Stingić, najavljujući preuređenje marine i srednjovekovne tvrđave Fetislam, za koju su pare obezbeđene iz Evropske unije. Za one iz predgrađa asfaltirani su kilometri puteva, uvedena kanalizacija...

--------------------------------------------------------------------

Brojke kažu

·U opštini Kladovo, u 32 mesne zajednice živi 32.000 stanovnika
·grad Kladovo ima 12.000 žitelja
·na privremenom radu u inostranstvu je 8.000 Kladovljana (recimo, svi iz sela Ljubičevac su, recimo, u Danskoj, oni iz Vrbice su u Beču a gastarbajteri iz Grabovice rade u Švedskoj), ali oni uglavnom ne ulažu novac u privredu i projekte već grade velike kuće i štale koje ostaju prazne
·Kladovljanki ima za 2000 više nego Kladovljana
·najbrojnije je stanovništvo između 45. i 49. godine
·među decom uzrasta do četiri godine ima 652 dečaka i 571 devojčica

Rajna Popović
Objavljeno: 24.07.2011.
Izvor: Politika magazin

KLADOVO, MALI GRAD BOGATE ISTORIJE (2)

Dok brodovi plove kroz Đerdap

Visinsku razliku od 30 metara plovila lako savladavaju za otprilike sat i po vremena, ulazeći u dve komore prevodnice. Zbog brane su mnoga arheološka nalazišta ostala pod Dunavom.


Brodovi u prevodnici

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kakav pogled! Levo: put preko brane, kažu dugačak osamsto metara, mnogo automobila na njemu i tamo, gde je onaj poslednji u koloni, nalazi se Rumunija. A baš ispod nas – brod, na gornjoj platformi putnici, neki šetaju, neki nezainteresovani za okolinu odmaraju se u ležaljci, čekaju da nastave putovanje ka Crnom moru. Posmatramo sa tornja hidroelektrane „Đerdap” kako će ogromno plovilo za 90 minuta savladati visinsku razliku od 30 metara, uplovljavajući u dve komore, koje rade po sistemu spojenih sudova, saznajemo od našeg stručnog vodiča inženjera Slobodana Stamenova, a pune se ili prazne takozvanim lateralama.
Kada voda dostigne potreban nivo da brod može bezbedno da pođe napred, pregradni zid se spušta i „prvi korak” je napravljen. Onda još jedan u drugoj komori, gde se, takođe, podešava visina vode i – srećan put! Kapetan broda i tog dana dežurni kapetan u tornju, su u stalnoj radio-vezi, tako da u komori širokoj 34,5 i dugačkoj 311 metara ne može da bude nekih iznenađenja. Sedam dana na našoj strani Dunava sva plovila bivaju puštana nizvodno, a na rumunskoj uzvodno, pa onda obrnuto, saznajemo od domaćina u tornju.
Kolika je snaga Dunava na sredini zapitaće se mnogi, znajući činjenicu da brod uz obalu, sa kote nadmorske visine od otprilike 70 metara, gde je jezero ispred brane, silazi 30 metara niže posle prolaska kroz turbine? Mereno kilovat-satima, od 1970. godine do juna ove 2011, „Đerdap 1” je proizveo 227 milijardi kilovat-sati. Da se čoveku zavrti u glavi od brojke, baš kao i kada smo sa inženjerom Stamenovim ušli ispod rotora, u prostor koji se otprilike nalazi u nivou dna Dunava. Metalna skalamerija teška više od dvadeset tona vrti se neverovatnom brzinom i pravi „vetar” kao da duva košava. Čudo, moćna voda, a tek buka... Glavna hala je, inače, puna majstora koji nastoje da, revitalizujući agregate, kako se to stručno kaže, produže za tri decenije radni vek elektrane, koja radi već 37 godina i još povećaju snagu postrojenja. U prevodu na jezik običnog potrošača to znači – učinak ravan snazi jedne nove hidrocentrale.
E sad: struja ili prošlost? Zbog gradnje brane, koja je, kao rampa na Dunavu, podigla nivo vode, mnoga nalazišta su ostala u talasima reke. I nekada su graditelji pobeđivali vrtloge Dunava i krševite obronke klisure, Trajanova tabla je jedan od dokaza za to, srećom 12 metara podignuta uvis da ne bi ostala pod vodom. Sačuvan je i stub velelepnog mosta, koji je sam Trajan srušio da bi zaustavio Kelte na drugoj strani reke...
Mr Jelena Kondić, savetnik u Narodnom muzeju u Beogradu, istovremeno je i stručnjak na „privremenom” dugogodišnjem radu u Kladovu. Zatičemo je sa šezdesetak mladih Kladovljana na utvrđenju Diana, a od nje kasnije čujemo da je tu nekada bio rimski logor za smeštaj mešovite vojske, od drugog do šestog veka ove naše ere. Mladi Kladova, srednjoškolci i oni nešto stariji zadovoljni su što se druže i korisno „troše” letnji raspust u nekoj vrsti edukativno-vaspitnog kampa, kako pokušava da ga opiše Jelena Kondić. Sunce upeklo, ali to kao da nikome ne smeta, prihvatili se alatki i svako nešto sređuje.
– Zbog ovih vrednih devojaka i momaka bilo bi zaista lepo da se obnovi tradicija radnih akcija. Uz podršku hidroelektrane „Đerdap” i ove godine smo raspisali konkurs i pozvali volontere, doduše uz neku simboličnu nadoknadu da nam pomognu da nastavimo započeti posao na iskopinama. Javilo se čak 170 omladinaca, ali morali smo da odaberemo 60, uzrasta od 17 do 26 godina. Imaju organizovan prevoz i ovde se zaista pokazuju u najboljem svetlu. Očistili su teren, ali su raspoloženi da urade sve što im se poveri, da uđu i u depoe – objašnjava Jelena Kondić, inače i direktorka Arheološkog muzeja Đerdap u kome se nalazi vrlo bogata zbirka eksponata, koja svedoči o istoriji kladovskog kraja. Istovremeno ovaj vrsni istraživač je i rukovodilac višedecenijskog projekta na utvrđenju Diana, koji je nekada, ističe, bio zaista uređeni grad.
Ipak, ničega ne bi bilo, pa ni posla za arheologe da Dunav put do ušća nije krčio baš tuda. Naša sagovornica ističe da je reka ono što povezuje prošlost i sadašnjost na prostorima Kladova, podseća na rimske vladare i one potonje, ekonomske interese koji su oduvek na obali kreirali život. I ostalo je sigurno još mnogo toga što će neke nove generacije tek otkrivati, a slušajući Jelenu Kondić koja sagovorniku nudi neverovatne priče o prohujalim vekovima, za koju na ove dve stranice zaista nema mesta, ne sumnjamo da će biti i onih koji će se opredeliti za arheologiju ili istoriju.

-----------------------------------

Žene uvek u akciji

Slavica Boraković iz Udruženja „Misija kreativa” je vrlo zadovoljna što su uspeli da dobiju prostor i u nekada zatvorenu kuću u centru Kladova, legat doktora Branka Stankovića, poprilično ruiniranu, malo dovedu u red i postave šest razboja. Ovog leta tu za mesečnu platu rade žene, angažovane četiri meseca na „javnim radovima” posredstvom „Etnomreže”, koja objedinjuje sva udruženja tog tipa, a od donacija USAID-a.
Njihove rukotvorine, utemeljene na vekovnoj tradiciji kraja u kome žive, ali moderno dizajnirane i upakovane, postaju protokolarni pokloni vlade Srbije. I lane je „Misija kreativa” učestvovala u toj akciji, s tim što su ovoga puta angažovane i invalidne osobe. Najvažnije je da prostirka, ćilim, šal, torbica budu vrhunski izrađeni.
– Nije to posao za svakoga, bitan je afinitet. Naše udruženje „Misija kreativa”, nastalo 2007. godine sa idejom da se ožive stari zanati, okuplja žene koje vole ručni rad i mi, kada se steknu uslovi i pristignu finansije, angažujemo one voljne da osam sati provedu na poslu za razbojem – objašnjava Slavica, vrlo preduzimljiva, s obzirom na to da ima dugogodišnje iskustvo u okupljanju stotine vrednih tkalja i pletilja, koje su nekada radile za „Jugoeskport”.
– Rekla bih da čim počne da se živi normalnije, ljudi imaju potrebu za lepim, pa i rukotvorinama i drago mi je da smo počeli da obnavljamo ono u čemu smo se nekada pokazali vrlo dobrim. Izlažemo u galeriji u čaršiji ili gde nas već pozovu i keramiku koju naši članovi prave – dodaje Slavica, ističući da je podrška Žakline Nikolić, direktorke Centra za kulturu bila vrlo značajna u tome.

-----------------------------------------

Kladenac, klada ili...

Postoji nekoliko pretpostavki o tome kako je Kladovo dobilo ime. Veruje se da ime grada potiče od reči kladenac, jer Kladovo ima mnogo izvora, mada su neki skloni da veruju da je presudila klada iz posečenih šuma, pri čemu se prigovara da su takve seče kasnijeg datuma u odnosu na prve pisane pomene imena grada.
Pod današnjim imenom, Kladovo se prvi put pominje u jednom austrijskom vojnom dokumentu, u kome je zabeležen napad hajduka iz Vlaške na grad 1596. godine. Među najstarijim i najvrednijim pisanim podacima je opis grada koji je u svom putopisu zabeležio, prilikom boravka u Kladovu, turski geograf i putopisac Evlija Čelebija.

Rajna Popović
Objavljeno: 01.08.2011.
Izvor: Politika magazin