Češka Republika

Češka Republika

Prag - u kafani ispod sata

Turobno jutro i hladni šamari vetra na hodnicima glavne železničke stanice u Pragu. Hostel koji smo rezervisali otvara se tek u devet i sve su prilike da ćemo tu vremensku pukotinu morati da ispunimo u kafani ispod sata, na gornjem nivou stanice.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Promaja je strašna i moj kašmirski kaputić služi samo kao dekoracija, vetar valjda i kroz otvore za dugmad duva.

On, sedi naspram gargojla pod krovnom kupolom i igra senki dana u najavi, uklapa njegov lik u jezovitu sliku. Mladi, ambiciozni i perspektivni, tek svršeni arhitekta, praktičan, priseban. Ja, prebiram po sitnini za kafu, ma, sigurno mi ovde neće vratiti kusur od krupne novčanice. Studentkinja novinarstva, glava u oblacima, stopala u starkama, još mislim da od adolescentskih frustracija, ovaploćenih u reči, može da se napravi karijera, život. Pajtaši, ma drugarčine! Ne skidajući pogled sa tačke na masnjikavom mermernom stočiću i grejući promrzle prste među kolenima, neobazirući se, naručujem veliku crnu kafu bez šećera, na srpskom. Konobarica, zapuštene figure i odeće, ali vedrog lika i živahnih očiju, za ovo mrtuljavo doba dana, prima narudžbinu bez pogovora. Nekoliko minuta kasnije, kafa, u stilu rakete sa toplotnim navođenjem, sleće na naš sto u nekim debelim, visokim čašama. Bilo je to instant češko-srpsko sporazumevanje.

Dobra stvar sa turističkim posetama turističkim destinacijama, bez turističkih vodiča, ta je što sam upravljaš svojim vremenom, parama i vodiš se isključivo svojim željama. Osim toga, silom prilika, upućen si da što pre saznaš kako stvari funkcionišu, upoznaš „obične“ ljude koji, ispostavi se, sve su, samo ne obični. Zapamtiš i poneku reč. „Must see“ tačke dogovili smo još pre polaska i u Pragu kupili minijaturni vodič sa mapom grada. Narodni muzej, Vaclavova ulica, katedrale, crkvice, astrološki sat, nebrojene kule, zamak, Karlov most, Muhin muzej, Dalijev, Kafkina kuća, Zlatna ulica, sinagoge...



Neki tuđi svet iz kadgodosti, iskrsava u odrazima izloga Prade, Lui Vitona, Gučija. Ne znam koliko sam puta, zevajući na sve strane, rekla da je jedan život, a ne deset dana, malo da zaviriš u svaki ćošak ovog grada. Miris kuvanog vina sa cimetom i muskatom, i gulaša s knedličkama, beži iz kuhinja i golica nozdrve gladnih. Svarovski kristal na svakom koraku, prosjaci, svaki sa svojim patentiranim performansom - još češće, matruške, kopije Muhinih radova, kristalne kugle, slatkiši... ma, dok se okreneš, ostaneš švorc! I stvarno, jedva sam na kraju napabirčila po džepovima za neku pristojnu, poveću razglednicu sa slikom Praga u svitanje, da ostane mami i tati za uspomenu. Florijan, vlasnik koji nam je iznajmio sobe, naučio me je da na češkom napišem, iz Praga s ljubavlju: s laskou z Prahy.

Volela bih da prokljuvim, po kojim se ćumezima Če smucao, sa ovdašnjim komunistima, prilikom posete Pragu, nekoliko meseci pred smrt i nepunu godinu pred Praško proleće.

Na Masarikovom trgu, ispred zamka, vojna smotra. Konjanici, pešadija, korak u stroju, grleni glas u zvučnicima, plotun, nosevi paraju oblake. Arhitekta žudi za još ponekom zgradom, mostom, stubom, dok iskonska „lady in stress“ u meni, od stotinu pari nogu u čizmama, sluti bat koraka nekog svog viteza. Skroz patetično, u mislima, pletem perčin sa vrha neke kule... Sram me malko, onako pred sobom. Već sa druge strane palate, od vojne muzike, ostaju samo udari doboša, kao damari u utrobi olovnog vojnika, zvonki i prazni.

Veče nas iza nekog ćoška presreće praznih stomaka i ponovo promrzle pa rustična picerija u starom gradu, mami kao dom. Vlasnik je neki Kragujevčanin, pica majstor je iz Novog Sada a barmen Makedonac. Bratski štimung, ljubopitljiv, malo bolećiv i sasvim pristrasan, obostrano. Mislim da je to bio najbolji quattro fromaggi koji sam ikad probala, a vino su nam skuvali potpuno narazvodnjeno i bogato začinjeno, u veeeelikim čašama pa smo do hostela došepeljali onako, pošteno nacvrcani.

Aleksandra Malušev

Izvor: B92

Prag - grad koji je inspirisao Mocarta

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nezamislivo je posetiti jednom Prag i ne vratiti se ponovo na njegove kaldrmisane ulice. Teško je oprostiti se od grada čija slava, kao u jednom od lokalnih proročanstava, dodiruje zvezde, grada koji je bio dom Franca Kafke, Bedžiha Smetane, Jaroslava Hašeka, velika inspiracija za Mocarta i Miloša Formana.

U njemu su se nalazile i studentske sobe naših reditelja Emira Kusturice, Gorana Paskaljevića i Gorana Markovića.

Praški pejzaži nađu se godišnje na najmanje četiri miliona ličnih fotografija, koliko turista svake godine poseti Prag. To je jedan od gradova u kojima je mapa nepotreban teret, jer gde god se okrenete, u kojem god pravcu da krenete, sigurno ćete pronaći nešto što će vam privući pažnju, bilo da je u pitanju muzej, katedrala, opera, zamak, toranj, most, pivnica…

Zašto je Prag toliko poseban, često se pitaju oni koji nisu kročili u grad na Vltavi. Još od srednjeg veka prestonica Češke smatrana je za jedan od najlepših gradova Evrope, stecište kulturne elite, mesto gde lepota prizora predstavlja pravo remek-delo, što je potvrđeno svrstavanjem stare gradske četvrti pod zaštitu Uneska.

U gradu koji je sam po sebi spomenik kulture svaki korak vodi vas ka novom čulnom izazovu, bez obzira na to da li vam je početna tačka Vaclavski trg, Karlov univerzitet iz 16. veka, Starogradski trg sa Tinskom crkvom, Gradskom kućom, čuvenim Orlojem, astronomskim satom zadivljujuće lepote.

Ovde oprez! Od domaćih vodiča bićete upozoreni na to da postoji mogućnost da, dok očarani gledate u ovaj prelepi sat, ne primetite kojom brzinom vešti lopovi mogu da vam isprazne ranac na leđima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U Prag obavezno ponesite ravnu obuću sa debljim đonom, jer su sve ulice popločane kaldrmom, ali ukoliko ste poklonik mode, zbog bolova u nogama gorko ćete se kajati kada se uveče vratite u hotel.

U šetnji praškim ulicama nekoliko detalja će vam privući pažnju. Prvi su marionete koje vam se smeše iz svake prodavnice suvenira, ali za Čehe imaju mnogo veći značaj od rekvizita za zabavu ili suvenira. Nekada su se čak i politički stavovi iskazivali kroz njih, pa su tako za vreme komunizma one pravljene od lima, da bi ukazale na teskoban život. Čovek koji drži konce u rukama i od pokreta marionete pravi vrhunsku predstavu zove se manipulator, što je cenjena uloga u svetu kulture.

Dobri vojnik Švejk, čuveni junak iz Hašekovog satiričnog remek-dela, mudrac iz naroda i borac protiv nepravde i besmisla militarizma, takođe je ponos Čeha koji će vam ga ponuditi u svakom mogućem obliku: lutkicu, knjigu, flašu piva, rakije ili vina.

Huk Vltave, mistiku reke koja je inspirisala Bedžiha Smetanu da je ovekoveči kroz muziku, reku koja je dozvolila da joj obale premosti stari kameni Karlov most, na kojem jedan poljubac garantuje večnu ljubav, najbolje se može doživeti krstarenjem uz kolače, kafu i muziku Smetane, piše "Blic".

Na uzvišenju iznad Vltave nalazi se velelepni carski deo grada – Hradčani, od kojeg zastaje dah, a ako ga posetite u pravo vreme, imaćete priliku da vidite svečanu smenu straže ispred Predsedničke palate.

Kada se umorite od zgrada, mostova, katedrala, tornjeva i kaldrme, najbolji odmor je u praškom Zoološkom vrtu, kojeg je "Forbes traveler magazine" svrstao u jedan od najboljih u svetu. Stanovnici glavnog grada Češke ponosni su i na filmski studio "Barandov " u kojem su radili velikani poput Miloša Formana i Jiržija Mencela.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Da biste uspeli da obiđete bar deo Praga, grada-muzeja pod otvorenim nebom, preporučljivo je da odlazak u pivnice ostavite za kraj dana. Česi se hvale da su najveći svetski potrošači piva po glavi stanovnika, a kada ga i sami budete probali, shvatićete zašto je tako. Jednostavno, zato što je zaista vrhunsko.

Ako volite brendirano, tu je čuveni "budvar" ili "badvajzer", zatim "pilsner urkvel", a ukoliko ste skloni eksperimentu, obavezno probajte neko crno ili aromatizovano pivo. Kolekcija je impresivna, a ukusi zadivljujući. Uz pivo se, naravno, slažu kobasice, uz jela se služe knedle, a uz pivo i hranu obavezna je – muzika.

Ukoliko uđete u pravu češku pivnicu, dakle ne onu namenjenu turistima, uz pivo i kobasice dobićete i "orkestar" vremešnih Čeha koji za svojim stolovima pevaju narodne pesme. Ako posle piva odlučite da probate "beherovku", čuvenu češku rakiju napravljenu od više od 30 vrsta biljaka, nećete verovati, ali odjednom ćete znati sve češke narodne pesme i pevaćete ih s lokalnim stanovništvom.

Prag je pun života, pulsira gotovo 24 sata dnevno, ali je danas ipak prava evropska metropola, pa izlazak iz kulturnog centra grada može da vas vrati u realnost. Soliteri, industrijska zona, široki bulevari – slike su koje ne ostavljaju utiske za pamćenje.

Kada umor učini svoje, prilikom povratka u hotel, kao i u svakom velikom gradu, vodite brigu o računu za taksi. Ako ne dogovorite cenu, u večernjim satima može da vam se dogodi da papreno platite vožnju od samo nekoliko kilometara.

(MONDO)

Plzenj: sve se vrti oko piva

Sa vrha najvišeg crkvenog tornja u Češkoj puca pogled na čitav grad. Dominiraju 2 dimnjaka koja odaju ono oko čega se sve vrti u ovom gradu: ogromna mašinska fabrika Škoda i čuvena pivara Plzensky Prazdroj.

Izvor: B92

[You must be registered and logged in to see this image.]
Photo: Nigel's Europe / Flickr

Statua brkatog viteza Rolanda stražari uz fasadu jedne od zgrada na Trgu republike. Ili je ipak samo dekoriše. Ronald je svoje obaveze ispunio. Legenda kaže da se godinama borio da zaštiti prava grada od kojih je ono najznačajnije bilo pravo na proizvodnju piva.

'Naše pivo je zdravo, ako se umereno pije', tvrde lokalci.

Četiri reke, Radbuza, Mze, Berounka i Uslava učvorene su na ovoj teritoriji. To je jedan od najznačajnijih razloga za lokaciju i osnivanje Plzenja 1295. godine baš na ovom mestu. Strateški i vešto. A voda, na nekim mestima dubine oko 100 m (baš kao i najviši toranj u Plzenju), bila je visokog kvaliteta.

Treba imati na umu da je već u srednjem veku regija bila poznata po ječmu i hmelju. Već tada se osećao šmek piva u vazduhu. U srednjem veku pravo proizvodnje piva nije pripadalo građanskoj porodici, već njihovoj kući, tako da je novi vlasnik zajedno s kućom kupovao i to pravo. Kralj Vaclav II, osnivač grada, dozvolio je da takvih kuća bude oko 260.

Pivo su testirali na specifičan način: prvo bi prosuli pivo po klupi i našli dobrovoljca koji bi na tom mestu sedeo izvesno vreme. Ako nakon nekoliko sati sedenja sasvim normalno ustane, pivo nije dobro. Ako se pak pantalone zalepe, onda je sve OK.

1838. stanovnici Plzenja odlučili su da naprave korenite promene. Pivo koje se tada proizvodilo bilo je lošeg kvaliteta. Kao reakcija na to, gradsko veće je naredilo da se sve zalihe, čitavih 36 hektolitara, proliju pred gradskom većnicom. Neprijatni miris prolivenog piva razlegao se gradskim trgom, a gradski pivari, osramoćeni, odlučili su da naprave jedno, dobro pivo.

U pivari Pivovar Plzensky Prazdroj, jednoj od najpoznatijih na svetu, 1842. rođen je novi tip svetlog piva, plzenjskog piva, čuveni Pilsen ili Pils. Gomila turista dolazi u Plzenj samo kako bi posetila ovu pivaru. Mami ih i podatak da se godišnje oko 11 miliona hektolitara piva iznese kroz ova vrata u 55 zemalja.

Na tornju crkve Sv. Bartolomeja koja dominira trgom Republike, visi čitava lista sugestija namenjenih turistima koja se odnosi na to šta sve možete uraditi u gradu u sopstvenoj režiji. Sve je tu, na dohvat ruke, stari centar je formata šibice i pored toga što u gradu živi oko 170 hiljada stanovnika i što postoje 3 univerziteta.

'Crkva. Toranj. Treba se popeti', sugerisaće vam lokalci, prvo na češkom, pa na lošem engleskom, a onda i rukama i nogama. 301 stepenik i gore ste – na vrhu najvišeg crkvenog tornja u Češkoj.

Odozgo, sa tornja crkve Sv. Bartolomeja, puca pogled na grad, a u oči padaju dimnjaci koji odaju ono oko čega se sve vrti: na jugozapadu ogromna mašinska fabrika Škoda, a na severoistočnoj strani pivara Plzensky Prazdroj.

Plzenske Historiscke Podzemi je istorijski podzemni muzej koji predstavlja složen kompleks prolaza i podruma prokopanih u 14. veku, koji su predstavljali neku vrstu skloništa za vreme Tridesetogodišnjeg rata i Drugog svetskog rata. Ovaj podzemni lavirint vekovima je bio idealno mesto za proizvodnju piva. Bilo im je lakše da ga prave u podrumima, kako bi, između ostalog, izbegli neprijatne mirise u kući. Procenjuje se da su podrumi 12 m pod zemljom i da u dužini dosežu oko 20 km, ali je od toga danas samo 800 m prohodno. Adresa: Perlova 4.

Pivovarnické muzeum smešten je u srednjovekovnoj kući za preradu ječma koja je otkrivena prilikom restauracije gradskih zidina. Uz pomoć lutki prikazano je kako se još u davnoj Mesopotamiji pilo nešto nalik pivu.

Velika sinagoga s kraja 19. veka, treća po veličini na svetu (posle Jerusalima i Budimpešte) predstavlja još jednu atrakciju. Sinagogom dominiraju 2 tornja i orijentalni elementi. Interesantnim interijerom dominira neobično izrezbareni altar i jedinstvene orgulje. Unutra ima dovoljno prostora za 2.000 ljudi. Zbog specifične akustike, prostor se koristi za organizovanje koncerata. Sinagoga je zatvorena za posetu od novembra do marta jer je u tom periodu, kako kažu, unutra strašno hladno.

Ne zaboravite šetnju kroz Nerudova ulice koja je jugozapadno od starog centra. U ovoj ulici fasade kuća dekorisane su posebnom zidnom tehnikom zgrafito (tehnika grebanja) koja predstavlja kombinaciju grafike i reljefa. Tvorac ovih ukrasa je Mikolás Ales (19. vek).

Plzenj je oko 90 km jugozapadno od Praga. Od glavne železničke stanice Hlavni nadrazi na svakih sat vremena kreću vozovi za Plzenj. Vožnja traje sat i 45 minuta. Autobusom ste za sat vremena u centru Plzenja.

Marijanske Lazne, banja visokog društva

Preko 40.000 gostiju godišnje danas dolazi u banju gde su se odmarali Gete, Šopen, i Vagner, ali i austrijski car Franc Jozef I i ruski car Nikolaj II Romanov. Britanski kralj Edvard VII dolazio je ovamo devet puta.

Izvor: B92

[You must be registered and logged in to see this image.]

Mariánské Lázně (nem. Marienbad) su druga po veličini banja u Češkoj, sa 40 izvora mineralne vode u samom mestu, i preko stotinu u neposrednoj okolini.

Zemlja na kojoj je smeštena današnja banja ne tako davno pripadala je manastiru Tepla, čiji je starešina na nagovor manastirskog lekara početkom 19. veka inicirao izgradnju banjskog kupatila.

Usledili su grandiozni arhitektonski projekti, a za njima i transformacija područja u veliku banju. Godine 1866. Marijanske Lazne su dobile status grada, a početkom 20. veka bile su među nekoliko najvažnijih banjskih centara u Evropi. Razvoj turizma u tom periodu kulminirao je izgradnjom aerodroma 1927.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tokom Drugog svetskog rata Marijanske Lazne su pretvorene u grad-bolnicu, ali već nakon završetka rata, grad je ponovo nastavio da se razvija, i danas na godišnjem nivou prima oko 40.000 gostiju.

ATRAKCIJE

Najpoznatija građevina u banji je pseudo-barokna Kolonada od kovanog gvožđa iz 1889, gde su sprovedene česme sa mineralnom izvorskom vodom. Ispred Kolonade nalazi se Pevajuća fontana, još jedan zaštitni znak banje.

Banjski paviljoni su uglavnom sagrađeni u klasicističkom i neo-renesansnom stilu, dok je većina zgrada u gradu projektovana u stilu secesije.

S obzirom da su u Marijanske Lazne dolazili gosti iz svih krajeva Evrope, u banji su podignute crkve različitih veroispovesti, pa tako možete videti rimokatoličku crkvu u neovizantijskom stilu, evangelističku crkvu čiju je gradnju delom finansirao i pruski kralj, anglikansku crkvu od crvene cigle, pravoslavnu crkvu Svetog Vladimira, i jevrejsku sinagogu.

[You must be registered and logged in to see this image.]


IZVORI

Na području banje ima preko 100 mineralnih izvora, a u samom mestu oko 40. Svi izvori izbacuju hladnu vodu visoke kiselosti, temperature od 7˚C do 10˚C. Za kure pijenja obično se prepisuje oko 750 ml vode dnevno, a voda se koristi i za kupanje i inhaliranje.

Najvažnija karakteristika banje Marijanske Lazne je veliki broj izvora različitog kvaliteta vode, koji se mogu podeliti u dve kategorije:

1. Voda izvora višeg nivoa sadrži veću količinu soli (natrijuma) i ugljen dioksida. Osim toga, glavni tok se pri površini razdvaja u manje tokove koji zahvaljujući različitoj strukturi tla imaju različit hemijski sastav.

2. Sporedni tokovi se takođe bliže površini račvaju u manje tokove i u zavisnosti od sastava zemljišta imaju različite postotke kalcijuma, gvožđa i magnezijuma.

Najpoznatiji izvor u banji je Křížový pramen (Krstov izvor) – monumentalni paviljon sa kupolom, dvostrukim, patrijaršijskim krstom na vrhu, i 72 jonska stuba. Originalni paviljon je građen od 1818. do 1826, ali je u međuvremenu srušen tako da je današnja građevina u stvari rekonstrukcija iz 1912. Voda sa ovog izvora je visoko mineralna sa jakim laksativnim svojstvima, i koristi se i za pijenje i za kupanje.

Rudolfův pramen (Rudolfov izvor) izbacuje nisko mineralnu vodu sa jakim postotkom kalicjuma, i koristi se za urinarne probleme. Iznad izvora podignut je paviljon drvene konstrukcije, kao i česma. Voda se usmerava i do obližnje kolonade, a delom se i flašira.

Karolinin pramen (Karolinin izvor) ime je dobio po supruzi imperatora Franca Jozefa I. Obližnja kolonada pogidnuta je 1869, a paviljon je rekonstruisan 1989. Voda je nisko mineralna, sa jakim postotkom magnezijuma.

SMEŠTAJ

Hotel Olympia je najpoznatiji hotel u gradu – smešten u najmirnijem delu centra grada, u gornjem delu banske zone, odmah pored šume. Sobe su renovirane, velike i dobro opremljene – standardna soba ima ukupno 25m2, dupli krevet, kupatilo, regulator temperature vazduha.

Monty Hotel nalazi se na 10 minuta hoda od centra grada, na uzvišenju kod šumskog parka. Sobe su savremeno opremljene, a u okviru hotela se organizuju banjske kure.

Hotel Reitenberger luksuzni hotel koji je ime dobio po starešini manastira koji je početkom 19. veka inicirao izgradnju banjskog kupatila. Hotel ukupno ima 100 soba, sve su nepušačke, a iz pojedinih se pruža divan pogled na Kolonadu i Pevajuću fontanu.

KAKO STIĆI

Od Praga ima 170 km, a od Plzena oko 80 km.

Brno - marionete za uspomenu

Sedište južne češke pokrajine - Moravske, grad Brno iako ne može da se pohvali bogatim noćnim životom, privlači turiste iz celog sveta znamenitostima koje datiraju još od srednjeg veka, ukusnom hranom i tradicionalnim moto-trkama

Izvor: Lisa

[You must be registered and logged in to see this image.]

Drugi po veličini grad u Češkoj Brno poznat je po crkvama. Njegovom panoramom dominira katedrala sv. Petra i Pavla u središtu grada. U 12. veku na njenom mestu bila je sagrađena romanička bazilika, kojoj su kasnije dodati gotički, barokni i neobarokni elementi. Ulaz u crkvu je slobodan, a ako želite i da se popnete na dva gotička tornja, visoka 81 metar, sa osmatračnicama, platićete ulaz 130 dinara. Náměstí Svobody (Trg slobode) prvobitno je bio gradska pijaca. Okružen je palatama u kojima su živeli najbogatiji. Trgom dominira 35 m visok stub podignut 1679. godine u čast Devici Mariji jer se verovalo da je u 16. veku zaštitila grad od kuge koja je tada harala.

Projektovao ga je Jan Křtitel Erna u saradnji sa vajarima iz Brna, koji su isklesali kipove svetaca oko stuba. Stara gradska sudnica iz 13. veka najstarija je građevina u gradu. Portal na njenom ulazu rad je Antonina Pilgrama (1460-1515), jednog od najpoznatijih majstora kasne gotike. Budući da mu njegov rad na Gradskoj sudnici nije bio plaćen prema dogovoru, postoji verovanje da je zbog toga nakrivio središnji toranj u sklopu portala.

Srednjovekovna pivnica

Dvorac Špilberk iz 13. veka bio je sedište lokalnih lordova. U 18. veku pretvoren je u tamnicu za neprijatelje austrougarske vlasti. Poslednjih godina u njemu je Gradski muzej u čijem podrumu možete da vidite sprave za mučenje. Otvoren je od 9 do 17 časova. Ulaznica košta 260 dinara.

Reduta je naziv najstarijeg narodnog pozorišta u srednjoj Evropi. U njemu je svirao jedanaestogodišnji Volfgang Amadeus Mocart (1756-1791). Sredovecka krčma u Češkoj ulici 6 odvešće vas u srednji vek. Na ulazu u taj podrumski restoran dočekaće vas muškarac sa sekirom, gutači vatre, vitezovi... Drveni stolovi i klupe koji podsećaju na filmove o vitezovima i damama, sveće koje obasjavaju tavanicu od cigala, giljotina u toaletima i konobari u viteškim odorama pružiće vam jedinstveni doživljaj putovanja kroz vreme. Na jelovniku je mesni rolat sa krompirima i kupusom (330 dinara), svinjska rebarca s kupusom i hlebom (330 dinara), gulaš s njokama (420 dinara)... Najpoznatije pivo je Starobrno. U istoimenoj pivari možete da saznate kako se ono proizvodi. Ulaz u pivaru košta 650 dinara, a u prodavnici suvenira u pivari možete kupiti kriglu za uspomenu. U Brnu se od 1904. godine održavaju tradicionalne moto-trke koje privalče veliki broj turista. Nacionalna jela i u hotelima

Hotel Santander je luksuzno uređena vila sa 13 soba okružena baštom. Ako ste ljubitelji opuštene atmosfere, uživaćete pred kaminom pred kojim možete da popijete čaj i pročitate novine. Cena smeštaja u dvokrevetnoj sobi je 8.250 dinara. Hotel Slavia u sklopu zgrade koju je dizajnirao češki arhitekta u vreme secesije, Antonín Blažek (1874-1944), nalazi se u centru u ulici Solnični 15-17, u podnožju dvorca Špilberk. Hotel je poznat po restoranu koji nudi prženi sir, gulaš s knedlicama od hleba i svinjetinu sa krompirom. Cena noćenja je 8.800 dinara. Royal Ricc je romantični hotel u istorijskom centru Brna čiju unutrašnjost krasi antikni nameštaj i slike anonimnih umetnika, kao i keramičke peći. Cena noćenja je 10.870 dinara. Na prvom spratu hotela Pegas nalazi se pivara u kojoj se proizvodi pivo. Cena noćenja je 8.400 dinara. Sobe su jednostavno nameštene, sa drvenim nameštajem, ali i funkcionalne jer imaju i priključak za internet, televizor i minibar.

Knjige Franca Kafke

Grimizni dragi kamen granat, koji možete da pronađete u prodavnicama stakla i nakita, tradicionalni je češki suvenir. Prema legendi, on ima lekovite moći, ublažava tugu i donosi sreću. Za uspomenu možete da kupite i lutke, drvene igračke i marionete veštica, čarobnjaka, klovnova, kraljeva i kraljica, ali i poznatih osoba (cena je od 200 do vrtoglavih 75.000 dinara!). Jedna od najpopularnijih figura je vojnik Švejk iz romana Karela Čapeka. U Brnu marionete možete da vidite i u Moravskom muzeju, drugom najvećem i najstarijem u Češkoj, osnovanom 1817. godine. Muzejska kolekcija sadrži više od šest miliona predmeta iz područja književnosti, muzike, pozorišta... Odeljenje za istoriju pozorišta čuva zbirku lutaka i marioneta prikupljenih od gostujućih trupa iz celog sveta. Dela književnika Franca Kafke, Milana Kundere ili Karla Čapeka ili CD sa muzikom Bedžiha Smetane, Antonija Dvoržaka i Leoša Janačeka pronaći ćete u najstarijoj knjižari u Brnu, otvorenoj 1883. godine u Češkoj ulici broj 13.

Karlove Vari, ukras centralne Evrope

Kažu da je ime tipično slovensko, u čijem je korenu slovensko božanstvo po imenu Vara. Reč je o čuvenom banjskom lečilištu i mondenom mestu čitave centralne Evrope - Karlove Vari. Naravno u Republici Češkoj. Oni koji izučavaju poreklo imena kažu da su Karlove Vari imenjaci sa našim Petrovaradinom ili Varaždinom u Hrvatskoj.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Dakle, čista slovenska i evropska priča. Ono Karlove takođe je tipično mitteleuropsko jer su i naši gradovi po stranim vladarima dobijali imana po Karlu Velikom, pa tako imamo i Sremske Karlovce, postoje i Karlovac i Karlobag, pa Karlsrue i niz Karlštata i mesta širom Evrope, a sva u slavu Karla...

Sa češkim Karlovim Vatrima stvari su išle tako da je čitav bogati i feudalni evropski krem tu boravio dobrim delom godine, a sve sa ciljem da poprave zdravlje i povrate mladost, a boga mi i da se dobro provedu i zabave.

Naime, to je vidljivo i danas. Postoji u centru Karlovih Vari to čuveno i neponovljivo lečilište sa banjom i prirodnim termalnim izvorima lekovitih voda. U centralnoj golemoj hali postoji prirodna fontana iz koje šiklja golemi, široki i snažni mlaz vrele vode koji se propinje gotovo do visine trospratnice i vraća se nazad u bazen napravljen oko gejzira. Oko tog šumnog visokog vodenog skoka i bazena uvek ima ljudi koji zadivljeno gledaju. Bilo da se radi o turistima ili o domaćim ljudima koji su došli tu samo da udišu vazduh i vrelu vodenu prašinu, koja takođe važi za lekovitu. I onda kada su Karlove Vari zavijene u debeli snežni jorgan koji visi sa okolnih brda tu je toplo, a priroda govori o svojoj nesputanoj snazi.

Kada se izađe iz tog prostora koje je čudo prirode verovatno krivo za svu tu vekovnu privlačnost Karlovih Vari prelazi se u jedenu dugu zgradu u kojoj je desetak metara široki hodnik oko kojega su duga mermerna odmorišta na kojima sede ljudi i gledaju u neku od niza česmi iz kojih izlaze lekovite vode čija je temperature od 34, 50 ili 73 stepena Celzijusovih, tako da se mora dobro pripaziti da ne bude opekotina.

Najpopularnija je ona česma iz koje slobodno i neprekidno curi voda topla 34 stepena, a važi za izuzetno zdravu, onu koja leči probleme želuca ako se pije, a tena, kože i očiju ako se njome umiva, kupa. Zato nije čudo što nema krunisanog ili nekrunisanog evropskog i svetskog velmože koji nije posetio to mesto.

Odmah po agresiji na Čehoslovačku, pod izgovorom da spasava Nemce u Sudetskoj oblasti, u Karlovim Varima se glavom i brkovima pojavio Adolf Hitler, koji je sa balkona hotela Pup, u samom centru mesta održao govor svojim pristalicama, uglavnom iz nacističke stranke. Nema lokalnog vodiča koji vam neće ispričati tu storiju.

Danas su Karlovi Vari tipična moderna banja sa nizom malih lepih hotela, pansiona, kockarnica i nepreglednim nizom radnji između dvoraca, crkvi i zadužbina...

Pored češkog svuda se čita i čuje ruski, jer su poslednjih godina najveće investicije stigle iz Rusije. Na brdu koje dominira Karlovim Varima postoji lepa Ruska pravoslavna crkva svetog Petra i Pavla, a nedaleko od tog hrama je i spomenik podignut u čast Karla Marksa, koji sa svojom bradom deluje kao neki od ranijih sveštenika ili igumana. Uostalom, i bio je neka vrsta „crvenog patrijarha“. Na malom prostoru besplatan i snažan čas moderne i nešto starije istorije.

Danas je to sve i sasvim turistički usmereno. Na mostiću koji vodi ka prelepom hotelu sa pet zvezdica ljubila se jedna prelepa Kineskinja sa svojom drugaricom, devojkom iz Evrope. Dugo su tamo stajale i mazile se kao da ispituju granice slobode javnog ispoljavanje seksualnog opredeljenja. Niko se na to nije obazirao. Dobri vojak Švejk, čiju su figuru u prirodnoj veličini duhoviti češki turistički radnici postavili u centru grada, večno se smeje.

Boro Soleša

Izvor: Danas

KARLOVE VARI

Najpoznatija banja istočne Evrope

[You must be registered and logged in to see this image.]

Karlove Vari su od samog početka bile obožavane od strane bogatog i feudalnog evropskog krema, koji je u banji boravio dobrim delom godine, a sve sa ciljem da poprave zdravlje i povrate mladost, ali i da se dobro zabave. Danas je situacija vrlo slična

Karlove Vari pričaju tipičnu slovensku turističku priču. Ime ove popularne češke turističke destinacije je tipično slovensko, u čijem korenu je slovensko božanstvo po imenu Vara. Drugi deo imena ima srednjoevropsko obeležje, jer su mnogi gradovi u ovom delu sveta ime dobijali po Karlu Velikom. Oni koji izučavaju poreklo imena kažu da su Karlove Vari imenjaci sa našim Petrovaradinom ili Varaždinom u Hrvatskoj.
Približno oko 1350. godine car Karlo IV boravio je u obližnjem Loktu i posetio okolne šume. Na mestu gde su se prema nekim podacima nalazili topli izvori naredio je da se osnuje banja Horké Lázně, koja je kasnije preimenovana u Karlove Vari, i udelio joj je ista prava kao i Loktu

CENTRALNOEVROPSKI BANJSKI BISER


[You must be registered and logged in to see this image.]

Karlove Vari su čuveno banjsko mondensko lečilište atraktivno za čitavu centralnu Evropu. Nalaze se na severozapadu Češke i udaljene su od glavnog grada Praga 130 km prema zapadu. Karlove Vari su smeštene na krajnjem severoistoku Češko-moravske visoravni, u gornjem delu toka reke Ohrže. Grad i okolina nalaze se na oko 450 metara nadmorske visine. Severno od grada izdižu se Krušne gore, a južno Slavikova šuma, koja je veoma šumovita planina. Slavikova šuma i Vojne uprave Hradišće su zaštićene oblasti sa karakterističnom faunom i florom. Okolina grada je takođe bogata nalazištim kaolina vrhunskog kvaliteta. Klima oblasti Karlovih Vari je umereno kontinentalna. Grad Karlove Vari nastao je na tokovima triju reka: Ohrže, Rolave i Teple. Sve reke u gradskom području imaju uske doline. Reka Tepla je posebno čuvena po svojoj toploj vodi.

KARLO IV OSNIVA BANJU

[You must be registered and logged in to see this image.]

Područje Karlovih Vari bilo je naseljeno još u vreme praistorije. Približno oko 1350. godine car Karlo IV je boravio u obližnjem Loktu i posetio okolne šume. Na mestu gde su se prema nekim podacima nalazili topli izvori naredio je da se osnuje banja Horké Lázně, koja je kasnije preimenovana u Karlove Vari, i udelio joj je ista prava kao i Loktu.
Lekar Vaclav Pajer je 1522. godine u Lajpcigu izdao prvu naučnu knjigu o Karlovim Varima i njihovom lekovitom dejstvu. Posle šezdeset godina grad je zadesila velika poplava, a 1604. i 1759. veliki požari koji su uništili grad. Godine 1807. u gradu je počela proizvodnja likera “Beherovka”, koji je u narednim godinama postao poznat u Češkoj, ali i u svetu.
Krajem 19. veka Karlove Vari se arhitektonski menjaju pojavom građevina u stilu neobaroka, neoklasicizma i neorenesanse. Tada grad postaje mondensko mesto u koje su dolazili vladari, plemići i bogata gospoda. Za vreme prve Čehoslovačke republike u gradu je 1929. otvoren aerodrom za imućnije goste. Posle Drugog svetskog rata dolazi do odliva nemačkog stanovništva iz Karlovih Vari u Nemačku. Banja je ponovo počela da cveta posle privatizacije 1989. godine, i danas je to jedna od najpoznatijih svetskih banja.

LEKOVITI GEJZIR U SREDIŠTU BANJE


[You must be registered and logged in to see this image.]

Karlove Vari su od samog početka bile obožavane od strane bogatog i feudalnog evropskog krema, koji je u banji boravio dobrim delom godine, a sve sa ciljem da poprave zdravlje i povrate mladost, ali i da se dobro zabave. Danas je situacija vrlo slična.U centru Karlovih Vari postoji i dalje to čuveno i neponovljivo lečilište sa banjom i prirodnim termalnim izvorima lekovitih voda. U središnjoj velikoj hali nalazi se prirodna fontana iz koje šiklja široki, snažni mlaz vrele vode koji se propinje gotovo do visine trospratnice i vraća se nazad u bazen napravljen oko gejzira. Oko tog šumnog, visokog vodoskoka i bazena uvek ima ljudi koji zadivljeno gledaju, bilo da se radi o turistima, ili o meštanima koji su došli tu samo da udišu vazduh i vrelu vodenu prašinu, koja takođe važi za lekovitu. Čak i tokom zime, kada su Karlove Vari okovane snegom, tu je toplo, a priroda govori o svojoj nesputanoj snazi.
Danas su Karlove Vari tipična moderna banja sa nizom malih, lepih hotela, pansiona, kockarnica i nebrojeno mnogo radnji između dvoraca, crkava i zadužbina. Pored češkog jezika svuda se čuje ruski, jer su poslednjih godina najveće investicije stigle iz Rusije

TOPLE ČESME – UNIVERZALNI LEK

[You must be registered and logged in to see this image.]

Kada se izađe iz tog prostora koje zaista predstavlja čudo prirode, prelazi se u dugu zgradu u kojoj je hodnik širok desetak metara, sa dugim mermernim odmorištima na kojima sede ljudi pored česmi iz kojih izlaze lekovite vode čija je temperatura od 34 do 73 stepena Celzijusova, tako da se mora dobro čuvati i opekotina.
Najpopularnija je česma iz koje slobodno i neprekidno curi voda temperature 34 stepena, a važi za izuzetno zdravu, jer leči probleme želuca ako se pije, a tena, kože i očiju ako se njome umiva i kupa. Zato ne čudi što nema krunisanog ili nekrunisanog evropskog i svetskog velmože koji nije posetio ovo mesto.
Danas su Karlove Vari tipična moderna banja sa nizom malih lepih hotela, pansiona, kockarnica i nebrojeno mnogo radnji između dvoraca, crkava i zadužbina.
Pored češkog jezika svuda se čuje ruski, jer su poslednjih godina najveće investicije stigle iz Rusije. Na brdu koje dominira Karlovim Varima nalazi se prelepa ruska pravoslavna Crkva svetog Petra i Pavla, a nedaleko od tog hrama je i spomenik podignut u čast Karla Marksa. Na malom prostoru dobićete besplatan čas moderne i nešto starije istorije.


GRAD FESTIVALA

[You must be registered and logged in to see this image.]

Karlove Vari se mogu pohvaliti i vrlo živim kulturnim dešavanjima. Definitivno bi se moglo reći da su Karlove Vari grad festivala. U maju se otvara spa sezona i održavaju se trke kanua, u julu muzički i filmski festival, u avgustu su Betovenovi dani, festival antičke muzike i festival mladih instrumentalista, u septembru možete prisustvovati festivalu folklora i Dvoržakovoj jeseni, u oktobru je festival fokusiran na turizam i džez festival, a u novembru svake godine održava se Dvoržakovo internacionalno takmičenje u pevanju.
Najpoznatiji je svakako filmski festival koji se održava u julu i u poslednjih nekoliko godina je stekao veliku popularnost, pa važi za jedan od najvažnijih u centralnoj i istočnoj Evropi. Ovaj festival je jedan od najstarijih na svetu. Prvi put se 1946. godine održao festival na kome su učešće uzeli filmovi iz sedam zemalja. Tokom godina koje su usledile festival je bio pod velikim uticajem politike. Kasnije festival doživljava krizu, ali se situacija značajno popravila nakon dolaska Roberta de Nira. Zbog finansijskih problema festival se 1992. godine gotovo ugasio, da bi dve godine kasnije bio obnovljen.

[b]Izvor: AKTER