BALAŠEVIĆ ÐORÐE

BALAŠEVIĆ ÐORÐE
(Novi Sad)



Rođen je 13. maja 1953. godine u Novom Sadu. Gimnaziju je napustio u trećem razredu pa je ispite polagao vanredno. Upisao je geografiju jer, po sopstvenom priznanju, na diferencijalnim ispitima nije bilo matematike. Osnovna ambicija u srednjoj školi bila mu je da postane fudbaler. Ali kada je kao sedamnaestogodišnjak ležao bolestan, pojava jedne muve u sobi ga je inspirisala da komponuje svoju prvu pesmu "Otkud muva". Zatim je počeo da piše prepeve stranih hitova za emisiju "Muzički klub", a sa drugarom koji se snalazio na gitari, otpočeo je i zajednički rad.


Godine 1977. pristupio je akustičarskoj grupi Žetva sa kojom je septembra te godine snimio neobavezan tango "U razdeljak te ljubim". Pesma je preko noći postigla ogromnu popularnost tako da je singl prodat u oko 180000 primeraka. Žetva je vrlo brzo počela da se pretvara u festivalsku grupu strpanu u orkestarske aranžmane, pa ih početkom 1978. godine Balašević napušta i sa Vericom Todorović osniva Rani mraz. Budući da se nisu rastali kao prijatelji, novu grupu je nazvao inspirišući se sibirskom poslovicom: "Ako se nadaš dobroj žetvi, čuvaj se ranog mraza". Žetva zatim objavljuje LP "Vreme žetve" (RTV LJ 1979.) i prestaje sa radom. Sa pesmom "Moja prva ljubav" Rani mraz učestvuje na festivalu Opatija 78. Kroz Rani mraz je prolazilo puno muzičara, a gitaru je jedno vreme svirao i fudbaler Slobodan Pavković. Tokom 1978. godine izbacuju seriju hit singlova, meteorskom brzinom osvajaju tržište i postižu impresivne tiraže.

Balaševićevi emotivni tekstovi i jednostavne melodije donose osveženje na posustaloj zabavnoj sceni, a predstavljaju i dobru spregu sa pop muzikom. Uoči snimanja pesme "Računajte na nas" pridružuju im se bivši članovi grupe Suncokret Biljana Krstić i Bora Ðorđević. Zahvaljujući drugačijem tretmanu revolucije u odnosu na uobičajene socrealističke pesme, "Računajte na nas" ubrzo biva promovisana u generacijsku himnu koja se troši u svakoj pogodnoj prilici. A tada ih je bilo napretek. Posle dva meseca rada sa Ranim mrazom, leta 1978. godine, Bora Ðorđević napušta grupu svestan razlike u autorskom senzibilitetu između njega i Balaševića i formira Riblju čorbu. Uoči snimanja debi albuma grupu napušta i Verica Todorović. Budući da je još kao tinejdžer bio veliki poštovalac Korni grupe, Balašević produkciju i aranžmane na albumu "Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu" prepušta bivšim članovima ove grupe, gitaristi Josipu Bočeku, a kao studijski muzičari tu su basista Bojan Hreljac, bubnjar Vladimir Furduj, klavijaturista Sloba Marković i saksofonista Mića Marković. Sa ploče se izdvajaju pesme "Sve je dobro kad se dobro svrši", gde se kao gost pojavljuje violinista Jovan Kolundžija, "Mnogo mi znači to" , "Neki novi klinci", "Drago mi je zbog mog starog". U njima se ostvaruje kompletan okvir formule za budućnost: nostalgija, nežne slike i baladičnost uz razrađenu fabulu. Tokom leta 1979. godine Balašević i Biljana Krstić nastupaju po Jugoslaviji, a prati ih grupa Neoplanti za koju Balašević povremeno piše tekstove. Na koncertima, između pesama, Balašević drži duge monologe na aktuelne teme, kao što je susret sa fantomskim vozačem "poršea" na beogradskom trgu Slavija a neizbežna je i proširena verzija "Snaše na salašu" koja poprima karakter duhovite monodrame. Sa njim se na nekim svirkama pojavljuju pesnici Mika Antić i Pero Zubac.

Na festivalu Split 79. Balašević osvaja prvu nagradu pesmom "Panonski mornar".
Septembra 1979. godine svoju popularnost potvrđuje na osam rasprodatih koncerata u beogradskom Domu sindikata. Tokom 1980. godine služi JNA u Zagrebu i Požarevcu gde glumi u TV seriji "Vojnici". U to vreme Zdravku Čoliću daje pesmu "Zbog tebe" i neke tekstove za album Srebrnih krila "Sreo sam ljubav iz prve pjesme". Krajem godine izlazi album "Odlazi cirkus" i to je poslednja ploča pod firmom Rani mraz. Aranžmane za pesme su radili Josip Boček i Gabor Lenđel a ona donosi seriju hitova: "Priča o Vasi Ladačkom", "Mirka", "Menuet", "Život je more". Razočaran pratećim elementima scene, Balašević tada najavljuje da će se povući iz medija, da planira redovno objavljivanje ploča, ali bez intervjua i uobičajene gužve. Početkom 1982. godine objavljuje album "Pub" kojim zvanično započinje solo karijeru. Ploča opet beleži uspešne pesme. "Boža zvani Pub", "Pesma o jednom petlu", "Lepa protina kći", "Ratnik paorskog srca". U TV seriji "Pop Ćira i pop Spira" tumači šarmantnu ulogu berberina Šace. Zimu 82/83. godine provodi na turneji i prvi put rasprodaje beogradski Sava centar.

Polovinom decembra 1983. godine objavljuje LP "Celovečernji The Kid" sa pesmama "Svirajte mi jesen stiže, dunjo moja", "Neko to od gore vidi sve", "Blues mutne vode", "Lunjo", "Don Francisko Long Play". Sledeći LP "003" donosi nove hitove: "Slovenska", "Al' se nekad dobro jelo", "Badnje veče", "Olivera". Kao i prethodne, i ovu ploču je producirao Josip Boček. Sledeći album "Bezdan" Balašević radi sa ekipom koja će mu ubuduće biti redovna studijska i koncertna potpora. LP producira Ðorđe Petrović, a za aranžmane je zadužen klavijaturista Aleksandar Dujin. Tada prvi put u studiju uspeva verno da zabeleži senzibilitet svojih pesama a posebno je upečatljiv u temama "Ne lomite mi bagrenje", "Bezdan", "Slow motion" i "Ne volim januar".

Na duplom živom albumu "U tvojim molitvama balade" našli su se snimci sa
uspešnih koncerata u Zetri (Sarajevo, novembar 1986), Ledenoj dvorani (Zagreb, novembar 1986), Sava centru (Beograd, decembar 1986), Studiju M (Novi Sad, maj 1987) i Šalati (Zagreb, jul 1987). Uz snažnu potporu publike Balašević je otpevao neke od svojih najupečatljivijih balada, a jedina nova pesma "Samo da rata ne bude" snimljena je u studiju uz pomoć dece iz obdaništa "Sonja Marinković" i osnovne škole "Ð. Natošević". Sličnom muzičkom linijom Balašević nastavlja na ploči "Panta rei". Tako u pesmi "Soliter" analizira političko-nacionalno stanje u tadašnjoj Jugoslaviji, blues formu razrađuje u "Neki se rode kraj vode" i "Nemam ništa s tim", lična preispitivanja u "Starim" i "Jednom su sadili lipu" a odgovor na "Računajte na nas" i svoje aktuelno viđenje druga Maršala formuliše u pesmi "Requiem". LP "Tri posleratna druga" koji je dobio podnaslov "Muzika iz istoimenog romana" snimaju 1989. godine Dujin, basista Aleksandar Kravić i muzičari iz Rijeke, gitarista Elvis Stanić (ex Linija 32, Denis & Denis, Dr Doktor) i bubnjar Tonči Grabušić. Na toj ploči Balašević se pozabavio karikiranom rap formom u "Sugar rap", etno zvukom u "Devojka sa čardaš nogama" a ponudio je svoje osećajne iskaze u "Kad odem", "D moll", "Ćaletova pesma", "Saputnik", "O bože". Na snimanju ploče "Marim ja......" pored redovnih saradnika, u novosadskom studiju juna 1991. godine učestvuju Davor Rodik (pedal steel gitara), Nenad Januzović (udaraljke) i Josip Kiki Kovač (violina). Ploča donosi pesme "Nevernik", "Divlji badem", "Ringišpil" i druge.

Sa početkom rata Stanić i Grabušić prekidaju saradnju sa Balaševićem i 1991. godine pokreću jazz rock sastav Elvis Stanić group. Stanić je, inače, studirao jazz kompoziciju na univerzitetu Berkli u Americi, radio je mjuzikle i predstave za decu. Objavio je instrumentalni CD "Terra Sacra" (Croatia Records 1997.), a u pripremi je ploča sa materijalom iz mjuzikla "Slomljeno jato".

Ratne godine Balašević provodi sklonjen od javnosti i mobilizacije budući da vojne vlasti pokazuju veliku volju da ga pošalju na front, tako da za Novu 1992. godinu iz sasvim razumljivih razloga ne dolazi u Sava centar. CD "Jedan od onih života......" snima krajem 1993. godine sa stalnim saradnicima: Aleksandar Dujin (klavir), Dušan Bezuha (gitara), Ðorđe Petrović (klavijature), Aleksandar Kravić (bas), Josip Kovač (saksofon) i Dragoljub Ðuričić (bubnjevi). Ploča donosi optimistički hit "Ja luzer?", ali i pesme inspirisane ratnim tragedijama "Čovek sa mesecom u očima" i "Krivi smo mi". U isto vreme objavljen je CD "Najveći hitovi" na kome su pesme iz perioda od 1986. godine i sam Balašević ih je odabrao za kompilaciju. U to vreme njegovi koncerti postaju prava javna čistilišta, budući da govori vrlo oštre, ali duhovite priče sa jasnim opozicionim stavovima. Posle duže pauze CD "Na posletku" objavljuje početkom 1996. godine. U ekipu saradnika dolazi mladi bubnjar Petar Radmilović koji se pre toga ogledao u jazz vodama. Nove pesme "Regruteska", "Namćor", "Drvena pesma", "Dođoška" snimljene su uglavnom na akustičnim instrumentima uz učešće gudača "Svetog Ðorđa", a upotrebljeni su fagot, oboa, truba i violina koje verno dočaravaju atmosferu Balaševićevih stihova.

U Sava centru, svom tradicionalnom prostoru, Balašević je započeo sa četiri nastupa koje je održao oktobra i novembra 1982. godine. Prvobitna ideja je bila da tokom godine nastupa jednom mesečno i da publici uz svirku nudi i redovne komentare. Kako su prvih šest nastupa bili vrlo uspešni, došlo se na ideju da organizuje novogodišnje koncerte što je, najviše zahvaljujući publici, pretvoreno u tradiciju. Ti koncerti su svake godine izazivali sve veće interesovanje, tako da je Balašević u zimu 96/97. godine imao deset rekordnih rasprodatih svirki, te je zaključno sa tom serijom u Sava centru nastupao oko osamdeset puta. Od 1994. godine Balašević povremeno drži koncerte u Sloveniji gde postiže veliki uspeh. Pesma "Sloboda ne" koju je snimio još u jesen 1992. godine, prvi put je zvanično objavljena na kompilacijskom disku "Nas slušaju svi, mi ne slušamo nikoga!" (Radio Index 1997.) izdatog povodom građanskog protesta koji se odvijao u zimu 96/97. godine. U Sloveniji je objavljen živi CD "Da li je sve bilo samo fol?" (D Moll 1997) snimljen na koncertu održanom 6. decembra 1996. godine u Mariboru. Slovenački sastav Zaklonišče prepevao je na svojoj kaseti "Nešto kao Džimi Hendriks" (Shelter Records 1996), obradio Blaševićevu "Računajte na nas", a Voodoo Popaj je na CD-u "Voodoo Popeve" (Komuna 1997) obradio pesmu "Oprosti mi Katrin".

Balašević je tokom karijere objavio pesmaricu sa svojim tekstovima "Računajte na nas", roman "Tri posleratna druga" (1991), knjigu novinskih komentara "I život ide dalje (sve dalje odavde...)" (United Media 1993) i knjigu "Dodir svile" (Biblioteka "Žarko Zrenjanin" 1996.) u kojoj je izbor tekstova sa ploča. Novi roman "Jedan od onih života" (Prometej 1997.) bavi se periodom od 1 do 15 novembra ratne 1991. godine. Balašević je napisao scenario i tumačio glavnu ulogu u TV seriji "Specijalna redakcija", glumio u TV serijama "Vojnici", "Pop Ćira i pop Spira", "Panonski mornar", i u filmu "Vojnici". Za svoj rad dobio je Nagradu punoletstva, Oktobarsku nagradu Novog Sada, Estradnu nagradu Jugoslavije, nagradu za literarni doprinos u oblasti estrade na "Domanovićevim danima satire" i nagradu Todor Manojlović za poseban umetnički senzibilitet.

Diskografija

Singlovi
"U razdeljak te Ljubim" / "Srce mi je kao ratar" (RTV LJ 1977.)
"Moja prva Ijubav" / "Kristifore, crni sine,,," (Jugoton 1978.)
"Računajte na nas"/"Strašan žulj" (PGP-RTB 1978.)
"Tri puta sam video Tita" / "Tri puta sam video Tita" instrumental (PGP-RTB 1978.)
"Ljubio sam snašu na salašu i druge priče" (PGP-RTB1978.)
"Oprosti mi, Katrin"/"Život je more" (PGP-RTB 1978.)
"Panonski mornar" / "Moja draga sad je u Japanu" (PGP-RTB 1979.)
"Lagana stvar" / "Prvi januar (popodne)" (PGP-RTB 1979.)
"Priča o Vasi Ladačkom" (PGP-RTB 1980. maksi singl)
"Hej, čarobnjaci, svi su vam đaci" / "Hej, čarobnjaci, svi su vam đaci"(PGP-RTB 1982.)
"1987 / "Poluuspavanka" (PGP RTB 1987)

Albumi
"Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu" (PGP-RTB 1979.)
"Odlazi cirkus" (PGP-RTB 1980.)
"Pub"(PGP-RTB 1982.)
"Celovečerni The Kid" (PGP.RTB 1983.)
"003" (PGP-RTB 1985.)
"Bezdan"(Jugoton1986.)
"U tvojim molitvama balade" (PGP-RTB 1987. dupli živi)
"Panta rei" (Jugoton 1988.)
"Tri posleratna druga" (Jugoton 1989.)
"Najveći hitovi" (PGP RTB 1991. kompilacija)
"Marim ja" (Diskoton 1991.)
"Jedan od onih života, " (UFA Media 1993.)
"Na posletku" (UFA Media / ZMEX 1996.)

Izvor: Džuboks

Jos sam bio sasvim mlad
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je dosla da se kupa
lepa protina kci.

Nije znala gde sam ja
da je gledam krisom kroz trsku i sas.
Preko reke noc je pala
kao plast.

I mesec bdije nad vrbakom,
srebri nebom zvezda roj,
a kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj.

O srce ludo, ludi sni,
vec se moji drugovi momcili svi,
a ja sam hteo samo jednu
lepu protinu kci.

Cudnom pesmom, zvoni drum,
te su zime svatovi dosli po nju,
izdaleka, neki svet
za mene tudj.

I bas sam prosao sokakom,
padao je prvi sneg.
I jos ponekad zazvone praporci
sto me odnose ko zna gde.

Da se zenim imam kad,
ja sam eto, ostao momak do sad
i nikad vise nisam sreo
lepu protinu kci.

Jedan zivot miran, tih,
nekad bacim kartu il' napisem stih,
stvari teku
ja se drzim izvan njih.

I ljubim dobre, ljubim lake
neke prave, a neke ne,
i sve su vile, ma sve su kraljice,
i sve su nevazne naspram nje

Vrteli se točkovi mog bicikla.
Gde god je stao taj rulet beše premija.

Smakla se o stepenik njena štikla.
Nekad su pogledi bili čista hemija.

Dobro je počela nedelja,
poslednje pripreme za maturu.
Virili smo u daljine
puni nade.

Preko gimnazijskog bedema,
k'o pravi dekor za avanturu
prosuo je nežni purpur
divlji badem.

Poneli nas vetrovi k'o maslačke.
Jedni su leteli lako, drugi padali.

I curice su postale prve mačke
a loši đaci odjednom svetom vladali.

Sve mi je odlično zvučalo.
Dobro sam stajao tih sezona.
Ljuljale mo oči širom
promenade.

A nju sam sretao slučajno,
uvek je s pogrešnim bila ona,
ali znao sam da sanja
onaj badem.

Stane sve u strofu-dve u baladi:
pustinja prošlih minuta i ova zrna sad.

I pred treći refren već nismo mladi.
Ušla je nedavno sama u kafe "Petrograd".

Suviše tajni u očima,
u zlatni okov joj prstić pao.
Molio me dugi pogled
da je kradem.

Dovraga, kafa je gorčila,
al' taj sam ukus odnekud znao:
probao sam jednom davno
divlji badem

Umesto molitve rekla si "O tom æu misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik
Još jednu noæ si izgurala sama... Èehov je zaspao blaženim snom
Ni ne zna da je igrala tama... Pod prozorom
Vetar je vežbao violonèelo.. Èežnjive skale u nedogled
Zora ti brižljivo pipnula èelo... Negde u tebi je goreo led

Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju
Sve mi nedostaje... Èuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... šta ti je?

Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za roðendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetaèu još crtam tvoj profil
Suvišna pitanja izbegnuta fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleæa stoji...
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji...
Na mome dlanu okamenjen

Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš
Opasno postaje... Na durske akorde se pauèina hvata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata...
Princezo, dosta je...

Stara stvar u Novom Beceju...
Slava je za Gospojinu...
Ne znate vi moju Ninu...
Dece nema pa me vole kao matera...
Pridvece do crkve trkne...
Za pokojnim Strikom smrkne...
A sve brine da me u "spacirung" natera...

Ja sam otrov za udavace...
Trepcu oci snevalice...
Uzdisu k'o zevalice...
Gurkaju se laktovima... Usne napuce...
Jednoj miraz mlin sto melje...
Drugoj lanac i po' zemlje...
Trecoj cifra tol'ka da se samo sapuce...

Bez'te curice s glavne ulice...
Kada prode sin jedinac... Stikla kleca...
Sitne su vam udice...
Korzom plovi stuka sto se retko peca...
Zbogom Totice, male skotice...
Madjarice-svadjalice... Srcolomke...
Prave ste lepotice...
Zali Boze faliti vam druge momke...

Videh pendzer u Beckereku...
I u njemu... Povrh lale...
Tog trenutka procvetale...
Zasja pramen ridji... Kao krilo tetreba...
Ni do ceg' mi vise nije...
Snevam zemlju iz saksije...
Meni, babo, od te zemlje vise ne treba...

Nek' se okusa hor torokusa...
Ja sam babin sin jedinac... Mater svima...
Sta god ko god pokusa...
Uzecu je, pa da samo bluzu ima...
Zbogom Sremice-uspaljenice...
I Bacvanke... Probiranke od zanata...
Fine ste vi zenice...
Al' vec vidim... Zenicu se iz Banata...

Provincijalka

Rekli su mi da je došla iz provincije,
strpavši u kofer snove i ambicije.
Drug je studirao sa njom,
pa smo se najzad sreli ona i ja.
Shvatih, Bože, ovo je sazvežđe za nju provincija.

Srce stade kao dete da se otima,
tražili smo se po prethodnim životima.
Ostavih iza sebe sve,
zablude, promašaje koji tište,
prosto, lako, k'o neko beznačajno pristanište.

O, da mi je da se još jednom zaljubim,
opet bih uzeo kostim večnog dečaka.
I opet bih smislio kako da prodangubim
dok ona ne sleti niz hodnik studenjaka.

Gorda naspram podsmeha i spletki poslednjih.
Usamljeni galeb iznad mora osrednjih.
Reči bi sve pokvarile,
samo se ćutke pokraj mene stisla.
Sami, svoji, izbeglice iz besmisla.

O, da mi je da se još jednom zaljubim.
Opet bih gledao niz kej kao niz prugu.
I opet bih znao da se u oblak zadubim
i čekao bih samo nju, nijednu drugu.

Napiši mi pesmu, mazila se. Nisam znao da li ću umeti.
Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad zazmurim.
Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari neprevodive u reči, ne znam...
Napisi mi pesmu, molila je, i nisam znao da li ću umeti. Voleo sam je tako lako, i tako sam teško to znao da pokažem.
I onda, odjednom, na rasporedu mladeža na njenim leđima, kao tajnu mapu, pokazala mi je u koje zvezde treba da se zagledam...
I tako, eto ti pesma, ludo jedna...

Život je more

Život je more, pučina crna,
po kojoj tonu mnogi što brode.
Nije mi srce plašljiva srna.
Ja se ne bojim velike vode.

Lome me vali, nose me struje.
Oseka sreće, a tuge plima.
Šiba me nebo bičem oluje,
al' još se ne dam i još me ima.

U jutra rana plaše me senke
minulih dana.
Sećanja mutna kao u laži,
kao u snu...

Ipak se borim, ipak se nadam,
sve manje letim, sve više padam,
i sve su jače ruke što me vuku dnu...

Možda će žena svilenog bedra,
koja me zove i pruža ruke,
uliti vetar u moja jedra,
do nove žene do nove luke.

Nikad kao Bane


Jos u skoli je rucicu dizao vesto
i vec se znalo da postace nesto
o vec se znalo
da postace neko, ko Bog
mi smo rasli u sarenom kraljevstvu igre
on je imao drugi pedigre,
mali Bane je bio daleko od tog

I cesto se pitala moja mati
o, cedo moje,
samo da mi je znati,
sta ce to sa tobom biti,
da l' ces ikad biti i ti

Ref.
Kao Bane, dobri sin,
tih i miran, cist i fin,
kao Bane, vaspitan
i solidan i koristan
Kao Bane, vredni mrav,
poslusan i uctiv sav,
kao Bane, odmeren i usmeren
i proveren za sve

Pred maturu su pristigli momenti novi
sport i ploce i nemirni snovi,
neki izlozi prepuni svega za nas
ali Bane, taj je imao izloge prazne,
pa smo zato za funkcije razne
svi mi vecito birali njega, u glas

I cesto se pitala moja mati
gde se to skitas,
o, da mi je znati,
i sta ce sa tobom biti,
da l' ces ikad biti i ti

Ref.

Tu i tamo, tek ponekad
sretnem tog decka,
crna tasna i sofer i Mecka
TV dnevnik ga forsira nesto, o da
bez krivice, u stampu je stigao skokom
jer kad krenes tim poznatim tokom
tad svi rucice podizu vesto, jen dva

I cesto se pitala moja mati
ko ga to gura,
o da mi je znati,
i sta ce sa tobom biti,
da l' ces ikad biti i ti

Ref.

Draga mama, zivot je jedna velika,
da ne lajem, nema veze, ti znas
to je sve lutrija,
a ja ne odustajem
od svog broja dok igra traje
izgubim neku bitku, dobro,
al' vremena bar jos ima
u neogranicenim kolicinama
i ja se drzim,
jos kako se drzim
i ne brini puno
o tom sta cu biti,
mogu se kockati, londrati, piti
i mogu pasti na niske grane,
al' ne boj se, nikad necu biti

Ref.