Hrabri i naivni u porazu!

Fudbalski meč traje 90 minuta, ponekad i koji minut više, takozvana „nadoknada vremena“. Igrač je taj koji prati akciju sve dok sudija zviždukom istu ne prekine. Osnovna pravila, ali protiv Genka (1:2) na žalost zaboravljena od strane pojedinaca u crno-belom dresu.

Kako drugačije objasniti da briljantnu igru iz prvog dijela, kada su fudbaleri srpskog prvaka prenijeli težište na polovinu protivnika i držali rivala praktično u šahu , zbog naivnih grešaka pojedinaca Partizan prospe u nastavku.

Trener Aleksandar Stanojević je do najmanje sitnice proučio igru Belgijanaca, što se vidjelo od samog starta. Rasteretio je neumornog Mohamada Kamaru na sredini terena time što su bočni igrači organizovali napade. Znao je da iskoristi maksimalno sporost centralnih bekova protivnika, pa je Eduardo od samog starta bio taj koji se šunjao i čekao svoju šansu, koju je i dočekao kada je izašao sam pred Koteleša u akciji iz koje je došao u vođstvo. Vladimir Volkov, koji se nije izvukao na vrijeme kod drugog gola rivala, pokazao je da Srbija ipak ima fudbalere koji znaju da igraju moderno na poziciji lijevog beka. Volkov je „gutao“ kilometre u oba pravca, ali se vidjelo da mu fali neko sa kim bi sarađivao po lijevoj strani. Saša Ilić je prinudno tu već duže vreme, ali kapiten „parnog valjka“ nema jednostavno svježinu da izdrži meč u jakom ritmu. Ipak, Ilić je pokazao da je majstor u nekoliko akcija, a sve zasluge za isključenje desnog beka protivnika idu na njegov račun.

Nije lako Stanojeviću. Uigravao je jedan par štopera, nametnut mu je drugi, a u iščekivanju trećeg ili čak četvrtog stigao je peti. Neuigranost, nedovoljna kordinacija i početničke greške koštale su Partizan pobjede. Genk je pokazao još jednom (ko zna koji put klubovima iz Srbije) da se u Evropi više niko ne plaši ekipa odavde. Nije to neki klub iz Jelen Superlige Srbije koji, kada primi gol od Partizana ili Zvezde, umesto dva štopera stavi još dodatnih tri kako bi se spasio bruke.

Ono što može da raduje, ali u isto vrijeme i da zabrine sve one kojima je crno-bela boja na srcu jeste što je neubjedljiviji Genk slavio pobjedu. Ni kriv ni dužan belgijski tim je iskoristio greške i pobijedio.

Grešaka je bilo dosta u igri Partizana, Babovićev crveni karton, gledanje u djelioca pravde kod akcije Genka za drugi gol, ali to je sastavni dio magične igre zvane – fudbal. Ono što nije dio toga je što pojedini fudbaleri tima imaju više kredita nego što zaslužuju. Ako iskusni fudbaler ne umije sam da kaže „dosta je, ne mogu više“, onda je na treneru da ga izvezde. Isto tako, ako neko od koga u Humskoj očekuju već duže vrijeme da proradi, pokazuje u pojedinim momentima nonšalantnost za koju bi mu možda samo Mario Baloteli pružio ruku, onda trener to mora da sasječe, ali terapijom koja nije samo nekoliko dana igranja za Teleoptik.

Ekipa Genka se predstavila ljubiteljima fudbala u svjetlu koje je daleko od onog Anderlehtovog. Simpatična ekipa, koja nema baš previše kvaliteta, ali isto tako i veoma disciplinovana ekipa, namazana i uporna.

Crno-beli mogu da ih eliminišu u Beogradu. Padale su daleko veće ekipe od Genka u Humskoj, ali da bi do toga došlo biće potrebno Partizanu, odnosno njegovim igračima, da se sjete nekih osnovnih lekcija koje su učili na početku karijere. Realno , Genk nije ni Anderleht ni Barselona, ali za sada ni ovaj Partizan nije onaj sa Kleom i Moreirom.