Србија у средњем веку

Том приликом имамо ситуацију, да ова скупина људи, нема свог владара нити изграђену вишу класу, која би одржавала ову скупину људи на окупу. Први познати вођа Јужних Словена се јавља тек у VII веку. И њега страни извори називају именом Кувер. Међутим, његов утицај је био веома ограничен. Треба напоменути да је у том периоду, међу Словенима постојао орган који је могао да доноси неке политичке одлуке. То бисмо ми данас назвали скупштином. Њихова организација је била слична данашњим модерним демократским системима. Ипак, то није било довољно да се сачува хомогеност народа. Тако да имамо ситуацију да се већ у VIII веку веку јавља први познати српски владар, кнез Вишеслав.
Срби су, поред Хрвата, једини донели своје име из прапостојбине, док су остали јужни Словени своја имена добијали по географским називима области које су насељавали. Тако имамо случај да су Македонци добили име по називу некадашње грчке државе, Дукљани (садашњи Црногорци) по римском граду Диоклеја итд. Можда би се и Србија етнички разградила да се није појавио Стефан Немања. Његовим доласком Србија почиње да ствара своју историју. Немањини наследници су створили државу на Балкану, која је постала краљевина 1217. године, за време владавине Немањиног средњег сина Стефана Првовенчаног Немањића, а 1346. године и царевина, за време владавине Стефана Душана Силног, потомка Немањиног. Последњи Немањин потомак је био цар Урош Нејаки, уједно и последњи српски цар. Немања и његови потомци су водили Србију у XII, XIII и XIV веку.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Фреска Светог Саве, Краљева црква у манастиру Студеница, из 1314.
Србија је доживела процват за време династије Немњића. Развила се војно, политички, економски, проширила се територијално и развила је свој правни систем. Може се рећи да је Србија у то доба била једна од најразвијенијих држава у Европи. Србија је прва у Европи донела правни акт којим је уредила све области друштвеног живота - устав. Законоправило светог Саве из 1219. године је било први српски устав[1]. Законоправило[2] је уређивало велику област друштвених односа, како црквених тако и грађанских[3]. Део Законоправила који се односио на црквено право сачињавали су: Синопсис Стефана Ефеског, Номоканон Јована Схоластика, Номоканон у 14 наслова, Правила светих апостола, Правила светих отаца, Одлуке Васељенских и Помесних сабора и Мојсијево законодавство (3. и 5. књига Мојсијева). Део који се односио на Грађанско право сачињавали су: Изводи из Новела Јустинијанових (око 550), правни зборник који је саставио Јован Схоластик, Collectio tripartita, збирка закона из Јустинијановог законодавства[4][5] и Прохирон (Закон градски) из 879. године, зборник византијског грађанског, кривичног и процесног права. Пресађивањем (рецепцијом) римско-византијског права Србија је постала саставни део европске и хришћанске цивилизације.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Душанов Законик[6] из 1349. и 1354. године је урађен на темељима Законоправила. У неким члановима Душан директно упућује на Законоправило (чланови 6, 8, 11, 101, 109 и 196). Једна трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе византијског права[7]. Велика је сличност чланова 171 и 172 Законика (који прописују независност судства) са деловима из византијског зборника Василике (књига VII, 1, 16-17), које су биле византијска прерада Јустинијановог зборника. Србија је преко Законоправила већ 130 година примењивала римско-византијско право, а Душанов законик је представљао потпуно уједињење српског и византијског правног поретка у читавој држави. Цар Душан је желео да са једне стране Закоником ојача централну власт и учврсти државу, а са друге стране да обузда захтеве српске велике властеле, која се у доба његових освајања прекомерно осилила и својим децентрализмом слабила државну власт. Детаљно су уређена права и обавезе појединих сталежа, као и односи међу сталежима, да би се на тај начин увео ред у држави. Поред тога, Законик је садржао и прописе брачног права, грађанскоправне и кривичноправне прописе, као и правила судског поступка. С обзиром на ширину области друштвених односа које је уређивао, Законик се може сматрати за устав средњовековне Србије.
Србија је током средњег века у потпуности преузела римско-византијску цивилизацију, културу и право. Српски град Ново Брдо, код данашње Приштине (главни град Косова), је у 14. веку имао 50.000 хиљада становника (тада је Лондон имао 10.000 становника). У то време су 99% становника на Косову били Срби. Рудник сребра и злата код Новог Брда је тада снабдевао 20% европских потреба за племенитим металима, а после припајања Сребренице тај удео је порастао на 35%[8]. Београд је у 15. веку имао 100.000 становника, био је највећи град у Европи и културни центар Србије. Смедерево, град близу Београда, је био главни град Србије пре пада под Турско царство. Данас је у Смедереву највећа очувана тврђава у Европи.

Serija "Istorija Srba u ranom srednjem veku" predstavlja prvi pokusaj da se oslika ovo razdoblje srpske istorije. Serija objasnjava kada su Srbi dosli na Balkansko poluostrvo, kako, pod kojim uslovma, sta su zatekli, kakav je bio odnos prema starosedeocima, kako je teklo primanje hriscanstva, kako su izgradili drzavnu organizaciju i najzad, u kakvim su politickim odnosima bili sa svojim susedima. Serija prati ova zbivanja u vremenu od 6. do pocetka 12. veka. To je razdoblje pred-nemanjicke Srbije. Razdoblje tamno i do danas jos nedovoljno istrazeno.



prva epizoda
[You must be registered and logged in to see this link.]

Format: U boji, .avi
Jezik: srpski
Broj epizoda: 6
Rejting: NR (Not Rated)
Studio: RTS
Datum proizvodnje: 2007
Vreme trajanja jedne epizode: Oko 30 minuta