HOMEOPATIJA

Хомеопатија је правац у алтернативној медицини који у лечењу користи веома мале концентрације оних супстанци (лекова) које у већим концентрацијама изазивају исте или сличне симптоме у организму као и сама болест. Оснивач овог правца је био немачки лекар Самуел Ханеман (1755-1843), који је приметио да кора кининовца код здравог човека изазива исте симптоме као маларија. Присталице хомеопатије називају официјелну (школску) медицину алопатијом јер сматрају да се она служи грубим поступцима у лечењу пошто користи високе концентрације лекова који у организму изазивају промене супротне онима које изазива болест.[1]
Хомеопатија се и данас користи као вид алтернативног лечења.
Ефикасност хомеопатског начина лечења није већа од плацебо ефекта, што се показало у научним и клиничким студијама. Док су неке студије имале позитивне резултате, систематска евалуација објављених резултата хомеопатског лечења није доказала њихову ефикасност.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Историја



Слика приказује историјске фигуре и персонификацију хомеопатије како посматра бруталност медицине 19. века
Самуел Ханеман је, преводећи књигу о лековима коју је написао професор са Лондонског универзитета Вилијам Кулен, наишао на детаљан опис дејства коре кининовца (кинина) који се користио за лечење маларије. Кулен је лековитост кинина објаснио његовим горким укусом. Скептичан према овом објашњењу Ханеман је одлучио да испроба деловање ове супстанце на себи. Узимао је кинин два пута дневно и након одређеног времена добио је симптоме идентичне онима које имају оболели од маларије. Пошто је прекинуо експеримент, симптоми су се повукли. Након тога је наставио да експериментише са другим напицима. Убрзо су му се придружили и други лекари и сви су водили детаљне белешке о резултатима и реакцијама које су лекови изазивали код њих. Сви симптоми су сакупљени у збирке симптома које одговарају одређеним супстанцама. То је био почетак хомеопатксе праксе.
Џејмс Тајлер Кент (1849-1921) је наставио Ханеманов рад и 1905. је објавио књигу „Materia Medica Pura“ - листу 217 лекова који се користе и данас. Кент је био професор на Медицинском колеџу у Сент Луису и посветио је свој живот проучавању хомеопатије. Написао је око 650 радова, описавши око 65.000 симптома.
Хомеопатија је стигла у САД 1825. године, а од 1865. до 1885. је достигла свој врхунац, да би потом била прихваћена и у Уједињеном Краљевству где је била нарочито популарна крајем Првог светског рата. Веома је раширена у Индији због сличности са традиционалном фитотерапијом. Европска унија је регулисала хомеопатију директивом бр. 2001/82/EC. Јавно здравствено осигурање у већини земаља (нпр. у Немачкој и Швајцарској) не обухвата хомеопатску терапију, али ју је могуће обухватити приватним односно допунским осигурањем. Неки хомеопатски третмани су ипак обухваћени здравстевним осигурањем у земљама као што су Француска, Уједињено Краљевство, Данска и Луксембург. Према подацима Светске здравствене организације, хомеопатија је по броју својих корисника друга метода лечења у свету.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Слика приказује историјске фигуре и персонификацију хомеопатије како посматра бруталност медицине 19. века

Ханеманови принципи



Самуел Ханеман
Хахнеманнови принципи су следећи
лечење се једино може обављати у складу са законима који владају у природи,
није могуће лечење ван ових закона,
болест као изоловани ентитет не постоји, постоје само људи који су болесни,
да би лек био делотворан мора бити динамичан јер је и болест по својој природи динамична,
у свим фазама болести пацијенту је потребан само један лек и све док се тај лек не пронађе болест неће бити излечена.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Самуел Ханеман

Општи хомеопатски принципи

сличност (simillimum) - болест се третира леком који изазива исте симптоме као и сама болест, нпр. уколико обољење изазива повишену температуру преписаће се препарат који подиже температуру, што је супротно од принципа званичне медицине.
динамизација (разређивање) - отопина се разређује дестилованом водом или алкохолом, односно ако је у питању чврста супстанца разређује се лактозом у процесу познатом као тритурација.
сукусија (мешање) - разређене отопине се мешају великом брзином.
холизам (целовитост) - хомеопати посматрају човека као целину и болест схватају као стање неравнотеже. Лековима настоје поново успоставити енергетску равнотежу - хомеостазу.

Хомеопатски лекови

Хомеопатски лекови се данас добијају од материја биљног и животињског порекла и од минерала.
У хомеопатији важи правило слично се сличним лечи. На пример, ако су симптоми прехладе код пацијента слични знаковима тровања беладоном, употребиће се хомеопатски лек направљен од беладоне. Лекови се узимају у екстремно разређеном облику. Уобичајено је да се ради о растворима где је један део лека растворен у 1.000.000.000.000 делова воде или другог растварача. Без обзира колико симптома пацијент имао, у једном моменту се узима само један лек који ће бити довољан за све присутне симптоме.
Слични принципи су познати и у конвенционалној медицини. На пример код третмана алергија, алерген се даје у малим дозама да би се постигла десензитизација, као и код вакцина где се дају умртвљени вируси да би се тиме подстакао имуни систем да ствара одговарајућа антитела.

izvor Vikipedia

Homeopatijom protiv emotivnih trauma
[You must be registered and logged in to see this image.]

Homeopatija je kao metod lečenja zasnovana na principu "kakav simptom - takav prirodni lek". Sami prirodni lekovi koji se upotrebljavaju prilikom homeopatskog pristupa zapravo predstavljaju malo "razblaženiju" verziju prirodnih supstanci koje vode poreklo od biljaka, minerala, ili čak životinja. Biraju se pažljivo kako bi savršeno odgovorile na pojedinačne simptome osobe o kojoj je reč.

Stručnjaci i ostale osobe koje favorizuju homeopatiju, ovakav način lečenja preporučuju ne samo kada je reč isključivo o fizičkim manifestacijama bolesti već i kada je reč o određenim poremećajima u čijoj su osnovi emocije.

S obzirom na to da dejstvo ovakvih lekova još uvek nije u toj meri ispitano da bi se stopostotno mogla potvrditi njihova efikasnost, treba uvek imati na umu da je konvencionalna medicinska terapija još uvek neophodna. Ipak, na osnovu istraživanja i rezultata nakon upotrebe biljnih lekova, svojom efikasnošću posebno su se izdvojili pojedini homeopatski lekovi spravljeni od biljnih sastojaka.

Aconitum Napellus – predstavlja najbitniji i najefikasniji prirodni lek kada je u pitanju iznenadni šok praćen intenzivnim osećajem straha, panikom i nemirom. Tada osoba ima osećaj da je njen život konstantno u opasnosti. S obzirom na to da se, pored gorepomenutih, nakon traumatičnog iskustva javlja i intenzivna uznemirenost, ovaj lek svakako je najbolje rešenje i kada je umirivanje tog osećaja u pitanju.

Arnica Montana – ovaj lek daje dobre rezultate posebno kada je u pitanju šok koji se ne javlja istog trenutka, već nakon izvesnog vremena, onda kada osoba koja je doživela traumu odbija da je prihvati, ističe da je sa njom sve u redu i želi biti sama. Traume ovakve prirode često su praćene i fizičkim manifestacijama poput modrica, krvarenja i bola.

Carbo Vegetabilis – ukoliko se osoba oseća izuzetno slabo, nepokretno i premoreno nakon što je doživela šok, može joj pomoći upravo ovaj lek. Osoba, takođe, jako često oseća i hladnoću i sklona je nesvesticama. Česti su i simptomi poput zbunjenosti i indiferentnosti.

Ignatia – ovaj prirodni lek upotrebljava se onda kada dođe do pojave izuzetne osetljivosti, nervoze i razdražljivosti onog trena kada osoba primi loše vesti. Samo raspoloženje te osobe sklono je jako čestim promenama, a osoba se oseća isceđeno i otupelo. Takođe, postoji jako velika želja za samoćom.

Zaključak

Iako stopostotno dejstvo prirodnih lekova još uvek nije potvrđeno, na osnovu uspešnosti homeopatskih terapija i tvrdnji osoba koje su se na ovaj način izlečile, dolazi se do opšteg zaključka da je homeopatija kao pristup lečenju trauma, šoka i tuge - izuzetno uspešna. Ipak, za primenu navedenih biljnih lekova treba se obratiti stručnim osobama.
Dragan Cvetković

HOMEOPATSKI LEKOVI:


Ferrum phosphoricum

Simptomi: Mnogo bola u stomaku, sa oticanjem. Bol je pulsirajući, sa crvenilom i vrućinom u licu, povraćanjem nasvarene hrane, ali sa čistim jezikom. Nadimanje sa gasovima. Gubitak apetita,
Mučnina i povraćanje sa glavoboljom. Nemiran san sa teškim snovima.


Abies nigra

Simptomi: Bol u stomaku dolazi posle jela. Osećaj je kao da se jaje nalazi želucu. Velika želja za hranom u toku noći.



Anacardium
Simptomi: Sve se pogoršava nakon uzimanja hrane i tokom procesa varenja. Tendencija da se guši dok uzima hranu ili vodu. Konstipacija.


Argentum nitricum

Simptomi: Jak, gorući bol u stomaku. Mučnina i sluzavo povraćanje. Bolni gasovi, podrigivanje. Dijareja.
Stanje se pogorsava usled mentalnog napora.