ČEKAŠ LI ???
[You must be registered and logged in to see this image.]Jedna poznata mudrost kaže: Život je ono što ti se dešava, dok ti praviš planove za život.
Vidite li vi sebe u toj mudrosti dok gledate kroz prozor i pratite nezaitresiranim pogledom kapi kiše kako se razlivaju po staklu i da mislite da je svet jedno beskrajno dosadno mesto za Život?
Budite li se često ujutru i provirujete li kroz prozor, sa nadom, da će sunce toga dana konačno zasijati silnije i zha vas značajnije nego obično.
Sunce vas samo zaslepljuje i mami svojim zrakama kao da vam se smeje u lice.
Šteta jer vam se ni taj sunčan dan, u vašoj svesti ne razlikuje bitno od prethodnog kišnog dana.
Kao i juče tako i sada vi nastavljate da čekate. Da prođe i ovaj dan, i ova nedelja, ovaj mesec, pa možda prođe i ova godina.
Ni osvrnuli se niste a život odlazi u nepovrat, a vi još uvek stojite tu i čekate pravi trenutak da počnete da uživite u njemu i da ga proživite u potpunosti.
I shvatate kako nekako nesvjesno, kao po nekoj navici stojite i čekate da sve prođe i doživite beskrajnio razočaranje.Neki se i maknu od prozora i potaže sebi meso u gomili čekača kako nebi bili primećeni kao takvi.Kako bi pobegli od dsamog sebe i sakrili svoje ja od pogleda.Da gomile čekača čekaju tako i on.
VOZ ŽIVOTA !!!
Sinoć sam isto kao i mnoge dana pre
Isčekujući sudbinu ušao u gomilu,
Gomilu nestrpljivih ljudi,čekača
koji čekaju svako iz svog razloga
Stanica prepuna i isčekivanje veliko.
Smireni ženski glas sa peronskog zvučika
Najavljuje dolazak, brzog voza sa juga.
Voza s kojim će mnogi i otići putem svojim
Neki među kojima sam i ja samo čekamo
Sudbinu svoju,svoj krst nade u dolazak.
Kad ugledah svetla voza u daljini,skočih
Srce mi stade ko malj o crkveno zvono lupati
Napokon stiže i taj čas u kome se nadam
Da ovom dugom čekanju mome dolazi kraj.
Približih se peronu,voz polako uz zvižduk staje.
Oni koji putuju ubzaše korak prema vozu
A mi čekači ostasmo na mestu čekajući.
Možda,možda se i pojavi napokon ona,
Moja čežnja,moja želja,moja ljubav,moj život.
Gužva na peronu, jedni izlaze drugi ulaze
Isčekivanje se pojačava,kulminira.
Voz odlazi na svoj put a mi čekači se okrećemo
Tražimo ono zbog čega smo tu i šta čekamo
Na peronu sve manje ljudi,odlaze a ja opet osta sam.
Opet iz voza neizađe
moja ljubav, moja nada, moj živit.
Pogledah još jednom i pođoh ka izlazu.
Dobro ljubavi moja možda ćeš sutra izaći,
Možda ću sutra i ja biti sretan,Gospodu zahvalan.
Možda će jednom i tomožda prestati
U nadi ja ću i sutra čekati !!!
Pitatze se, kada će konačno da krene tvoj ‘Pravi život’?! Oni prekrasni, željeni trenuci, zbog kojih je vrijedi progutati sva razočaranja i svu tu nakupljenu gorčinu i onda samouvereno pogledati napred.
Znate li razlog čekanja i samo čekate. Po navici čekate nešto iako ste zaboravili šta zaista želiš i šta je zaista važno u tom čekanju za vas.
Ne želite razumeti, da čekajući nešto veliko važno vi propuštate stvarnu lepotu oko sebe. Propuštate stvarnost, istinu. Propuštate male stvari, koje vas ispunjavaju svakodnevno. Čekajući sreću propuštate osmehe i radost. Propuštate izlaske i zalaske sunca, propuštate ljubav u ovo trenutku.
Propuštate sadašnjost očekujući budućnost budućnost da bi počeli svoj život a ne razmišljata o tome da vam je Gospod darovao ovaj trenutak i pitanje hoće li vam darovati to sutra.
Životni sat nastavlja tiho, ali neumorno da odbrojava vaše izgubljene minute u čekanju nečega.
Polako ali stalno isčezava vaš život pretvarajući se u prošlost. VAŠU prošlost i da ne osjetite kojom brzinom. Jednoga dana ako ga doživitećeš sa užasom će te ustanoviti da je život prošao, a da niste ni stigao da uživaš u njemu.
Reći ću vam misli jene mudre glave koja kaže.
I zato: ne čekaj da dođe takav dan, stvori drugačiji dan. Zaustavi kišu, rasteraj oblake i načini svoje sopstveno sunce. Prestani da čekaš. Napravi nešto od svoga života. Budi kovač svoje sreće. Ne čekaj da sreća dođe po tebe. Sprijatelji se sa životnim satom. Uzmi ga samouvereno u ruke i postani gospodar svoga života. Živi život! Živi ga danas! Živi ga sada! Živi ga u ovom trenutku!