DIVČIBARE

Ako pitate Valjevce kada je na Divčibarama počeo razvoj turizma, oni će vam pričati o značaju rimskog puta koji je tuda prolazio i kojim su stari Rimljani stizali da se u tim lepim krajevima odmaraju. Iz srednjeg veka postoje zapisi u kojima se pominju Divčibare, koje je u 19.veku od Turaka otkupio knez Miloš, jer se boraveći na ovoj planini uverio u blagodeti njene klime. Obaveze kneza su bile velike, nije imao mnogo vremena za uživanje, pa su Divčibare ostale meštanima toga kraja.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Priča o turizmu beleži 27. decembar 1925. godine kada je 28 viđenijih Valjevaca osnovalo Zdravstveno društvo sa zadatkom da širi smisao za zdrav život, pomaže razvoj zdravstvenih prilika, kao i zimskog sporta. Na tu ideju su došli posmatrajući čobane koji žive na planini i izgledaju vrlo krepko, zdravo i čilo, čak i u starosti. U to doba na Divčibarama počinje gradnja vila, puteva, prvih hotela, a pred Drugi svetski rat tadašnje resorno Ministartvo proglasilo je Divčibare za klimatsko-turističko mesto. Ono zauzima središnji deo planinskog masiva Maljen koji se nalazi u zapadnom delu Srbije, a ime planine se obično vezuje za odmor u lepoj prirodi i na čistom vazduhu. Prema statističkim podacima na ovoj planini godišnje ima oko 100 dana pod snegom, ali je neuporedivo više dana bez padavina i vetra. Zahvaljujući blagotvornoj klimi, čistom vazduhu i niskom vazdušnom pritisku, tu se već skoro jedan vek leče plućne, nervne i kožne bolesti kao i malokrvnost. To je jedan od glavnih razloga što se za učenike iz svih krajeva Srbije na Divčibarama preko cele godine organizuje tzv. nastava u prirodi i ekskurzije. Na planini uglavnom rastu četinari, a neobično je što borovi koji opstaju i na visine od preko dve hiljade metara, na Divčibarama rastu na oko 500 metara.

Iako se nalaze u planinskom regionu, Divčibare sa 980 metara visine su visoravan koja ima blage padine i idealne terene za duge šetnje. Zatalasanim brežuljcima i turisti slabije kondicije, bez mnogo napora, za sat-dva mogu da osvoje maljenske visove. Ove šetnje su podjednako lepe i leti i zimi, a što je zanimljivo staze su bele u oba godišnja doba: zimi zbog snega, a leti od belih latica narcisa. Ovaj cvet koji je zaštitni znak Divčibara tu dostiže visinu i do pola metra, a po njemu je nazvana i manifestacija BELI NARCIS koja se organizje već decenijama. Zimi, zbog obilja snega, skijašima je na raspolaganju nekoliko ski staza. Na severnoj padini Crnog vrha je najduža staza od skoro kilometar sa žičarom čiji je kapacitet 700 skijaša na sat. Staza je osvetljena i koristi se za noćno skijanje. Turisti mogu da uživaju na terenima za male sportive, da igraju tenis, mini golf, da šetaju obeleženim stazama, jašu.

Prema nekim planovima u budućnosti Divčibare treba da postanu dolina sportova sa mnoštvo sadržaja koji bi omogućili da sportisti dolaze preko cele godine na pripreme. Gostima je na raspolaganju nekoliko privatnih hotela, ali, prema rečima lokalnih vlasti, donošenjem prostornog plana za ovaj deo Srbije, sprečiće se svaka mogućnost neplanske komercijalizacije koja bi mogla da poremeti harmoniju zakona u prirodi, zbog kojih su Divčibare oduvek bile mesto za odmor i oporavak.
izvor:glassrbije