BUDIZAM

First topic message reminder :

[You must be registered and logged in to see this image.]

Budizam

Povijesni Buda, osnivac budizma, uistinu je zivio, to nije legenda ni predaja. Njegov zivot je protkan legendom i nudi sliku ideala, koju bi svi budisti trebali slijediti.

Siddartha Gautama, kasnije poznat kao Buddha, rodjen je oko 560 g. prije Krista. Jedne je noci njegova majka Maya sanjala da je bijeli slon usao u njenu utrobu i 10 dana kasnije rodila je dijete. Umrla je 7 dana kasnije, jer zivot one koja je rodila Buddhu kasnije ne smije nicemu sluziti.

Rijec Siddartha znaci "onaj koji je postigao cilj". On sam odabrao je ime Gautama po svom hinduistickom ucitelju, a rijec buddha znaci "prosvijetljeni" ili "probudjen". Bio je iz bogate familije i odgojen kao razmazeno dijete. Jedinom sinu dao je ime Rahula, "lanac", jer se usred sve te raskosi osjecao kao u lancima. Zivot mu nije davao nikakvo zadovoljstvo, pa je odlucio otici i postati beskucnikom.

Prije nego sto je otisao od kuce, na tri putovanja se suocio sa zivotom kakvog nije poznavao; vidio je patnju u tri oblika: nemocnog starog covjeka, invalida izmucenog bolima i pogrebnu povorku uplakanih ljudi. Na cetvrtom izlasku sreo je zadovoljnog i veselog redovnika koji putuje uokolo s prosjackom zdjelom.

To je bilo presudno i on je poceo ceznuti za istinskim znanjem. Isuljao se jedne noci iz palace i poceo tragati za znanjem na tradicionalan hinduisticki nacin, tezeci da kroz neprestane vjezbe u jogi ujedini svoje sebe "atman" s izvorom i smislom svijeta "brahman". Ta metoda ga nije zadovoljila, pa se odselio na sjever, gdje je s pet ucenika sest godina zivio u krajnjem samoprijekoru i disciplini. Ni to nije pomoglo, pa se okrenuo meditaciji, i pod jednom smokvom, koju otad nazivaju drvetom prosvjetljenja, postigao najvise znanje i postao Buddha. Prve noci meditiranja vidio je svoje prijasnje zivote, druge je noci dobio uvid u ciklus rodjenja, smrti i ponovnog rodjenja i shvatio zakone po kojima se dogadjaju. Trece noci otkrivene su mu cetiri svete istine: spoznaja patnje, izvor patnje, oslobadjanje od patnje i put koji vodi do oslobodjenja od patnje. Sada je on mogao uci u nirvanu, ali se odlucio da nauk preda dalje, pa makar i zbog nekolicine. Prvu propovijed odrzao je u Benaresu i uskoro okupio skupinu sljedbenika. Odbacuje hinduisticki kastinski sistem i ukljucuje u zajednicu redovnika sve kaste, osim zena, koje odrzavajuci ciklus rodjenja utjelovljuju pohlepu za zivotom, ali kasnije je prihvatio i zene. Nakon prosvjetljenja 44 godine putovao je Indijom, a u dobi od 80 godina razbolio se i umro.

Ali, puno vaznije od Buddhine osobe je njegovo ucenje ili dharma, a to je prosvjetljenje vezano sa spasenjem, vlastita religijska spoznaja koja ide dalje od granica razuma i uma.

Prema Buddhi, svaki je dio svemira, a ne samo ljudska bica, podlozan promjeni i propasti. Sastavni dijelovi od kojih se jedinke sastoje prerasporedjuju se prema strogim zakonima, a u slucaju ljudskih bica najvazniji je zakon karme.

Karma je vrijednost koja se pokazuje u mislima, rijecima i djelima pojedinca i odredjuje narav njegovog ponovnog rodjenja: dobra djela izazivaju dobro ponovno rodjenje, a zla - zlo rodjenje. Dharma ne znaci samo zakon karme, nego i fizicke zakone koji upravljaju svijetom, odnosno i pojedine dijelove koji ga tvore (cetiri elementa, boje i zvukovi, osjeti i osjecaji, bogatstvo, seksualnost, spavanje, glad, bolest, rast, starenje i umiranje). Dharme je nemoguce sistemski klasifikovati, ali fizicki svijet i sve u njemu proizlazi iz zajednickog djelovanja tih osnovnih sastavnih dijelova. Dakle, iluzija je da je ljudsko bice nezavisna cjelina, ono je u stvari tok dharmi koji se neprestalno mijenja i nakon smrti prestrojava da bi stvorio novu jedinku.

Trece noci meditiranja, Buddha je otkrio cetiri temeljne istine, koje su srz budisticke filozofije. Prva je spoznaja patnje, koja tvrdi da je svaka pojedinacna egzistencija bijedna i bolna. Druga istina govori o nastanku patnje. Patnja i sve postojanje ima izvor u zelji i neznanju. Treca istina bavi se okoncanjem patnje, koja se mora posve utrnuti, bez ostatka. Sredisnji cilj budizma je zapravo vjecno oslobodjenje od te patnje, a to zapravo znaci biti oslobodjen od beskrajnog ciklusa ponovnog rodjenja i uci u blagoslovljeno stanje nirvane. Cetvrta istina oznacava put do unistenja patnje. To je plemeniti osmerostruki put. Prvi njegov korak je prava spoznaja, sto podrazumijeva prihvacanje cetiriju istina. Drugi korak je pravi stav, koji znaci stav dobre volje, izbjegavanje putenih zelja, mrznje i zlobe. Treci korak je pravi govor, mudar, istinit i usmjeren prema pomirenju. Cetvrti je pravo djelovanje i obuhvaca svekoliko moralno ponasanje. Peti korak, pravo zanimanje, znaci da nacin zaradjivanja za zivot ne smije biti stetan za druge. Sesti korak je pravo nastojanje, dakle treba njegovati dobre porive. Sedmi korak je prava pozornost, sto znaci pazljivo promatranje, bez popustanja zapovijedima zelje. Osmi korak, pravo drzanje, postize se intenzivnom koncentracijom koja oslobadja svetog covjeka od svega sto ga sputava u njegovom traganju.

Prema ideji dharme odbacuje se dakle vjerovanje u "sebe": "ja" i "moje" su ideje koje nemaju nikakve veze s istinom. Covjek koji to shvati prestaje biti vezan uz svoje prividno "ja", a upravo taj krivi stav prema zivotu uzrokuje mnoge patnje. To ucenje o "ne-sebi" (an-atman) bitno je revolucioniralo religijsku misao u citavom svijetu. S idejom an-atmana povezana je ideja nirvane. Rijec nirvana potjece od glagola ugasiti se i oznacuje cilj budistickog religioznog nastojanja. Nirvana se shvaca kao dharma, ali je od svih 170, koliko ih budizam priznaje, jedina nepromjenjiva i nezavisna, jer nije stvorena od moci nagona ili zelje.

Vrlo rano su se u budizmu izdvojile dvije glavne struje tumacenja Buddhinog ucenja: theravada budizam, strogo i tacno ucenje starih spisa, i mahayana budizam, liberalniji i otvoreniji novim idejama. Kasnije su se javili vadra-yana budizam, koji je u budizam uveo matre (magicne izraze koji dovode moc iz svemira), mudre (fizicke pokrete) i mandale (krugove meditacije), pa lamaizam (na Tibetu) i zen-budizam (u Japanu).

Zen-budizam je zapravo nastao u Kini, gdje se prosvjetljenje (satori) postize meditacijom. Osim meditacije, vazna je i zagonetka (koan) koja je nerjesiva i sluzi radikalnom mijenjaju nacina misljenja studenata. "Ako sretnes na ulici nekoga ko je dostigao istinu, ne mozes proci pored njega bez rijeci, niti mu nesto reci. Kako ces ga dakle susresti?"

Budizam je na Zapadu izvrsio veliki utjecaj, narocito nakon osnivanja Teozofskog drustva u New Yorku 1875. godine, a u Evropi preko filozofa Schopenhauera ("Svijet kao volja i predstava").

Budin zen

Buda je rekao: "Smatram položaj kraljeva i vladara istim kao i čestica prašine. Posmatram zlato i drago kamenje kao mnoštvo opeke i šljunka. Gledam na najljepšu svilenu odjeću kao na rite pomame. Vidim milijarde svjetova vaseljene kao sitno sjemenje voća, i najveće jezero Indije kao kap ulja na mom stopalu. Osjećam nauk svijeta kao varku čarobnjaka. Razabiram najuzvišeniju misao oslobođenja kao zlatni brokat u snu, i gledam sveti put prosvetljenih kao cvjetove što se pojavljuju u ljudskim očima. Vidim meditaciju kao potporu planine, nirvanu kao noćnu moru dana. Gledam na sud o dobru i lošem kao na vijugavi ples zmaja, i na bujanje i pad uzdanja samo kao na tragove koje za sobom ostavljaju četiri godišnja doba."

[You must be registered and logged in to see this image.]
Budizam je jedna od tri velike svjetske religije.

Budizam je religija bez boga. Osnovan je u VI. stoljeću pr. Kr. u sjevernoj Indiji; osnovao ga je Siddharta Gautama, za kojeg se većina stručnjaka slaže da je živio od 563. do 483. pr. Kr. Ono što se zna o Gautaminom životnom putu i učenju sačuvano je u drevnim zapisima theravada budizma napisanima 400 godina nakon njegove smrti na “pali” jeziku. Siddharta Gautama bio je sin bogatog radže koji je vladao malom kraljevinom u podnožju Himalaje, današnji Nepal. Njegovom je ocu prorokovano da će mu sin postati ili veliki vladar ili prosjak, lutalica i beskućnik. Otada ga je otac pokušavao zaštititi od svih nevolja ovoga svijeta. Gautama je odgajan u prekrasnim palačama, poučavan je znanosti i umjetnosti, a oženio je i mladu kneginju imenom Gopa koja mu je rodila i sina. Dok mu je sin odrastao Gautamu je počeo uznemiravati problem boli i patnje, pa je unatoč nagovorima oca napustio toplinu i udobnost doma i pobjegao u samoću. Na ulici je susreo četiri različita čovjeka: starca u posljednjem stupnju senilnosti, čovjeka pogođena bolešću, truplo koje su nosili na spaljivanje i na kraju, zadovoljnog redovnika koji je putovao svijetom s prosjačkom zdjelom, odjeven u jednostavnu žutu haljinu, ali je ipak zračio radošću i mirom. Gautama je proveo mnogo godina u asketizmu izgladnjujući se gotovo do smrti, ali je prosvjetljenje postigao tek kad se odrekao tog puta. Prosvjetljenje je pronašao tek ispod “Drva prosvjetljenja” pod kojim je živio u meditaciji. Tada je postao Buddha (prosvijetljeni) i spoznao je podrijetlo patnje i boli. Svoja je iskustva i spoznaje zapisao u knjizi “Četiri plemenite istine” na kojoj se zasniva budizam.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Biti budista

Imaj poverenja u duhovni potencijal u sebi, sopstvenu sposobnost da
pronađes svoj jedinstveni put. Naravno, treba da učiš od drugih i
iskoristiš ono što vidiš da ti pomaže, ali isto tako nauči da veruješ
svojoj unutrašnjoj mudrosti. Budi hrabar. Budi budan i svestan.
Zapamti isto tako da budizam ne znači tek biti budista; dakle, ne radi
se o tome da na svoj identitet stavimo još jednu etiketu. Nije reč ni
o sakupljanju informacija, praksi i tehnika. Budizam se na kraju svodi
na napuštanje svih formi i pojmova ne bismo li postali slobodni.

John Snelling, Elements of Buddhism
[You must be registered and logged in to see this image.]

Teorija karme

Teoriju karme ne bi trebalo brkati sa pojmovima "pravde" ili "nagrade
i kazne". Te ideje nastaju na osnovu pojma vrhovnog bića, boga, koji
donosi presude, koji propisuje zakone i odlučuje šta je ispravno a šta
pogrešno. Termin "pravda" je dvosmislen i opasan, a u njegovo ime
učinjeno je čovečanstvu više štete nego dobroga. Sa druge strane,
teorija karme jeste teorija uzroka i posledice, akcije i reakcije; to
je prirodni zakon, koji nema nikakve veze sa idejama pravde ili nagrade
i kazne. Svaki naš voljno učinjen postupak ima svoje efekte ili
rezultate. Ako dobar postupak donosi dobre rezultate, a loš postupak
loše, to nije pravda ili nagrada i kazna koju je dosudila bilo kakva
vrhovna sila, već se to događa samo od sebe, kao zakonitost. Ovo nije
teško razumeti. Ali ono što jeste teško razumeti je da se, prema
teoriji karme, rezultati voljnih postupaka ne manifestuju nužno u
ovom, već je moguće da se to dogodi i u narednim životima.

Walpola Rahula
[You must be registered and logged in to see this image.]

Praznina stvari

Adjan Ča je imao običaj da kaže, najvažnija pitanja koja svaki dan
sebi treba da postavimo su: "Zašto sam se ja rodio?" i "Zašto sam ja
ovde?" Pa zašto smo mi ovde? Šta je cilj, šta je svrha ovakvog
vežbanja? Da li treba da napravimo listu onoga kakvi ne želimo da
budemo (ljubomorna, ljuta, sebična, zbunjena) i listu onoga kakvi
želimo da budemo (dobra, strpljiva, ljubazna, smirena, mudra)? Kuda
nas to vodi? Kolike su tada šanse da zaista napustimo stvari? Uz pomoć
sabranosti, umesto da zauzimamo stav protiv ili za neko stanje uma,
posmatramo njihovo dolaženje i odlaženje. I dok ih tako vidimo kako
nastaju i nestaju, sva ona počinju da gube svoj intenzitet, svoju
uverljivost i vidimo ih kao energiju -- kao "prazne". Da li me razumete?

Ako koristimo ovakav pristup svemu na šta naiđemo u svom vežbanju.
tada ništa nije problem. Radi se o tome da budemo strpljivi i
dopustimo simptomima i uzroku naše patnje da budu prepoznati kao
prolazni. Ništa se u srcu ne javlja bez uzroka. Ako strpljivo ostanemo
sa simptomima, moguće je da ćemo doći u kontakt i sa uzrocima na
dubljem nivou. Ponekad, na primer, ako dovoljno dugo ostanemo sa
svojim besom, uvidećemo da se iza njega nalazi strah. Ali ako smo
opsednuti time da se oslobodimo tog besa što je moguće brže, tada
nećemo uočiti da ga je podstakala i da ga održava neka vrsta straha.

Ađan Sundara, La Grande Illusion
[You must be registered and logged in to see this image.]

Uvid

Uvidi su tačke transformacije kada srce zna, zaista zna, sâmo za sebe
-- mimo učenja, mimo učitelja, mimo bilo koga. Kada, zahvaljujući
mudrosti, imate istinski uvid, tada ne morate da se oslanjate na bilo
kakav spoljašnji autoritet. Kada Buda kaže da moramo razumetu dukkhu (patnju),
on tada misli da kada je mi zaista razumemo, patnja više nikada neće
biti u stanju da nas prevari. Tek kada je Buda zaista razumeo dukkhu,
njezine uzroke, njezino iskorenjivanje i put koji vodi do tog
oslobođenja, tek tada je bio u stanju da objavi da je potpuno slobodan.
dukkhe.

Ađan Sundara: Le Grande Illusion
[You must be registered and logged in to see this image.]

Pet duhovnih kvaliteta

Pet duhovnih kvaliteta -- poverenje, energičnost, svesnost,
koncentracija i mudrost -- jesu najveći prijatelji i saveznici na ovom
putovanju ka razumevanju. Ti kvaliteti su najmoćniji kada su u
ravnoteži. Poverenje treba uravnotežiti sa mudrošću, tako da poverenje
nije slepo, a mudrost nije plitka i nije samo poza. Kada mudrost
nadmaši poverenje, može se se dogoditi da nešto znamo, čak da ga jako
dobro znamo iz sopstvenog iskustva, ali da to i ne živimo. Poverenje
nam donosi kvalitet posvećenosti onome što razumemo. Energičnost treba
uravnotežiti sa koncentracijom; napor će nam doneti uvid, jasnoću i
energiju uma, čemu kao balans služi koncentracija svojom smirenošću i
dubinom. Neizbalansiran napor nas čini uznemirenim i rastresenim, a
suviše koncentracije kojoj nedostaje energija ide u pravcu tuposti i
pospanosti. Svesnost jeste kvalitet koji balansira sve druge i otuda
nam ona uvek donosi dobrobit.

Joseph Goldstein
[You must be registered and logged in to see this image.]

Otvoreni za prvu misao

Kada snimate foto-aparatom, neposredno pre nego što pritisnete okidač,
vaš um je prazan i otvoren, vi ste samo pogled bez reči. Kada stojite
pred praznim listom papira, spremni da započnete crtež ili
kaligrafiju, uopšte ne znate šta ce od toga ispasti. Možda ste
napravili nekakav plan kako bi crtež trebalo da izgleda ili koji ćete
simbol ispisati, ali zapravo ne znate šta će se dogoditi kada četkicu
spustite na papir.

Ono što uradimo s poverenjem u otvoreni um biće inovativno i spontano.
Otvorenost za prvu misao koja naiđe jeste put ka tome da na pravi način
postanemo jedno sa bilo čime što radimo.

Jeremy Hayward
[You must be registered and logged in to see this image.]

Dan za isplatu

Moj prvi učitelj meditacije rekao mi je nešto što mi je u to vreme
izgledalo vrlo čudno: Ne postoji loša meditacija. I bio je u pravu.
Sve te meditacije koje nazivate lošim ili frustrirajućim su zapravo
težak rad koji ulažete da biste na kraju dobili "platu". To je kao da
neko radi ceo ponedeljak, ali ne dobije ni dinara na kraju dana.
"Zašto ja ovo radim?" pomisli. Onda radi ceo utorak i opet ne dobije
ništa. Još jedan loš dan. Radi u sredu i četvrtak, opet ništa. Četiri
loša dana zaredom. Onda dođe petak. Radi isto što je radio i do tada
i na kraju dana šef mu da platu. Juuupiii! Zašto svaki dan nije
ovakav? Zašto svaka meditacija ne može da bude dan za isplatu? Da li
razumete poređenje? Tokom teških meditacija akumulirate svoj kredit,
razloge za svoj uspeh. Tokom teških meditacija akumulirate snagu koja
će stvoriti prostor za mirnoću. I onda, kada imate dovoljno kredita,
um ulazi u dobru meditaciju, to je dan za isplatu. Ali morate
zapamtiti da je zapravo tokom onih lošin dana najveći deo posla bio
obavljen.

Ađahn Brahm: Mindfulness, Bliss, and Beyond: A Meditator's Handbook

Pun kofer kamenja

Kad god sednete i malo se smirite, krene dobro poznata priča vašeg
previše kritičkog uma. "Uh, baš me boli koleno... Ovo je dosadno...
Volim ovaj osećaj mirnoće... Juče sam odlično meditirao, ali danas je
užasno... Meni ovo ništa ne pomaže. Nije to za mene. Nije za mene i
tačka! ..."

Ovakva vrsta razmišljanja zaokuplja nas um i pretvara se u njegov
balast. Kao da idemo i na glavi nosimo pun kofer kamenja. Prijalo bi
ako bismo ga odložili. Zamislite kako bi bilo kad biste zaustavili sva
ta zanovetanja i umesto toga dopustili svakom trenutku da bude ono što
jeste, ne pokušavajući da ga ocenimo kao "dobar" ili "loš". To bi bio
istinski mir, istinska sloboda. Meditacija znači negovanje takvog
stava neklasifikovanja onoga što se javi u umu, šta god da je to.


Jon Kabat-Zinn, Wherever You Go, There You Are

Ispravan govor

Iako u Kanonu postoje mnoga objasnjenja o tome sta je to ispravan
govor kao deo plemenitog osmostrukog puta, sva se ona svode na dva
kriterijuma po kojima procenjujemo da li to sto nameravamo da kazemo i
treba da kazemo: Je li istinito? Je li korisno?

Joseph Goldstein, Insight Meditation
[You must be registered and logged in to see this image.]

Proleće ima svojih hiljadu cvetova,
jesen svoje Mesečeve mene,
leto ima svoje blage vetrove,
zima svoj sneg.
Ako ti beskorisna misao
ne pomuti um,
svaki dan je najbolji u tvome životu.

Zen ucitelj Wu Men Hui Kai (1183-1260)
[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this link.]
Enciklopedija budizma
(458 strana, 19 Mb)
za one koji bi da se informišu

Komentator u glavi

Velika prepreka u meditaciji nekada su takozvani "tekući komentari",
misli kao što su: "U ovom trenutku ne razmišljam ni o čemu", "Sve se
odvija po planu", "Ovo je užasno, moj um jednostavno neće da se
smiri" i slično... Svaku takvu misao treba jednostavno registrovati:
"Razmišljanje" i kao što Huang Po kaže, "odložiti je kao komad crvljivog
drveta". Obratite pažnju na reč odloziti, a ne zavitlati što dalje.
Komad crvljivog drveta ne čini ništa da bi vas nervirao, već je samo
neupotrebljiv, i otuda nema nikakve svrhe mnogo se njime baviti...
Niti ima potrebe mozgati o prethodnim mislima koje su dovele do ove
poslednje, niti šta je bilo na početku čitavog tog lanca. Svaki takav
impuls bi samo trebalo registrovati kao "razmišljanje" i onda se um
vraća na praćenje daha. Koliko god loše da stvari idu, treba da se
uvek prvo vratimo na to jedino mesto koje nam je na raspolaganju --
tu gde smo sada -- i zatim krenemo dalje.

Bhikkhu Mangalo, The Practice of Recollection
[You must be registered and logged in to see this image.]

Raj i pakao

Jednom sam čuo pricu o poseti raju i paklu. Na oba mesta posetioci su
videli ljude kako sede za stolom sa mnogo ukusne hrane. Za desnu ruku
su im bili privezani štapici za jelo, ali dugi čitav metar, dok im je
leva ruka bila privezana za stolicu. Oni u paklu, makoliko se trudili
da saviju ruku, nikako nisu mogli da hranu stave sebi u usta, jer su
stapici bili suviše dugački. Onda bi se razbesneli i besno udarali po
tanjirima i tuđim štapicima, tako da su na kraju poslastice bile
razbacane svuda unaokolo.

U raju su, međutim, ljudi s radošću koristili iste te duge štapice
kako bi osobi sa druge strane stola zahvatili omiljenu hranu i
nahranili je. Za uzvrat, drugi su hranili njih. Tako su svi uživali u
ukusnim jelima.

Shundo Aoyama, Zen Seeds
[You must be registered and logged in to see this image.]

Ljubav za svet, ljubav za sebe

Sećam se kako je, kada sam saopštila da nameravam da postanem
monahinja, prva reakcija bila: "Ah, pa to je sebično! To znači biti
okrenut samo sebi!" Moj odgovor bio je: "Da, to jeste POTPUNA
okrenutost samom sebi... ali sve dok ne budem razumela sopstvenu
patnju, svoje probleme, neću biti u stanju ni da mnogo pomognem bilo
kome drugom." Iako sam želela da pomažem, videla sam da je moja
mogućnost da služim drugima veoma ograničena i da, zaista, moram da
počenm upravo odavde.

Lako nam je da pričamo o miru u svetu i brizi za druge, ali stvarno
negovanje ljubavi zahteva mnogo toga. Ono zahteva širenje našeg srca i
našeg pogleda na svet. Na primer, uočila sam da mogu da bude vrlo
sitničava. Ima stvari prema kojima mogu da osetim beskrajnu naklonost
i ljubav -- ali sve dotle dok su one onakve kakve ja želim da budu.
Čak i sa ljudima koje zaista volim, ako kažu nešto što me uznemiri,
malo bocne, taj tok bezgranične, nemerljive ljubavi može odmah da se
zaustavi -- a da ne govorim kako je sa ljudima koji mi se ne sviđaju
ili koji možda imaju drugačije stavove od mojih. I zato je potrebno
zaista malo samoposmatranja da bismo počeli da proširujemo to svoje
područje mette, prijateljske ljubavi.

Ađan Ćandasiri: To All as to Myself
[You must be registered and logged in to see this image.]

Želim, želim...

Sećate li se kako ste se kao mali zabavljali zamišljajući razne
želje. Mi smo to radili obično u grupi i onda bi neko upitao ostale:
"Kad bi mogla da vam se ispuni svaka želja, šta biste poželeli?"
Četvorogodišnjak bi rekao nešto ovako: "Punu kutiju sladoleda!" Godinu
dana stariji od njega je veštiji i kaže: "Ja želim da imam
poslastičarnicu, tako da mogu da jedem sladoled kad god poželim!" Onaj
četvorogodišnjak pomisli: "Uf, kako se ja nisam toga setio!" Ali onda
šestogodišnjak kaže: "Ja bih voleo da imam milion dolara i kupim sebi
sve što mi padne na pamet!" Dvojica mlađih škrguću zubima: "Jao, to
je još bolje!" Sedmogodišnjak je još lukaviji i, naravno, pošto ima
više iskustva u ovakvoj igri, čeka da bude poslednji koji će se
izjasniti: "Ja bih želeo da mi se ispuni milion želja!" Oni mlađi od
njega shvataju da su svoje želje protraćili na sitne stvari: "Ah,
trebalo je da i mi poželimo milion želja!"

Ovo je igra koju i većina ljudi igra u svom životu. Buda je, međutim,
poput onog najmudrijeg u toj grupi dece. On kaže: "Ja bih želeo da
nemam više želja!" I to je zaista genijalno. Jer, želeti nešto znači
da nam nešto nedostaje. "Ako ništa ne nedostaje, nema ni želja" i, ako
to razumete, "ukoliko nema želja, ništa nam ni ne nedostaje."
Razmislite o tome.
Bhikkhu Sona, The Wishing Game
[You must be registered and logged in to see this image.]

Gestovi i smirenje

Svaki nas gest rukom jeste jedna mudra povezana sa suptilnim i onim ne
tako suptilnim energijama. Uzmimo energiju pesnice, na primer. Kada
smo ljuti, obicno se nase sake zgrce u pesnicu. Neki ljudi i ne
znajuci vrlo cesto praktikuju tu mudru u svom zivotu. Ona pothranjuje
klice ljutnje i nasilja u vama svaki put kad je napravite i te klice
tada bujaju i bivaju sve jace. Sledeci put kada sebe uhvatite da ste
stisnuli pesnice u ljutnji, pokusajte da unesete svesnost u taj
unutrasnji stav olicen u pesnicama. Osetite tu tenziju, tu mrznju, taj
bes, agresiju i strah koji je u njoj sadrzan. Tada, u sred te ljutnje,
eksperimenta radi, ukoliko je osoba na koju ste ljuti pored vas,
pokusajte da otvorite dlanove i da ih sklopite u visini grudi kao kada
se molite. (Naravno ta osoba nece imati pojma sta vi to radite.)
Posmatrajte sta se dogadja sa besom i povredjenoscu ako zadrzite taj
polozaj makar nekoliko sekundi.

Jon Kabat-Zinn, Wherever you go, there you are
[You must be registered and logged in to see this image.]

Meditacija na olimpijski način

100 DANA
Marta Henri

Danas je 91. dan kako pokusavam da 100 dana bez prekida meditiram. Vama to moze izgledati malo ili mnogo. Za mene, to je mnogo. Imam problem da ostanem disciplinovana tokom duzeg perioda. Sklona sam da nesto pocnem, pa prekinem, opet krenem, opet prekinem, da bi posle nekog vremena ponovo pocela -- i, mislim, da vam je situacija prilicno jasna.

Za ovaj 91-dnevni period discipline inspiracija mi je bio moj brat Dag. On nikada nije meditirao, ali je nedavno hodao 100 dana. Isao bi u park ujutro pre posla, ponekad i kada je kisa lila kao iz kabla. Ako je na poslu imao sastanak rano ujutro, hodao je nocu, bez obzira koliko je bio umoran i koliko je bilo kasno.

Nas dvoje smo sasvim razliciti. On je advokat sa porodicom i kucom u predgra?u. Ja sam pisac, sa psom i stanom u centru grada. Pa ipak, oboje neprekidno imamo problem da istrajemo u stvarima za koje inace znamo da su za nas dobre. Dag ne vezba dovoljno, a ja se borim da odrzim kontinuitet svojih meditacija.

Oduvek su me impresionirali olimpijski gimnasticari, zbog snage i gracioznosti koju su unosili u svoj sport, kao i zbog discipline neophodne da bi svoje vezbe izvodili sa toliko sigurnosti i zacu?ujuce lakoce.

Ali ja nisam kao oni; ja nisam vrhunski sportista. Ja sam nalik mom bratu i zato je Dogov primer discipline bio toliko inspirativan za mene. Ako on to moze da uradi, pomislila sam, mogu i ja. I tako sam pocela svojih 100 dana meditacije.

Obicno meditiram 30 minuta uvece. Ako planiram da se kasno vratim kuci, gledam da odsedim pre vecere. To bas i ne funkcionise uvek. Ponekad se svede na to da oko ponoci meditiram 10 minuta. mrtva umorna ili malo osamucena od pica. 13. dana trgla sam se u sred noci, setila da nisam taj dan meditirala i naterala sebe da se izvucem iz toplog kreveta i posadim na jastuce. Izme?u 25. i 43. dana bila sam na putovanju autobusom kroz Indiju. Meditirala sam u hotelskim sobama i u platnenim ¨atorima. Ponekad bih meditirala u autobusu, koristeci tajmer na mom aj-podu, dok smo moji saputnici i ja jezdili preko rad¸astanske pustinje. Na 16 sati dugom letu iz Delhija kuci meditirala sam na 10 i po kilometara visine.

Prosao je i 47. dan -- bila sma skoro na pola puta. Vec sama ta akumulacija dana cinila je mogucnost neuspeha sve manjom i manjom. Onda mi je momak saopstio da je, dok sam bila u Indiji, izasao sa tri razlicite devojke i tako smo okoncali nasu vezu. Bila sam razbijena. Jako mnogo vremena sam provodila u krevetu, placuci ili piljeci u plafon.

Nekako sam uspela da meditiram i kroz sve te dane tuge. Ili je to mozda tek podsecalo na meditaciju, sto je ponekad jednostavno vas maksimum. Sa kutijom papirnih maramica pri ruci, sedela sam barem deset minuta svakoga dana. Mnoge dane bih istovremeno i sedela i plakala -- plakala i duvala nos, cekajuci da sat otkuca, kako bih ponovo otpuzala do kreveta. Osecala sam se neuspesnom i kao devojka i kao meditant, ali sam nastavljala da sedim.

U jednom trenutku, negde oko 65. dana, prestala sam da placem i pocela ponovo da pratim dah. Zatim sam se vratila pokusajima da budem svesna toga kako su misli u mojoj glavi samo misli.

91. dana ne mogu da izvestim da sam napravila nekakav cudesan proboj ili imala nekakav misticni dozivljaj. I jos uvek ne mogu apsolutno da garantujem da cu uspeti da stignem do 100. dana. Ali sa mojim bratom kao inspiracijom, prilicno sam sigurna da hocu.

Sa moje verande

Sa svoje verande mogu da pogledam
deo doline sto se uspinje nagore
ili dolinu sto se spusta nanize
ali ne u oba smera odjednom.
Kada kontempliram svoju proslost
moga da odaberem hocu li je videti
s besom ili zadovoljstvom,
ali ne na oba nacine odjednom.
Mogu odluciti da se setim neuspeha
ili dostignuca
ali ne obe stvari odjednom.

Nije vazno da li dolinu gledam
nagore ili nadole,
ali jeste vazno znati da
na koju god stranu da okrenem pogled
ucinio sam to po sopstvenom izboru
i da vidim samo jednu polovinu.
Tenzin Chonyi

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ađan Đajanto: Intervju, Beograd, jul 2007.

Tokom svog prvog boravka u Srbiji,
theravada budistički monah Ađan Đajanto,
odgovara na pitanja o svom susretu sa budizmom,
monaškom životu, kao i nekim od glavnih postavki
Budinog učenja.

Bazen čiste vode

Sve prepreke -- žudnja, bes, lenjost i tupost, uznemirenost, sumnja --
jesu mentalne karakteristike. One nisu deo nas, već bezlični elementi
koji funkcionišu sami od sebe. Postoji jedno poređenje kao
ilustracija posledica koje svi ti ometajući faktori imaju na um.
Zamislite bazen sa čistom vodom. Želja za čulnim zadovoljstvima
slična je kao kada u tu vodu sipamo neku lepu boju. Nase oko bi va
zavedeno njezinom lepotom, raznolikošću nijansi, ali nismo u stanju
da pogledom prodremo u dubinu tog bazena. Bes, zlovolja,
odbojnost su nalik vodi koja ključa. Voda koja ključa se sva uskomeša
i opet ne možete da vidite dno. Takva vrsta uskomešanosti uma, nasilne
reakcije izazvane mržnjom i neprijateljstvom, velika su prepreka
razumevanju. Lenjost i tupost su nalik bazenu u kojem je voda
prekrivena podebljim slojem žabokrečine. Zbog njega nemoguće je
pogledu da prodre dublje od površine. To je vrlo trom um. Uznemirenost
i briga su poput vode u bazenu kada duva vetar. Površina se talasa
usled snažnih vetrova. Kada smo pod uticajem uznemirenosti i brige,
uvid postaje nemoguć, pošto um nije usredsređen i miran. Sumnja je
slična blatnjavoj vodi; mudrost je zamućena i time osujećena.

Joseph Goldstein
[You must be registered and logged in to see this image.]

Monasi, dve vrste ljudi je teško naći u ovom svetu. Koje dve? One koji
će prvi da nekome poklone dobrotu i one koji se, zahvalni za tu
dobrotu, osećaju obaveznim da je uzvrate. Te dve vrste ljudi je teško
naći u ovom svetu.

Buda
[You must be registered and logged in to see this image.]

Baš tu, u tebi

Dhamma / Istina je u tvom umu, ne u šumi. Ne veruj drugima. Samo osluškuj
sopstveni um. Ne moraš da ideš i gledaš bilo gde drugde. Mudrost je u
tebi, kao što je slatki, zreli mango već u onom zelenom... Upoznaj i
posmatraj svoje srce. Ono je čisto, ali emocije naiđu i oboje ga.
Zato neka tvoj um bude poput gusto ispletene mreže, koja će uhvatiti
emocije i osećaje kada se jave i istražiti ih pre nego što na njih
reaguješ...

Ađan Ča
[You must be registered and logged in to see this image.]

Menjati svet ili sebe?

Hocete li da promenite svet? Sta kazete da pocnete od samog sebe? Sta kazete da budete prvi promenjeni? Ali kako se postize promena? Posmatranjem. Razumevanjem. Bez uplitanja vaseg prosudjivanja, jer to o cemu prosudjujete ne mozete shvatiti. Kada kazete o nekome: "On je komunista", u tom trenutku razumevanje prestaje. Nalepili ste mu etiketu. "On je burzuj" - razumevanje prestaje. Nalepili ste etiketu, a ukoliko su na toj etiketi atributi prihvatanja ili odbacivanja, utoliko gore. Kako mozete ikada razumeti to sto odbacujete, ili cak i ono sto prihvatate?
Reci koje vam govorim cine vam se mozda kao da dolaze s neke druge planete, zar ne?
Nikakav sud, nikakav komentar, nikakav stav - jednostavno posmatrate, proucavate, gledate, bez ikakve zelje da promenite ono sto jeste. Jer, ako hocete da promenite ono sto jeste u ono sto bi "trebalo da bude", gubi se sposobnost razumevanja.
Dreser pasa pokusava da shvati zivotinju, kako bi je naucio da izvede odredjene radnje. Naucnik posmatra ponasanje mrava, bez drugog cilja osim proucavanja zivota mrava, da bi naucio sto vise o njima. Samo to i nista vise. On ne pokusava da ih nauci nesto, ili da nesto dobije za uzvrat. Zanimaju ga mravi i zeli da nauci sto vise o njima. To je njegov motiv.
Onog dana kada uspete da zauzmete slican stav, prisustvovacete cudu. Promenicete se - bez ikakvog napora. Promena ce se pokazati, necete morati da je trazite. I dok zivot svesnosti rasteruje mrak, sve zlo nestaje. Sve ono sto je dobro biva hranjeno. To je iskustvo kroz koje morate sami da prodjete.
Ali sve to trazi disciplinovani um. A kad govorim o disciplini, ne govorim o naporu, govorim o drugim stvarima. Jeste li ikad pazljivo posmatrali nekog atleticara? Sport je citav njegov zivot, ali kakav je to disciplinovan zivot!? Posmatrajte reku koja tece prema moru. Ona sama formira obale oko sebe. Kada unutar vas postoji nesto sto se krece u ispravnom smeru, to stvara svoju disciplinu.
Vecina ljudi ne zivi svesnim zivotom. Zivi mehanickim zivotom, s mehanickim mislima - koje obicno poticu od nekog drugog - mehanickih osecanja, mehanickih akcija i reakcija.
Ljudi dolaze da posete moj centar u Indiji i govore: "Kakvo preksrasno mesto, kakvo divno drvece, kakva prijatna klima:, i ja se vec lepo osecam, sve dok ne iznenadim samog sebe u tome i kazem: "Kakve su to gluposti? Kakve ja veze imam sa tim drvecem? Nisam ja taj koji je izabrao ovo mesto. Nisam ja taj koji je narucio klimu - tog dana je slucajno bilo lepo vreme." Ali, lazno "ja" je uslo u igru i zato se ja dobro osecam.
Reci cu vam jednu stvar: ako priznate sami sebi da se dobro osecate kad vam kazu da ste o.k., pripremite se da se lose osecate kad vam drugi budu rekli da niste. Sve dok se zivi da bi se zadovoljila ocekivanja drugih, potrebno je paziti kako se oblacis, kako se cesljas, da cipele uvek budu uglancane - sve u svemu, da se uvek zadovolje njihova prokleta ocekivanja. Zar to nazivate ljudskim?

Antoni De Melo
"Budjenje"

Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (1): Uvodne napomene
Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (2): Čemu služi svesnost
Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (3): Proširivanje svesnosti
Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (4): Radost, balans i prirodnost
Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (5): Meditacija ljubavi
Buddhistv.com - Uvod u meditaciju (6): Plodovi meditacije

Poslusajte deo po deo...