LIBIJA -PRE I POSLE AGRESIJE

LIBIJA UVODI DEMOKRATIJU

U LIBIJI NEMA VIŠE NIŠTA ZA DŽABE!
(255) Petak, 28. Oktobar, 2011.| Autor:
Smrt Gadafija predstavlja ogroman gubitak za sve Libijce



* U Libiji nisu postojali računi za struju, ona je bila besplatna za sve građane.

* Krediti su bili beskamatni.

* Među osnovnim ljudskim pravima u Libiji bilo je i to da svako ima kuću.

* Svi tek venčani parovi od vlade su dobijali 50.000 dolara da kupe prvi stan.

* Obrazovanje i lečenje bili su besplatni.

* Ukoliko je Libijac hteo da postane farmer, dobijao je zemlju, kuću, opremu, seme i stoku da bi otpočeo posao.

* Vlada je u kupovini automobila učestvovala s pola para.

* Cena goriva u Libiji bila je 0,14 dolara za litar.

* Deo zarade od prodaje nafte prebacivao se direktno na bankovne račune svih Libijaca.

* Svaka porodilja je po rođenju deteta dobijala 5.000 dolara.

* Onome ko nije mogao da nađe posao nakon završetka školovanja država je isplaćivala novac u vrednosti prosečne platu u njegovoj profesiji sve dok ne dobije posao.

* Četrdeset vekni hleba koštalo je 0,15 dolara.

* Gadafi je napravio najveći irigacioni sistem na svetu, poznat kao Velika veštačka reka, kako bi vodu dobili svi u pustinji.

* Ako neko nije mogao da nađe obrazovnu ili medicinsku ustanovu koja mu je bila potrebna, vlada mu je plaćala da ode u inostranstvo, a pored novca za lečenje i obrazovanje, dobijao je i 2.300 dolara mesečno za smeštaj i iznajmljivanje kola.

TRIPOLI - Demokratski gube beneficije.

Nakon ubistva Moamera el Gadafija svi Libijci su na gubitku. Uvođenjem zapadne demokratije, za koju su se borili pobunjenici, Libijci će izgubiti povlastice koje nijedan drugi narod na svetu nije imao. Evo šta je Gadafi omogućio svom narodu:

E SAD MALO DZI DZI!!!!ZATO SU GA I UBILI.

Sada ce zapadna demokratija da upregne libijce u uzde i kajase pa neka crnce. Rad oplemenjuje pa neka im oplemeni mozak i neka pocnu da misle konacno. Da bace ono oruzje koje im je Amerika podelila i neka uzmu vec jednom lopate u ruke. Pa da vide kako izgleda kad ti demokratija sedne za vrat.

Libija je Amerci potrebna da bi mogla dalje ratovati-jer Amerika se hrani krvlju!!!

Titu veran do kraja
Mirko Radonjić
Na Samitu nesvrstanih u Sava centru govorio kratko, samo sat i po. Libijski vođa ostao odan Jugoslaviji, kasnije Srbiji

Gadafi za govornicom u Sava centru
KADA su, u vreme ubrzanog "događanja" svih naroda i narodnosti Jugosloveni počeli da se odriču Tita, obratio im se pukovnik Gadafi, oštrim tonom i jasnim upozorenjem: ne okanete li se maršala, neću s vama ništa da imam!

Libijski vođa Muamer Gadafi zaista je, u osvit katastrofe devedesetih, javno, ultimativno tražio od Jugoslovena da ostanu verni Titu. Čime ga je Kumrovčanin zadužio? Sigurno ne novcem, jer je on tekao iz Libije za Jugoslaviju. Napisasmo li već da je to bilo doba - ličnosti, a Josipu Brozu, šta god o njemu mislili, svi priznaju da je bio svetska "faca". I za Gadafija isto važi, ma koliko bio veći ekscentrik. Rečnikom savremenih trendova, jugoslovenski predsednik je bio "mejnstrim", a libijski vođa - "alternativa".


PUKOVNIK, ZA "NOVOSTI"
U intervjuu "Novostima" 2006. godine, Gadafi je kazao da su u Jugoslaviji, po njemu, "katolici i protestanti napali pravoslavce". "Posebna greška je i taj rat između muslimana i pravoslavaca, a oni su dve vere koje su najbliže među sobom...
Ono što Evropa pokušava da prekroji je: Istok je Istok, a Zapad je Zapad i tako će ostati do sudnjeg dana. Psihološki gledano, postoji mišljenje da Sloveni treba ponovo da budu robovi. Narodi istočne Evrope moraju da se sjedine i smognu snage da sebe zaštite. Mislim da je istočna Evropa daleko bliža Rusiji nego Evropi".

Tito je rano poslao dobre signale Gadafiju: Jugoslavija je prva priznala novu vlast u Tripoliju 1969. godine. Vojnoekonomska saradnja dve zemlje počela je 1971. godine. Ukupno su Jugosloveni prodali Gadafiju oružja za 90 miliona dolara, a njegova avijacija bila je među retkim kupcima naših "galebova" i "jastrebova", od kojih su neki tokom građanskog rata završili kod pobunjenika.

Do pre nekoliko godina na Brionima su živele dve jednogrbe kamile, a doneo ih je još početkom sedamdesetih libijski vođa. Zagrebački "Globus" objavio je, iz državnih arhiva, detalje Gadafijeve posete ovim ostrvima u proleće 1977. godine. Ostareli Tito je priredio svečanu večeru, na kojoj su servirana najbolja domaća vina: Gadafi ih je rado probao, a najviše je nazdravljao uz belu malvaziju proizvedenu od grožđa iz Titovog vinograda na Vangi.

Tom prilikom, tvrde danas Hrvati, Gadafi nije spavao u šatoru, već mu je Tito na raspolaganje dao raskošnu vilu "Brijunku". Šator je ostavio za Beograd...

Na Deveti samit nesvrstanih zemalja, drugi i poslednji koji je održan u našoj prestonici, septembra 1989. godine, Muamer el Gadafi doveo je šest kamila, dva arapska ata i svoj šareni, arabeskni šator, koji mu je poslužio umesto hotelskog apartmana. Konje su pred početak Samita smestili u konjušnice milicijske stanice na Banovom brdu. Šator je razapet u dvorištu libijske rezidencije, na Dedinju. Tu se nesvrstani gost Beograda sastao s novinarima i najavio da će doći na konferenciju na belom konju - ako mu dozvoli saobraćajna milicija. Nisu mu dozvolili.

U Sava centar Gadafi je došao sa svojom velikom svitom. Obezbeđenje je pustilo malobrojne koji su imali propusnice, ostali su hteli da upadnu na silu, a pukovnikovim "amazonkama" obučenim u maskirne uniforme visili su pištolji sa pojasa. Nastalo je gušanje.

Na govornicu Samita pukovnik je izašao u nacionalnoj nošnji bele boje, ogrnut dugačkim belim plaštom preko oba ramena, s kožnim jelekom i crnim fesom na glavi. Do mikrofona ga je pratilo 11 telohranitelja - šest muškaraca u radničkim odelima i pet žena, od kojih dve nalik na komandose, sa crvenim beretkama. Obećao je da će govoriti kratko, i jeste - sat i po. Rekao je da mu je žao što su svi ovde - bez Tita.

Osnovna poruka: da se iz članstva Pokreta nesvrstanih isključe zemlje sa stranim vojnim bazama na njihovim teritorijama. Zatim, da se ukine pravo veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Založio se i da Italija plati reparacije Libiji zbog žrtava i štete tokom okupacije, da Francuska obešteti Alžir, ali i SAD Japan - zbog štete počinjene u Drugom svetskom ratu. Poručio je da su bankarske kamate protiv Kurana.

"Svi Jevreji iz Izraela moraju što pre da se isele, inače im neizbežno preti uništenje", kazao je Gadafi, i predložio da Jevreji budu iseljeni u francuske oblasti Alzas i Lorenu, "jer je to ionako zemlja zbog koje je vođeno nekoliko ratova", ili, alternativno, u sovjetske baltičke republike, ili na Kavkaz...

Prestoničkom zoo-vrtu Gadafi je ostavio kamile, koje su dobile muslimanska imena. Na čuđenje dobrog dela sveta, Gadafi je ostao veran Beogradu i Srbiji i u teškim godinama koje će uslediti.

"U Bosni ne može postojati prevlast muslimana, niti će na tom tlu, dok je Srba i Hrvata, biti jedino muslimanska država", preneo je novembra 1992. reči libijskog pukovnika bilten "Forin riport". "Islam u Bosni nije kao onaj kod Arapa! Jedino moguće rešenje raspleta krize u BiH je da muslimani, Srbi i Hrvati žive zajedno, tačnije da ostanu u zajednici sa Srbijom".

Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević odlikovao je Muamera el Gadafija za jačanje bilateralnih odnosa dve zemlje 26. oktobra ratne, 1999. godine. Gadafi je osudio NATO agresiju.

I posle petooktobarskog prevrata, Beograd i Tripoli ostali su bliski, a odnose su unapredili posle otvaranja Libije prema Zapadu 2004. Predsednik Boris Tadić predvodio je srpsku delegaciju na spektakularnoj proslavi 40. godišnjice Libijske revolucije, 1. septembra 2009. U Srbiji je, inkognito, te godine boravio najvažniji vođin sin, Sejf al Islam.

Gadafijeva vlast nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Gresi nisu oprošteni
Mirko Radonjić
KRAJEM 1988. godine dogodila se tragedija koja je pukovnika Gadafija dodatno gurnula u međunarodnu ilegalu, a kasnije, paradoksalno, bila deo njegovog povratka na globalnu političku scenu. Avion "Pan-Ama", "boing 747", na letu London - Njujork, iznad Škotske je raznela bomba, pobivši svih 243 putnika i 16 članova posade, i još 11 stanovnika mesta Lokerbi. Ukupno 270 ugašenih života. Za zločin su optužena dvojica Libijaca. Gadafi je odbio da ih izruči, pa su njegovoj zemlji uvedene višegodišnje ekonomske i političke sankcije.

Novi milenijum stvorio je, međutim, i nekog novog Gadafija. Posle zbacivanja Sadama Huseina 2003, pukovnik objavljuje da je njegova zemlja razvijala oružje za masovno uništenje, da će međunarodnim inspektorima dozvoliti da dođu, da sve to vide, kako bi bilo uništeno. Avgusta iste godine, Libija je pristala da isplati odštetu od ukupno 2,7 milijardi dolara porodicama žrtava iz Lokerbija - po deset miliona dolara svakoj.

VeĆ u martu, Gadafiju je u goste stigao britanski premijer Toni Bler, kao prvi zapadni lider koji je posetio Libiju. Podsećanja radi, Gadafi je Blerovu "koleginicu", premijerku Margaret Tačer, svojevremeno nazivao "ubicom i prostitutkom koja se prodala Reganu". Te 2006. godine, republikanca Regana više nije bilo među živima, a Gadafi je s njegovim partijskim kolegom Bušom mlađim razgovarao telefonom, uspostavivši prvi direktan kontakt s jednim američkim liderom.


SJEDINJENE DRŽAVE LIBIJE
PUKOVNIKOV omiljeni sin Sejf al Islam ("Mač islama"), školovan na Zapadu, unosio je modernu i reformsku crtu u imidž Džamahirije. Novembra 2008. posetio je Vašington, najavivši, uz privredno, finansijsko i tehnološko povezivanje - demokratizaciju Libije prelaskom na sistem ustavne demokratije, po ugledu na američki federalizam!

Ambasador SAD vratio se u Tripoli 2008, posle 36 godina, a prethodno je Libiju Vašington izbrisao sa liste zemalja koje podržavaju terorizam. U Bengaziju su se avgusta 2008. sporazumeli Libija i Italija: premijer Berluskoni najavio je da će Rim isplatiti Tripoliju pet milijardi dolara u narednih 25 godina na ime štete nanete tokom kolonijalnog perioda.

Svoj panarabizam Gadafi je u 21. veku zamenio novom "sveafričkom" idejom.

"Libija je mnogo toga morala da istrpi od Arapa, kojima je davala i krv i novac", izjavio je on, objašnjavajući taj preokret. "Vreme arapskog nacionalizma i jedinstva je prošlo zauvek."

Na Gadafijevo insistiranje, Organizacija afričkog jedinstva postala je Afrička unija, koja, po ugledu na Evropsku uniju, treba da postane jedinstveni ekonomski prostor. Nelson Mandela za njega je bio gotovo svetac. "Crna Afrika" nije se lako odrekla pukovnika i, da se ona pitala, on bi i dalje bio živ, i na vlasti. Pitali su se drugi, oni protiv čijeg kolonijalnog refleksa se libijski vođa uzdigao pre više od četiri godine. "Ugrizli" su kada je on najmanje očekivao.

Mnogi su pokušavali da odgonetnu stvarne razloge za promenu Gadafijevog državničkog kursa - od straha da se Bušova ratoborna administracija ne okomi i na njega, preko razočaranja zbog neuspeha dugih napora da ujedini Arape, porazi Izrael, potpomogne razne revolucije i prevrate, do činjenice da je jeftina nafta tokom devedesetih značajno umanjila njegove platežne moći. "Crno zlato" je kasnije znatno poskupelo, a kada je u svetu preovladao stav da će, možda i zauvek, odnosno dok se ne iscrpi, ostati dragoceno i papreno skupo, izgleda da je Gadafi, makar i reformisan, postao suvišan.

Septembra 2009. libijski vođa se u Njujorku sastao s porodicama žrtava terorističkog napada na avion "Pan-Ama" i izrazio im saučešće. Terorista Abdel Baset al Megrahi, osuđen na doživotnu robiju, posle odsluženih osam godina u zatvoru u Škotskoj prethodno je, u avgustu 2009, zbog pogoršanog zdravlja pušten na slobodu, a u Libiji je dočekan kao heroj, što je razbesnelo zapadno javno mnjenje.

Globalni šou najmoćnijeg svetskog vojnog starešine bez generalskih epoleta se nastavio. Pukovnik Gadafi presvukao se u poslednjoj deceniji svog života iz ratnički moderno skrojenih oficirskih odela u kitnjaste i "vrišteće", komične uniforme, ukrašene bezbrojnim ordenjem, kićankama i, čak, fotografijama.

Marta 2009, na samitu Arapske lige u Kataru, saudijskog kralja Abdulaha nazvao je "britanskim produktom i američkim saveznikom", a sebe - "doajenom među arapskim vladarima, kraljem kraljeva Afrike i imamom muslimana". Leta prošle godine u Rimu je okupio 500 Italijanki i pokušao da ih preobrati u islam. Pozivao je na džihad protiv Švajcarske. Predlagao je i dvonacionalnu državu Izraela i Palestine - Izratinu.

Govoreći sve to, Gadafi se nije pripremao za najgore. Naivno zavaljen u fotelju "garanta mira i stabilnosti u regionu", poverovao je da ga niko nikada neće rušiti. Zašto bi? S njim Zapad pregovara i trguje. A on je bogat. Nije pukovnik požurio da se naoruža, jer nije video opasnost iza ugla. Uzalud će tokom rata tvrditi da je finansirao predsedničku kampanju Nikole Sarkozija. Verovatno je za njega bilo pametnije da je lako zarađene petrodolare ulagao u protivavionske rakete, kao sedamdesetih i osamdesetih.

Rekao je Gadafi i ovo: "Bili bismo srećni da Obama zauvek ostane predsednik SAD." Za svog mandata, libijski vođa je iz Bele kuće "ispratio" Ričarda Niksona, Džeralda Forda, Džimija Kartera, Ronalda Regana, Bila Klintona i oba Džordža Buša. Naslednika Baraka Obame nije doživeo.

Zapad odabrao stranu
SAMOSPALJIVANJE poniženog mladog čoveka u tuniskom gradiću Sidi Buzid zbog oduzimanja kolica sa voćem, šamara dobijenog od policajke i lokalnih vlasti, koje mu nisu dozvolile ni da im se požali, upalilo je, decembra prošle godine, fitilj nadolazećeg Arapskog proleća. Srdžba ulice odnela je kao bujica diktatore sa decenijskim stažom, Ben Alija u Tunisu i Mubaraka u Egiptu. Buknulo je, i još gori, u Jemenu, i u Siriji. U Bahreinu, Saudijska Arabija je ugušila pobunu.

"Gadafiju ne mogu ništa", govorilo se za mnogim kafanskim stolovima u Srbiji. Vera u čvrstinu pukovnikovog poretka bila je, očigledno, prevelika.

Sredinom februara, hapšenje aktiviste za ljudska prava Fethija Tarbela u Bengaziju prouzrokovalo je sukobe na ulicama. Vlast je odgovorila kako se i očekivalo, silom, ali je na istoku zemlje, staroj rojalističkoj tvrđavi - pod Gadafijem, navodno, zapostavljanoj po formuli "Trepča radi - Beograd se gradi" - lako gubila gradove i sela, jedno za drugim. Pobunjenici su slavili brzo "oslobođenje" istoka. Nisu prošle ni dve nedelje a pukovnikov režim je pokleknuo i u jednom velikom gradu na zapadu zemlje, u Misrati.


"RAFALI" U AKCIJI
DVA dana posle izglasavanja Rezolucije 1.973 u Savetu bezbednosti, 19. marta, francuski "rafali" uleteli su u vazdušni prostor Libije i napali Gadafijevu vojsku koja je bila pred Bengazijem. Opori građanski rat u Libiji dobio je, i zvanično, strani "ukus".

Razbuktao se u zemlji pravi bratoubilački, građanski rat. I Zapad je odmah izabrao svoju stranu. Gadafi, doskora čovek popravljenog imidža, postavljen je na stub srama, kao krvnik. Tiranin koji puca na sopstveni narod, uključujući i do zuba naoružane "civile".

Već krajem februara, Ujedinjene nacije uvele su sankcije Gadafiju i njegovoj porodici, predajući "slučaj Libija" Međunarodnom krivičnom sudu. Usledile su ubrzo i mere Evropske unije prema libijskom vođi i njegovim najbližim saradnicima.

"Demonstranti imaju 17 godina. Noću im daju halucinogene pilule, stavljaju ih u njihova pića, njihovo mleko, njihovu kafu", govorio je pukovnik Gadafi, dok mu se sistem rušio pod nogama.

Pobunjenički Nacionalni prelazni savet u Bengaziju proglasio se 5. marta jedinim legitimnim predstavnikom Libije. Kroz samo pet dana, Pariz je prvi priznao Bengazi umesto Tripolija. Francuska je, u nekom novom svetlu, izašla na bliskoistočnu i svetsku (ratnu) pozornicu - tradicionalni "remetilački faktor" vašingtonskih avantura, postao je petao koji kukuriče i pre uzletanja američkog orla.

Upravo je francuski list "Mond diplomatik" aprila 2004. godine, razmatrajući novi plan Bušove administracije za arapski svet, pisao da je najnovija ambicija SAD da ojača svoj "stisak" naftnih izvora i tržišta Bliskog istoka, kao i da proširi mrežu vojnih baza i postrojenja, sve u ime demokratizacije.

Bušovi ljudi su tada obećali da će od okupiranog Iraka načiniti tako atraktivan demokratski model da će služiti za ugled čitavom Bliskom istoku. Ovakve namere, pisao je francuski list, dopale su se i nekim proponentima humanitarnog rata iz Klintonove ere. Pod aktuelnim predsednikom Obamom, Klintonovi ljudi ispunili su Stejt department.

Poznati akter jugoslovenske drame devedesetih, francuski šef diplomatije Alen Žipe - koji je na tom mestu zamenio Mišel Alio-Mari, spremnu koliko zimus da Ben Aliju u Tunis šalje suzavac za suzbijanje demonstracija, pa ako treba i žandarme - u unutarlibijskom konfliktu preuzeo je na sebe ulogu savesti čovečanstva, animirajući ga na novi rat. Nemačka je stajala sa druge strane. U tamošnjoj štampi pojavili su se opori komentari da su i u Parizu počeli da razmišljaju glavama naftaša.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 17. marta odobrio je uvođenje zone zabrane leta iznad Libije i vojne mere - "da bi se zaštitili civili". Rusija nije uložila veto, iako je bilo jasno koliko široko može da se tumači odredba o "zaštiti civila", odnosno, da to, praktično, znači stranu vojnu intervenciju.

Ruski premijer Vladimir Putin je odmah reagovao, i tada se, prvi put od početka njegovog političkog odnosa sa sadašnjim predsednikom Dmitrijem Medvedovom, u javnosti pojavila velika "pukotina". Putin je, tokom obilaska fabrike raketa, kazao da je rezolucija SB manjkava, da dopušta sve i da liči na poziv na srednjovekovni krstaški rat. Rekao je da primena sile SAD u inostranstvu nema ni logike ni savesti.

Predsednik Medvedev je poručio da Moskva svesno nije iskoristala pravo veta pri glasanju o Rezoluciji 1.973, jer ona u celini odražava njeno mišljenje o stanju u Libiji, gde su se, kako je rekao, dešavale strašne stvari. Prethodno je Medvedev zamerio Gadafiju što je oružjem krenuo na svoj narod. U Kremlju su, izgleda, još ranije ocenili da su Gadafiju odbrojani dani, pa je neimenovani čovek blizak Medvedevu zimus nazvao Gadafija "političkim mrtvacem".

I opet, taj libijski pukovnik i njegova malo razumljiva nebriga za moderno oružje! Rusija je aprila 2008. oprostila Libiji stari sovjetski dug od četiri i po milijarde dolara, nastao na osnovu nikada plaćene vojne opreme. Moskva je, opraštajući dugove, verovala da će dobiti nove ugovore. A leta prošle godine Libija je pregovarala o kupovini aviona od Francuske. Dopao im se "rafal", moderan i preskup taktički lovac, koji do sada još nije prodat nijednoj stranoj zemlji. Sada se proizvođač "rafala", kompanija "Daso", hvali učinkom tih aviona tokom sedam meseci ratovanja u Libiji!

Novi gazda Tripolija
Zapadna koalicija 19. marta započela još jedan rat pred TV kamerama. U pustinji nije bilo spasa od NATO aviona
U DIREKTNOM prenosu na satelitskim TVmrežama, svet je, po receptu sa kraja prošlog veka, od ovog 19. marta pratio još jedan rat uživo. Na meti je Gadafijeva Libija. Zvaničan cilj je da se zaštite civili. Francuski avioni napali su prvog popodneva libijske tenkove i transportere. Amerikanci i Britanci ubrzo su ispalili više od 100 krstarećih raketa „tomahavk“.

U početku su udar na Gadafija predvodili, uglavnom, Pariz i London. Kako nije bilo mnogo vremena za pripreme, jer su se Gadafijevi tenkovi i topovske cevi u potpunosti primakli pobunjeničkim uporištima na istoku zemlje, strana intervencija delovala je poprilično konfuzno. Kao da je svako imao „svoj rat“. Tako su Francuzi sopstvenu vojnu akciju u Libiji nazvali „Operacija Armatan“, Britanci - „Operacija Elami“, a Amerikanci - „Operacija Odisejeva zora“. Taj film ranije nismo gledali.

NATO je, pet dana od početka bombardovanja, odlučio da preuzme kontrolu nad sprovođenjem zone zabrane leta, dok je komanda nad vazdušnim udarima ostala kod članova koalicije. Severnoatlantski savez je prethodno uzeo pod svoje nadzor embarga za uvoz oružja, nazvavši to - „Operacija ujedinjeni zaštitnik“. Ukupno je 19 zemalja učestvovalo u akciji nad Libijom i u vodama oko nje.


NEOBUČENI VOJNICI
MEĐUNARODNI institut za strateške studije iz Londona procenio je 2009. godine da kopnene trupe Libijske vojske broje oko 50.000 vojnika. Imali su na raspolaganju velike količine oružja, ali je ono bilo zastarelo, nabavljano od SSSR sedamdesetih i osamdesetih godina. U svim obaveštajnim procenama, uključujući i naše, libijski vojnici bile su opisani kao veoma slabo obučeni, što se pokazalo tačnim. I njihova prethodna ratna iskustva (Egipat, Uganda, Čad) bila su uglavnom poražavajuća. Libijci su imali nešto sovjetskih T-72 tenkova, protivavionski arsenal im je bio sličan onom kojim je raspolagala SRJ u ratu protiv NATO 1999., a u vazduhoplovstvu je letelo samo nekoliko modernijih francuskih aviona „miraž F1“, od kojih su dva na početku sukoba preletela na Maltu, jer piloti nisu hteli da bombarduju demonstrante.

Da nije bio tragičan, ovaj rat bi sigurno ostavio utisak jednog od najkomičnijih do sada. Ustanici, skupljeni s koca i konopca iz raznih libijskih plemena, često u Ronaldinjovim i Mesijevim dresovima, znali su o ratovanju koliko i o kvantnoj teoriji polja. Ni libijska (Gadafijeva) vojska nije bila mnogo bolja. Smatralo se da vođa namerno nije jačao sopstvene oružane snage, da je snažio samo pojedine brigade pod komandom sinova ili saplemenika, kako bi bio siguran da je u svojoj Republici na pesku - najjači. I bio je, dok nisu doleteli zapadni avioni...

U početku, pukovnikova vojska se slamala pod udarima iz vazduha. Gubici su bili teški na tlu jednostavnog reljefa, sa premalo ili bez ijednog prirodnog zaklona - piloti su sve mete imali kao na tacni. Vojska se povlačila, gubeći grad za gradom. Svet je naučio imena: Brega, Ras Lanuf, Misrata, Adždabija, Bin Džavad, Zavija, Zliten... Osokoljeni ustanici vozili su se u svojim kamionetima ka zapadu, goneći neprijatelja uz pomoć savezničkih bombi iz vazduha, dospevši, još tada, nadomak Sirta.

Tada se nešto promenilo. Vojnici znaju da svaka taktika tokom rata mora da se inovira, da se menja, jer protivnik bilo kojem generalskom „receptu“ pronađu „protivotrov“. Pukovnik Gadafi tražio je pomoć u inostranstvu i - dobio je od iskusnih savetnika iz bivšeg Istočnog bloka, kažu, najviše od beloruskih oficira. Prema pisanju moskovskog lista „Komsomolska pravda“ početkom aprila, Belorusi - neki od njih s iskustvom iz Avganistana - posavetovali su Libijce da pređu iz tenkova u džipove i da tako zavaraju napadače iz vazduha. Ustanici su počeli da pokazuju neviđenu nesposobnost i kolo ratne sreće okrenulo se na drugu stranu.

Zapadni novinari javljali su kako izgleda to vojevanje: pobunjenički borci poiskaču iz kamioneta i uz pokliče „Bog je veliki“ počnu nasumično da pucaju; onda u blizini padne nekoliko granata, i oni, brzo koliko ih noge nose, otrče nazad do kamioneta, okrenu se i zaustave ko zna gde... Tako je Gadafiju odana vojska počela da ponovo zauzima mesta iz kojih je bila proterana. Ali za veliki preokret i završni udarac pobunjenicima nije imala snage - niti je bilo realno izvesti pobedničku ofanzivu pod stalnim okom NATO aviona, duž stotina kilometara pustinjskog „brisanog prostora“.

Malo - pomalo, pukovnikova vojska počela je da posustaje. Pobunjenici su 21. avgusta s iznenađujućom lakoćom ušli u prestonicu Tripoli. Muamer Gadafi još jednom se obratio preko državne televizije, pozivajući zemljake na borbu protiv „pacova“. Uzalud. Tripoli je promenio gospodara, pao je i vladaočev bastion Bab al Azizija, simboli starog režima smrvljeni su i bačeni pod gusenice. Pobunjenički vođi došli su u grad iz Bengazija, da drže govore na Trgu mučenika, pukovnikovom Zelenom trgu.

Ostala su još samo tri veća uporišta „zelene“ Džamahirije. U jednom od njih, u Sirtu, bio je i tu dočekao strašan kraj pukovnik Gadafi.

Po dolasku na vlast, taj čovek kazao je da revoluciju želi da održi živom tokom jedne generacije, a da će potom pustiti narod da odluči kakvu vladu želi.

„U našoj kulturi, jedna generacija je 33 godine“, govorio je. On je Libijom vladao pune 42 godine.

„Ovo je moja zemlja. Muamer nije predsednik da napusti dužnost, Muamer je vođa revolucije do kraja vremena!“

Gadafi je mrtav, kao i njegova revolucija, vreme nije stalo, ali, može li da se vrati - unazad?

Oporuka mrtvog vođe
Sledeći Nasera, sačuvao sam svoj narod kolonijalne dominacije. Najveći projekat navodnjavanja u pustinji

Posle prvobitnog uzdaha zadivljenosti zbog prijema es-em-es poruke da je došao potpuni kraj oživljenoj ikoni američkog „lošeg momka“, Muamera Gadafija, državna sekretarka SAD Hilari Klinton narednog dana malo je prigušila svoju retoriku. Opak je poručila Libijcima da za njih „počinje nova era“. Živeći još u svetu u kojem se Nova era računa od nečijeg rođenja, a ne od smrti, i to od ubistva, naredni dani, kada su pobednici u dugom redu čekali da se slikaju sa pukovnikovim lešom izloženim u mesarskoj hladnjači, nagovestili su nam da će, možda, na finom libijskom pesku uslediti novo - kameno doba.

Ta tri dana u Misrati pomalo su začudila ljude na Zapadu, koji je poslao avione i rakete na diktatora. Porodični obilazak nečijeg leša u prostoriji koja miriše na smrt da bi se deca slikala kraj ubijenoga - nije nešto što viđaju u svojim zemljama. A njihovi političari i mediji mesecima su ih ubeđivali da je u toku rat dobra protiv zla, nenaoružanih civila protiv korumpiranog tiranina, „naših“ protiv „njihovih“.

S telom umorenog pukovnika novi vladari Libije nisu znali šta će: počelo je da truli, a borci iz Misrate koji su ga držali, i koji već od pada Tripolija - za šta sebe smatraju najzaslužnijim - traže beneficije u vidu određenih ministarskih fotelja u budućoj vladi, rešili su da ucenjuju tako što će odmah zahtevati neke ustupke. Na kraju, Gadafija su u utorak, 25. oktobra, odneli na tajnu lokaciju - da pristalice ne bi od groba stvorile mesto hodočašća - i prekrili njegovo telom pustinjskim peskom.

Da li je to zemlja koja ide ka demokratiji? Onakva, sastavljena od stotinu plemena, od Arapa i Berbera, gde je trenutno vojni komandant Tripolija - islamski ekstremista, bivši zatočenik Amerike u Gvantanamu? Zanima li zapadnjake - pokrovitelje libijskog prevrata, suština poretka u nekoj dalekoj zemlji? Sigurno žele da se „prijateljski“ odnose prema njihovom kapitalu, i taj uslov su pobunjenici već ispunili, najavivši, dok su još uveliko ratovali, da će zapadnim kompanijama dati prednost u sklapanju naftnih ugovora, u odnosu na ruske i kineske. A demokratija? Pa, Zapad to javno ohrabruje. A harvardski profesor, teoretičar sukoba civilizacija Semjuel Hantington, govori o „paradoksu demokratije“ - po njemu, u nekim delovima sveta (prvenstveno misli na islamski svet), demokratija može da pospeši snage neprijateljski raspoložene prema njenom tvorcu, Zapadu.

Šta ostaje iza Gadafija? Država od šest i po miliona stanovnika, naviklih da su im dostupne osnovne blagodeti države blagostanja zapadnjačkog tipa, poput obrazovanja i lečenja. I beskamatni krediti za stanove. Plodovi socijalizma. Predratni bruto društveni proizvod od gotovo 15.000 dolara po glavi stanovnika, mereno prema kupovnoj moći. Nepismenih je u Libiji oko 13 odsto (u poređenju sa 80 odsto od pre šest decenija).

Ostaje Libijcima od pukovnika i Velika veštačka reka, najveći irigacioni projekat u istoriji čoveka, kojim je pitka voda, sakrivena ispod pustinje, mrežom podzemnih cevovoda od bezmalo 3.000 kilometara dovedena do dalekih gradova. Gadafi je ovaj svoj poduhvat (neskromno) nazivao „osmim svetskim čudom“.

Pojavio se, ovih dana, na nekim internet sajtovima, nostalgičnim prema doskorašnjem libijskom vođi, njegova navodna poslednja poruka, oproštaj od svog naroda i sveta:

„U ime Boga, milostivog, svemilosnog!

Ima tome već 40 godina ili možda i više od toga? Više se ne sećam, ali činio sam sve što sam mogao da bih ljudima sagradio kuće, bolnice, škole. Kad su bili gladni, dao sam im hranu. Čak i u Bengaziju sam pustinju pretvorio u žitnicu... Ali to nikad nije bilo dovoljno. Kao što su mi mnogi rekli, čak ni ljudi sa kućama od deset soba, novim pokućstvom i nameštajem nisu bili zadovoljni. Sebični, uvek su žudeli za više. Tada bi Amerikancima i drugim strancima pričali da su im potrebne „demokratija“ i „sloboda“, ni u jednom trenutku ne razumejući da pričaju o sistemu u kojem se ljudi glože, u kojem najveće pseto ždere sve ostale pse. Oni su bili ošamućeni i zavedeni tim rečima, ne shvatajući da u Americi nema besplatnih lekova, da u „slobodi“ i „demokratiji“ nema besplatnih bolnica niti besplatnih stanova, ni besplatnog obrazovanja, ni besplatne hrane, osim kad ljudi prose ili stoje u dugim redovima da bi dobili tanjir supe.

Šta god da sam radio, nekima nije bilo dosta, ali drugi su znali da sam ja sin Gamala Abdela Nasera - čoveka koji je svom narodu darovao Suecki kanal, jedinog istinskog arapskog i muslimanskog vođe koga još od Saladina. Tako sam i sam za svoj narod osvojio i darovao mu celu Libiju. Naserovim stopama, koje sam pokušao da sledim, kako bih svoj narod sačuvao od kolonijalne dominacije i lopova koji su želeli da nas opljačkaju...

Na Zapadu me neki smatraju poremećenim ludakom. Iako znaju istinu, oni nastavljaju da lažu. Znaju da je naša zemlja suverena, nezavisna i slobodna, i da nije kolonijalno potčinjena. Znaju i da su moja vizija i put jasni mom narodu, i da ću se do poslednjeg daha boriti da bismo svi mi i naša Libija ostali slobodni. Neka nam svemogući Bog pomogne da mu ostanemo verni i slobodni. Bog je veliki!“

Bez mogućnosti da se sa sigurnošću utvrdi verodostojnost ovog političkog oproštaja Muamera Gadafija od sveta živih, čini nam se da bi, zbog preciznosti kojom tangira njegove ciljeve i njegov državnički svetonazor, pokojni pukovnik sigurno potpisao te redove.

Американци криви за Гадафијеву смрт

Руски премијер рекао да су у догађајима који су претходили убиству Моамера Гадафија учествовале америчке беспилотне летелице и специјалне јединице. Путин је, такође, критиковао Џона Мекејна због изјаве да би се у Русији могла догодити иста ствар као у Либији.

Серија оштрих порука Владимира Путина Американцима. Руски премијер је, одговарајући на оцене сенатора Џона Мекејна да би се у Русији могао поновити либијски случај, оптужио Вашингтон да је учествовао у убиству Моамера Гадафија.

"Да ли је то демократија? Ко је то урадио? Беспилотне летелице, укључујући и америчке напале су Гадафијев конвој, а затим су командоси, који нису смели ту ни да буду, позвали опозиционе борце и убијен је без истраге и суђења", рекао је Путин.

Вашингтон је те наводе Владимира Путина оценио "комичним".

Амерички министар одбране Леон Панета је, дан после Гадафијеве смрти, признао да је америчка беспилотна летелица, уз авионе из још неколико држава НАТО, учествовала у нападу на Гадафијев конвој. Пентагон је, међутим, одлучно негирао да су се у Либији налазиле копнене трупе.

Говорећи о Џону Мекејну, неуспешном републиканском кандидату за председника САД, Путин је рекао да је Мекејн био ратни заробљеник у Вијетнаму, али не у затвору, већ у јами и оценио да би у таквим околностима "било која особа тешко остала нормална".

Мекејн је , у последњих неколико дана, жестоко критиковао Русију због начина на који су спроведени избори у тој држави, оцењујући да би Русију могао погодити след догађаја, који је током године потресао читав арапски свет.

Истовремено, амерички сенатор је рекао да је одбијање Русије да подржи акцију Савета безбедности УН против сиријског председника Башара Асада "бесрамно".

Гадафијева смрт ратни злочин?

Постоје озбиљне сумње да је смрт либијског лидера Моамера ел Гадафија била ратни злочин, изјавио главни тужилац Међународног кривичног суда Луис Морено Окампо. Гадафијева ћерка Ајша затражила од тог суда истрагу у вези са убиством оца и брата.

Главни тужилац Међународног кривичног суда Луис Морено Окампо рекао је да постоје озбиљне сумње да је смрт либијског лидера Моамера ел Гадафија била ратни злочин.

Окампо је, после извештаја изнетог пред Саветом безбедности, послао писмо лидеру либијског Националног прелазног савета Мустафи Абдел Џалилу у коме се распитује за владине планове да истражи наводне ратне злочине свих страна, укључујући и побуњенике.

Изјава главног тужиоца Међународног кривичног суда уследила је дан пошто је Гадафијева ћерка Ајша затражила од тог суда истрагу у вези са убиством свог оца и брата.

У копији писма, у коју је Ројтерс имао увид, пише да су Моамер ел Гадафи и његов син Мутасим "убијени на најужаснији начин, а да су њихова тела затим приказана јавности и гротескно оскрнављена уз потпуно кршење исламског закона".

"Слике тог дивљаштва приказане су широм света, што је код моје клијенткиње изазвало озбиљан емоционални потрес", наводи у писму Ник Кауфман, адвокат који заступа Ајшу Гадафи.

Моамер ел Гадафи и његов син Мутасим ухваћени су у октобру у Моамеровом родном граду Сирту.

Одмах затим, убијени су у затвору у који су их одвели борци лојални новим властима, под околностима које нису сасвим разјашњене, подсетио је Ројтерс.

Гадафијева ћерка Ајша побегла је са осталим члановима породице у суседни Алжир.

Истрага о страдању цивила

У међувремену, организација за људска права "Хјуман рајтс воч" (ХРВ) затражила је од НАТО-а да спроведе истрагу о евентуалној одговорности за страдања цивила током осмомесечне војне операције у Либији.

Привремена либијска влада процењује да је више од 40.000 Либијаца убијено у грађанском рату који је довео до свргавања и, коначно, убиства бившег либијског лидера Моамера ел Гадафија.

Званичници нових либијских власти тврде да је "Гадафи одговоран за та убиства".

ХРВ, са седиштем у Њујорку, послао је свог стручњака за људска права Фреда Абрахамса у Либију, како би истражио неколико десетина убистава цивила за које та организација сумња да су страдали у ваздушним ударима НАТО-а, пренео је Ројтерс.

Абрахамс треба да утврди колико је тачно цивила Алијанса убила током операције, која је покренута у марту а окончана у октобру.

"Према нашим подацима, око 50 цивила је убијено у ударима НАТО-а, а можда и више", рекао је Абрахамс у изјави Ројтерсу.

Абрахамс је навео да ХРВ сматра да је на НАТО-у одговорност да темељно испита те случаје како би могли да "идентификују и исправе грешке" и, у том смислу, размотри и исплату адекватне одштете.
rts

Укинуте санкције Либији

Уједињене нације укинуле санкције Либији. Отворена могућност да стране банке одмрзну милијарде долара либијског новца.

Савет безбедности Уједињених нација укинуо је санкције Централној банци Либије, а тај потез поздравиле су САД и Велика Британија.

"Ово ће омогућити САД и другим земљама да одмрзну милијарде долара и помогну Либијцима да изграде нову демократију", рекла је америчка амбасадорка у УН Сузан Рајс, преноси Си-Ен-Ен.

Санкције су уведене раније ове године резулуцијама СБ 1970 и 1973, у покушају да се заустави обрачун режима Моамера Гадафија са побуњеницима. "Сада, када Либијци граде нову државу, ове санкције могу се оправдано окончати", навела је Сузан Рајс.

"САД ће наставити да сарађује са новом владом Либије како би осигурала да она има неопходне ресурсе и подршку и стајаћемо уз либијски народ док он за собом оставља деценије тираније и гради напредну, демократску и безбедну будућност своје земље", додала је америчка амбасадорка.

Британски министар спољних послова Вилијам Хејг навео је у саопштењу да одлука о укидању санкција "значи да ће либијска влада сада имати потпун приступ средствима потребним за поновну изградњу земље и стабилност и да ће Либијци моћи да обављају новчане трансфере важне за свакодневни живот".

Британија ради на одлуци о одмрзавању 10,1 милијарди либијских новчаних средстава, најавио је Хејг.

Британски министар спољних послова позвао је прелазну владу Либије да ради на изградњи "транспарентног и одговорног финансијског система који ће подстаћи нову напредну Либију".
rts

Либија, упориште Ал Каиде

Покушавајући да успостави јако упориште у Либији Ал Каида, од почетка рушења Гадафијевог режима, шаље искусне борце у ту афричку земљу, јавља Си-Ен-Ен. Град Дерна, у источној Либији, већ је постао један од најјачих регрутних центара.

Ал Каида шаље искусне џихадисте у Либију у покушају да успостави борбене јединице и оснажи своје присуство у тој земљи, наводи један либијски извор кога су испитивали западни обавештајци.

Ајман ал Завахири
Како је извор даље открио, у редовима џихадиста налази се ветеран који је био притворен у Британији.

Тај извор је Си-Ен-Ену рекао да је лидер Ал Каиде Ајман ал Завахири лично послао тог искусног борца у тренутку када је Гадафијев режим губио контролу над већим делом земље.

Џихадиста је стигао у Либију у мају, када је почео да регрутује у источном делу земље, близу границе са Египтом, а до сада је мобилисао око 200 бораца. Западне обавештајне службе су свесне ових актвности, тврди извор Си-Ен-Ена.

Ал Каидин оперативац покушава да успостави упориште у Либији и он је, према наводима америчке телевизије, у обавештајним круговима познат као АА. Његово име није објављено зато што британски закон о тероризму то не дозвољава.

Терористички напад у Лондону
Како се наводи, АА је у Великој Британији ширио идеологију међу младим муслиманима, када је после терористичких напада у Лондону 2005. године и ухапшен.

Крајем 2009. године, џихадиста је пуштен након чега се, у пратњи два тинејџера, вратио на авганистанско - пакистанску границу.

Забринутост Запада

Западне обавештајне службе биле су веома забринуте због могућности да исламистички екстремисти створе упориште у Либији.

Та могућност била је још реалнија уколико се има у виду да су неки од Ал Каидиних главних људи потекли из Либије - попут Атијаха Абд ал Рахмана, који је у августу убијен и Абу Јахје ал Либија.

У једној од видео порука, у којој се, почетком месеца, обратио својим сународницима, Ал Либи је рекао: „Нашли сте се на раскрсници. Са једне стране имате могућност да изаберете секуларни режим који ће служити похлепним крокодилима Запада и представљати им средство којим ће они испуњавати своје циљеве. Са друге стране имате могућност да заузмете снажну позицију и успоставите Алахову религију".

Упркос чињеници да је Гадафијев режим сурово гушио покушаје успостављања јаког присуства милитантних група, оне су успеле да стекну прилично јако упориште у источној Либији.

Документи Ал Каиде пронађени у Ираку 2006. године показали су да су многи припадници те терористичке организације дошли баш из тих делова Либије.

Либијски "Џон Меклејнови"

И у америчкој дипломатској депеши из 2008. године, коју је објавио Викиликс, упозорава се о снажном присуству ектремних исламиста у граду Дерни.

Тај документ, назван "Умри мушки у Дерни", описује град као највећи "извор либијских ратника" за Ал Каиду у Ираку.

Дипломата који је путовао у Дерну цитирао је локалног бизнисмена који је упоредио младе људе из града са јунаком ког глуми Брус Вилис.

"Сви они тврдоглаво одбијају да умру тихо. За њих, отпор против коалиционих снага у Ираку је веома битан акт џихада и последњи отпор против Гадафијевог режима", истакао је дипломата.

Дерна
Висока стопа незапослености, дискриминација од стране Гадафијевог режима и утицај старијих либијских џихадиста из Авганистана имали су пресудан утицај у радикализацији млађих генерација.

"То је џихад. Наша обавеза. Причате са људима који немају много других ствари на које могу више а буду поносни", рекао је арапски бизнисмен америчком дипломати.
rts

Сукоб сабораца у Триполију

Најмање пет особа убијено у вишесатном окршају две групе бивших либијских побуњеника у центру Триполија. Некадашњи борци против Гадафијевог режима користили митраљезе, ручне бацаче и противавионско оружје.

У оружаном сукобу припадника ривалских милиција у центру Триполија погинуло је најмање пет особа, јавља АП. Сукоби су изазвани хапшењем једног бившег борца из Мисурате, који је оптужен за пљачку.

Пуцњава у центру Триполија - снимак са Јутјуба
Нови командант либијске војске
Бивши пуковник у војсци убијеног либијског лидера Моамера Гадафија, именован је за новог начелника Генералштаба либијске армије, рекли су данас француској новинској агенцији АФП два члана Националног прелазног савета Либије.
Јусеф Ел Мангуш, који се добровољно повукао из Гадафијеве војске и потом учествовао у побуни против бившег либијског лидера, унапређен је у чин генерала.
Место начелника генералштаба било је празно од убиства генерала Абдела Фатаха Јуниса у јулу, који је командовао побуњеницима у источној Либији током борби против Гадафијевих снага.
Некадашњи побуњеници из Триполија и група бораца из Мисурате сукобили су се користећи митраљезе, ручне бацаче и противавионско оружје.

Члан Војног савета Триполија пуковник Валид Шуаиб рекао је да је окидач за сукобе било то што су борци из Триполија у новогодишњој ноћи ухапсили једног бившег побуњеника из Мисурате. Он је био осумњичен за пљачку, а борци из Мисурате покушавали су да га ослободе.

Према његовим речима, тензије између две групе почеле су у ноћи хапшења, када су борци из Мисурате покушали да ослободе ухапшеног саборца, али без успеха. Уместо тога, и они су ухапшени.

Један командант из Мисурате успео је да издејствује пуштање на слободу свих, осим онога који је ухапшен због пљачке.

"Данас је друга група бораца покушала да ослободи колегу. Они су отворили ватру на једну зграду у центру Триполија, коју користи Војни савет. После неколико сати унакрсне паљбе, три борца из Мисурате и два из Триполија су убијени", рекао је Шуаиб.

Очевици кажу да је милиција у Триполију ухапсила шест људи из Мисурате, затим их увела у зграду савета, претукла их и задржала у притвору, преноси АП.

Члан војног савета Мисурате Мохамед ел Греса рекао је да страхује од грађанског рата. "Нисам оптимиста, јер крв је проливена", рекао је Ел Греса.

Један од рањених у сукобу
Други, међутим, кажу да сукоби нису били толико озбиљни. Портпарол владе Ашур Шамис ублажио је тежину сукоба и рекао да су револуционари "невини". Уместо тога, он је за сукобе окривио "саботере".

"Ови окршаји догађају се због индивидуалних нетрпељивости, али немају никакве везе са револуцијом или револуционарима", рекао је Шамис и додао да прави револуционари нису део тога.

Шамис је инсистирао на томе да контролу над ситуацијом има Министарство унутрашњих послова.

Портпарол бораца из Мисурате Ибрахим Беит ел Мал слаже се са тиме. "Ови инциденти изазвани су заблудама омладине. Ово нису револуционари", рекао је он.

Иначе, различите групе бивших бораца против Гадафијевог режима сукобљавале су се у више наврата од октобра када је завршен осмомесечни грађански рат.

Распуштање тих наоружаних група, које су одвојене регионима у којима делују, представља озбиљан изазов за либијске власти.

У многим деловима Триполија и даље постоји више бригада милиције, коју чине бивши побуњеници, а неке од тих група заузеле су бивше зграде владе.

Има сведока који тврде да је најновији сукоб избио зато што је једна група хтела да преузме контролу над зградом бивше обавештајне службе.

Либија опет на ивици хаоса

Мустафа Абдел Џалил упозорио да Либија клизи ка грађанском рату, због деловања великог броја ривалских наоружаних милиција. Без безбедности нема ни закона, ни развоја, ни избора, оценио Џалил.

Председник Националног прелазног савета Мустафа Абдел Џалил упозорио је да ће Либија склизнути у грађански рат, уколико се не сузбије деловање наоружаних ривалских милиција, преноси Ројтерс.

Позив и упозорење шефа привремене владе уследили су након сукоба ривалских милиција у центру Триполија, у којима је погинуло четворо људи.

Иако је прошло два месеца од убиства бившег диктатора Гадафија, нова влада још није успела да консолидује власт и убеде команданте великог броја ривалских група да новој влади предају оружје.

Мустафа Абдел Џалил је у уторак у Бенагзију упозорио да је мир потребан Либији и да, "уколико не буде безбедности, неће бити ни закона, ни развоја, ни избора."

Регуларна војска и полиција у Либији се још формирају, али цео процес, према оценама званичника, тече веома споро, што наоружане групе користе да би прошириле свој утицај.

Све док шеф Националног прелазног савета у уторак није упозорио на опасност од грађанског рата, ниједан званичник нове администрације није говорио нити хтео да призна да су ривалске милиције у Триполију и целој земљи проблем.

Закрпљени град

Дописник агенције Ројтерс из Триполија пише да је град "бунтовнички закрпљен феудалним поседима" којима владају ривалске милиције. Полиције, осим саобраћајне готово да нема, а слабо је присуство и нове војске.

Милиције владају градом, али првенствено ноћу и налазе се на пунктовима и у објектима где су се раније налазиле Гадафијеве безбедносне снаге.

У Триполију делују две највеће ривалске милиције. Једну води исламиста Абдел Хаким Белхаџ, који је дуго боравио у талибанском кампу у Авганистану, а другу умеренију, бивши инжењер електронике Абдулах Накер.

Остале, мање групе, чине борци из познатог антигадафијевског упоришта Зинтана који држе аеродром, затим борци из Мисурате који контролишу источна предграђа и Бербери, етничка мањина која своју територију обележава плаво-зелено-жутим заставама.

Посебну групу чине и побуњеници из традиционалног антигадафијевског источног дела земље око Бенгазија, који су најближи Прелазном националном савету и очекују да ће чинити највећи део нове регуларне војске.

Вође свих милиција нуде се да помогну новој прелазној влади у стварању нове демократске Либије. Наоружане групе не изазивају често сукобе, а до чарки и понекад жестоких окршаја долази када једни другима повреде територију, или уколико их ривали претресају док пролазе кроз њихову територију.

Како распустити милиције

Агенција Ројтерс оцењује да се проблем милиција у Либији налази на кључном раскршћу после избора новог начелника генералштаба оружаних снага у уторак. Оружане групе су до сада одбијале да предају оружје и своје борце препусте новоформираној војски, зато што још увек нема јасне командне структуре.

Именовањем новог начелник генералштаба Јусуфа ел Манхуша, генерала у пензији из Мисурате - Национални прелазни савет поставио је пред вође наоружаних милиција избор – или ће препустити контролу над земљом новој армији, или ће се отворено побунити против нове прелазне владе.

Генерал Ел Манхуш је у интервјуу либијској телевизији Ел Хара поручио да се ради на механизму како борце из наоружаних група ефикасно пребацити у новоформирану војску.

"Моја порука револуционарима је да треба поново да покажу свету да су праве либијске патриоте, да ће се интегрисати у државне институције и да ће радити на стварању јаке националне војске", поручио је нови командант либијске војске.

Револуционари, међутим, сумњају у способност нове власти да преузме контролу над ситуацијом и осигура безбедност у земљи и на границама, и поручују да ће, када буду видели да је влада спремна, онда и положити оружје.

Један од вођа милиција Абдулах Накер пружио је подршку новом начелнику генералштаба и изразио спремност да сарађује са њим. Међутим, предају оружја и бораца новој војсци и полицији, Некер је условио гаранцијом одређених права и платама за његове људе.
rts

Нова историја за либијске ђаке

У уџбеницима историје у Либији нова поглавља о револуцији којом је окончан режим Моамера Гадафија. Укинута Гадафијева "Зелена књига" са његовим мислима и политичким принципима. У новом материјалу тробојка побуњеничког покрета и историја револуције.

Више од милион ђака у Либији почело је школску годину са новим наставним програмом и новим уџбеницима историје. У њима више неће бити истицани успеси Моамера ел Гадафија, а критикована "фашистичка" Италија, "ционистичка" САД и "ђаволски" Запад, саопштили су либијски званичници. У новом материјалу наћи ће се тробојка побуњеничког покрета и историја револуције.

Либијски министар образовања најавио је да ће у уџбенике историје у тој земљи, бити унета нова поглавља о револуцији којом је окончан режим Моамера Гадафија.

Прва одлука комитета, који је именовао Национални прелазни савет, била је да се укине проучавање Гадафијеве "Зелене књиге", у којој су скупљене његове мисли и политички принципи. Ђаци ће учити о целом сукобу у Либији, чак и о детаљима Гадафијеве смрти.

"Почињемо нову школску годину за све наше синове и кћери. Књиге су без препрека и без упутства режима који није имао везе са образовним системом", рекао је министар образовања Либије Сулејман Али ел Схели.

Али, има и проблема, књиге за ђаке касне због недостатка новца за њихово штампање. Либија је наручила штампање 35 милиона нових уџбеника у Тунису, али је до сада дистрибуирано само око милион.

Осим тога, многе школе су оштећене, посебно у Бенгазију, где је почела побуна, и у Сирту, Гадафијевом родном граду. И поред тих тешкоћа, нове либијске власти су одлучиле да почне школска година, која ће се завршити у јуну.

Уницеф је саопштио да се више од милион и 200 хиљада деце враћа у школе, десет месеци после прекида наставе због сукоба.

Гадафи је био на власти 41 годину и убијен је крајем октобра после осмомесечне народне побуне која је прерасла у оружани сукоб.

Неподобни динари

Лик Моамера Гадафија више неће стајати на новчаници од 50 либијских динара, одлучиле власти у Триполију. Ускоро ће бити повучене још две новчанице, од 20 и једног динара. Желимо да обришемо све лоше трагове владавине мртвог тиранина, рекао гувернер Централне банке.

Либијска централна банка саопштила је да повлачи новчаницу од 50 динара на којој се налази лик убијеног либијског вође Моамера Гадафија, а из истог разлога ускоро ће бити повучене још две, од 20 и једног динара.

Гувернер банке Ал Седик Омар ал Кабир рекао је да Либијци имају рок до 15. марта да новчанице од 20 динара, на којима је Гадафи приказан са затамњеним наочарима, предају банкама које ће их затим проследити централној банци.

Кабир је рекао да централна банка покушава да "обрише све лоше трагове владавине мртвог тиранина" повлачењем новчанице са Гадафијевим ликом из оптицаја.

Банка ће постепено повући и апоене од 20 динара и једног динара, пренео је АФП. На новчаници од 20 динара приказан је Гадафи како стоји са више шефова држава, укључујући свргнутог председника Туниса Зина ал Абидина Бен Алија.

На новчаници од једног динара Гадафи који носи шал и држи једну руку на левом образу.

"Новчанице од једног и 20 динара биће повучене, јер ове слике подсећају Либијце на време диктатуре", изјавио је саветник за медије централне банке Исам Буаџила.

Из либијске Централне банке тврде да на тржишту постоји мањак новца због малверзација и пропадања банкарског система за време рата прошле године.

Заменик гувернера Централне банке Али Мухамед Салем рекао је за Ројтерс да су резерве динара озбиљно испражњене када су Гадафијеви људи запленили око четири милијарде динара из трезора.

Поред тога, према његовим речима, узето је и злато у вредности од 2,3 милијарде динара.

"Ситуација се додатно погоршала средином прошле године када је велики број људи похрлио у банке и повукао новац. Тако је још око седам милијарди динара изашло из банака", навео је Салем.

Како су саопштиле либијске власти, у наредном периоду би требало да буде одштампано шест милијарди динара како би, барем донекле, био превазиђен дефицит новчаница.

Гадафијева 42-годишња владавина окончана када су побуњеници заузели Триполи у августу, а Гадафи је убијен приликом хапшења у октобру у родном граду Сирту.

уторак, 17. јан 2012, 12:58 -> 16:43

Кремљ: Истрага о НАТО кампањи

Русија захтева од Савета безбедности УН да спроведе озбиљну истрагу о ваздушним операцијама НАТО-а у Либији и њиховим последицама које се мере бројем цивилних жртава, изјавио заменик шефа руске дипломатије Генадиј Гатилов.

Заменик министра спољних послова Русије Генадиј Гатилов рекао је у Москви да Русија захтева од Савета безбедности УН да спроведе озбиљну истрагу о ваздушним операцијама НАТО-а у Либији и њиховим последицама које се мере бројем цивилних жртава.

Генадиј Гатилов
"Већ смо указали у Савету безбедности УН на последице које је изазвало НАТО бомбардовање, које је проузроковало цивилне жртве. Нажалост, руководство НАТО-а тврди да су то случајне и минималне жртве, иако је њихов број довољно велики", рекао је Гатилов, преносе руски медији.

Гатилов је навео да је амбасадор Русије у УН Виталиј Чуркин покренуо то питање у Савету безбедности и добио подршку држава БРИКС-а и неких других чланица СБ, али да су западне земље реаговале веома негативно на предлог покретања истраге.

"Наравно, ми нисмо против погледа у будућност Либије, али верујемо да оно што се десило у тој земљи као резултат ваздушних операција НАТО-а захтева озбиљну истрагу", рекао је Гатилов наводећи да је Северноатлантска војна алијанса прекорачила мандат Савета безбедности.

"Стога сматрамо да СБ, као орган који представља међународну заједницу, има право и мора да одговори на ову иницијативу", закључио је заменик шефа руске дипломатије.

недеља, 22. јан 2012, 16:08 -> 16:33

Либија на ивици амбиса

Први човек либијске владе Мустафа Абдул Џалил упозорава да би та земља могла да склизне у "јаму без дна". Демонстранти јуче упали у владине просторије у Бенгазију. Други човек Националног прелазног савета подноси оставку.

Шеф владајућег либијског Националног прелазног савета Мустафа Абдул Џалил упозорио је да би Либија могла да склизне у "јаму без дна", након што су демонстранти упали у владину канцеларију у Бенгазију, док се он у њој налазио.
Око 200 демонстраната синоћ је разбило прозоре на просторијама Савета у том граду и ушло у зграду, захтевајући брже спровођење реформи у земљи и тражећи састанак са новим привременим вођством Либије.

Истовремено, други човек Националног прелазног савета Абдул хафез Гога најавио је да ће поднети оставку након упада у седиште владе у Бенгазију. "Моја оставка је у корист нације и неопхдна је у овом тренутку", рекао је Гога телевизији Ал џазира.

"Нажалост, више не постоји консензус за највише националне интересе. Атмосфера немаштине и мржње је превладала, не желим да се то настави", поручио је либијски званичник.

Први човек либијске владе Мустафа Абдул Џалил напомиње да "иза протеста постоји нешто што није добро за земљу".

"Народ није влади дао довољно времена, а влада нема довољно новца. Можда има кашњења, али влада ради тек два месеца. Дајте јој шансу, бар два месеца", поручио је шеф Националног прелазног савета, преноси Ројтерс.

Џалил се сусрео са верским вођама и демонстрантима како би разговарао о њиховом незадовољству радом нове владе.

Протести који су јуче одржани у Бенгазију најснажнији су ударац новим властима од свргавања режима дугогодишњег лидера Моамера Гадафија.

Становници овог града, у којем је у фебруару прошле године почела побуна против Гадафија, протестују већ скоро две седмице, тражећи транспарентност и правду од нових лидера.
rts

Либија (са лица места) после Гадафија: Пљачка уместо слобода
Две године после почетка побуне против Муамера Гадафија, Либија је оптерећена економском, политичком и безбедносном нестабилношћу

У сусрет другој годишњици револуције против Муамера Гадафија, која се у Либији обележава у недељу, земља се и даље налази у стању вакуума у које је доспела свргавањем дугогодишњег лидера. О Либији се данас углавном говори у категоријама неиспуњених ишчекивања, а постгадафијевски сценарио се најчешће наводи као један од ретких аргумената у корист Башара ел Асада и његовог останка на челу Сирије.

После пада, на Западу омраженог пуковника, Либијци нису дочекали обећаване благодети демократије, већ је нација потонула економски, политички и безбедносно. Страх од наоружаних исламистичких група које неометано патролирају земљом одавно је превазишао локалне оквире.

Управо због безбедносних ризика који наводно прете да угрозе прославу револуције, влада у Триполију је одлучила да од јуче на четири дана затвори границе са Тунисом и Египтом. Премијер Али Зејдан рекао је да ће на свим аеродромима, осим у Триполију и Бенгазију, бити укинути међународни летови.

У вези са недељном прославом, уз коју се истовремено организује и више контрамитинга, оглашавају се представници најмање две „школе мишљења”.

Једни предвиђају други талас либијске револуције коју ће незадовољни народ повести против тренутне владајуће гарнитуре која није испунила њихова очекивања. Други, пак, разрађују апокалиптични сценарио који иде толико далеко да већ види исламисте како преузимају све полуге власти у Триполију.

Магазин „Форин полиси” упозорава да је ипак могућност организовања било каквог митинга против власти већ сама по себи напредак у односу на еру Гадафија.

Слаба контрола границе пропусне за шверц оружја, као и лутајуће милиције које су одбиле да се разоружају, главни су безбедносни проблеми на које су Либији указали западни савезници на састанку који је тим поводом организован пре два дана у Паризу. Земље које су отворено подржавале Гадафијеве противнике указале су, на конференцији у француском Министарству спољних послова, на повећане ризике због насиља милитантних група у околини Бенгазија, где је убијен и амерички амбасадор Џеј Кристофер Стивенс.

Шеф либијске дипломатије Мухамед Абделазиз је на састанку признао да су у земљи и даље присутни „значајни” проблеми, али је одбацио идеју о помоћи страних трупа при контроли границе. Подршка Европске уније у обуци снага безбедности је добродошла, али дугорочни план либијских власти јесте да, како је рекао, спроведу интеграцију бивших бораца у регуларне снаге реда и мира.

Питање које још чека на одговор је и шта се догодило са делом велике количине оружја коју је пуковник Гадафи галантно куповао широм света. Поједини извори тврде да је део наоружања шверцерским каналима нашао пут до Египта, Газе, Сирије и Малија.

„Њујорк тајмс” наводи да су милитанти против којих је у Малију интервенисала Француска били опремљени оружјем из либијских залиха, а део арсенала са истог места је послужио за опремање сиријских побуњеника.



(Политика)