Православна духовна музика

Духовна сладост божанствених песама
изражава насладу божанствених блага,
која узноси душе к чистој и блаженој љубави Бога,
и која сугерише још већу мржњу према греху

Свети Максим Исповедник, Мистагогија
Дивна Љубојевић је један од наших најмлађих диригената, већ са 17 година дириговала је певачким друштвом "Мокрањац", као и Првим београдским певачким друштвом. Оснивањем хора и студија Мелоди 1991. године, при манастиру Ваведење Пресвете Богородице у Београду уз благослов тадашње Игуманије манастира, сада блаженопочивше Агније Гмитровић, Дивна Љубојевић артикулише своје музичко интересовање. "Мелоди" је основала са пријатељима при манастиру Ваведење, где сваке недеље и празницима можете да чујете њихово појање. Издали су неколико компакт дискова, а од 2001. године кренула је њихова интернационална каријера.

За појање Дивне Љубојевић и хора "Мелоди" критика каже да је "изванредно упечатљива, стилски доследна, аутентична демонстрација старог православног певања".

Хор је за свог заштитника узео Св. Романа (слави се 1/14. октобра) који је у историји хиршћанског песништва остао са именом Слаткопојац (Мелод), и с правом се сматра једним од најбољих песника због богатства мисли, дубине осећања, песничког надахнућа и лепоте језика.




Хор Свети Стефан Дечански

Основан 1987. године при Саборној цркви у Новом Саду. Чине га искључиво млади људи, професионални музичари и аматери са хорским искуством. Редовно пева на богослужењима у православним црквама; духовну музику често изводи на концертима и пригодним манифестацијама. Поред православне духовне музике различитих епоха и стилова ( од најранијих неумских записа из 13. века, до савремених аутора), посебна пажња посвећује се рукописној, необјављиваној заоставштини српских композитора. Хор негује и световну музику српских композитора инспирисану великим историјским догађајима и личностима, као и изворним народним стваралаштвом. Диригент хора је Тамара Петијевић. Запослена је као професор виолине и хорски диригент у Музичкој Школи “Исидор Бајић” у Новом Саду. Хорским дириговањем се активно бави од 1992. године, а упоредо и истраживачким радом у области духовне музике.

Цените ли православну музику српских композитора Корнелија Станковића, Војислава Илића, Јосифа Маринковића, Стевана Мокрањца, Стевана Христића, Марка Тајчевића...? Имате ли омиљеног извођача, издвајате ли неки хор?

Ја волим анђеоски, кристално чист и скоро аскетски глас Дивне Љубојевић и радо је слушам. Подједнако љубим и српски и византијски и руски и карловачки напев. Волим наше средњевековно појање. Издвајам композиције "Достојно јест" (византијски напев), Богородице Дјево Радујсја, Вјечнаја Памјат, Многаја Љета, Тебе Бога Хвалим, Тебе Појем, Статије, Кирие Елеисон, не зна се коју Дивна лепше интерпретира. Такође волим да чујем Хор Вазнесењски и Београдски нонет.

Са овог линка можете преузети нешто из нотне библиотеке православне музике српских композитора.

Имате ли омиљене композиције и какав је уопште ваш однос према православној духовној музици?

ЦРКВЕНА ПЕСМА И ПОЈАЊЕ





«Испуњавајте се Духом говорећи међу собом
у псалмима и химнама пјевајући и појући
Господу у срцу своме» (Еф.5:18-19)

Ми православни, за разлику од других хришћана, Богу се најчешће обраћамо песмом. Тако и свети апостол Павлеу посланици Колошанима каже: «Реч Христова нека обитава у вама богато, у свакој мудрост учите и уразумљујте себе; псалмима и славопојима и песмама духовним, у благодати певајући Господу у срцима својим» (Кол. 3:16).

Православна црквена песма је пре свега молитва, разговор човека и његове душе са Богом. По својој садржни православне црквене песме су,
као и молитве, песме хвале (тј. прослављања, песме благодарности и,
коначно песме мољења. Оне су израз побожних осећања, и стога не треба да чуди што се Православна богослужења врше далеко више појући него читајући и говорећи.

Од апостолског доба до данас, у Православниј цркви се помињу три главна извора црквених песама. Псалми су још у Старом завету и у давна времена били богати извори догматских и моралних религијских истина. Од почетка хришћанске ере, они су у Православној цркви важни извори у свим дневним богослужењима и већини молитвословља, светих тајни и у другим црквеним песмама. Други извор су библијске песме из Старог и Новог завета које се зову библијске химне: Песма три младића у вавилонској ноћи (Дан.3); Захаријина песма (Лк.1:68-79); песма Симеона Богопримца (Лк.2:29-32), песма Пресвете Богородице «Величи душа моја Господа» (Лк.1:46-55) и сл. Трећа врста су такозване песме духовне, које су испевали и певају и до данас многобројни духовници – песници, почевши од апостолског доба па до нових времена. Међу њима је и знатан број великих светитеља и мученика, а нарочито је истакнуто име светог Јована Дамаскина. У најновијој историји Српске цркве дужни смо да поменемо Владику жичког Николаја који је Српској цркви, између осталих дарова, оставио и вредне духовне песме које се данас певају по целом нашем црквеном подручју и у широким народним масама.

Православна црквена песма је религијска поезија по садржини и религијска музика по мелодији. Она пуни људске душе Духом Светим. Учењем из црквених песама најлакшим путем се постиже сазнање о истини вере. Појање је радосно сејање Христових речи у људска срца на лак и благодатан начин.

Ако има вас који нисте чули тенор Павла Аксентијевића, свакако то учините. Драгослав Павле Аксентијевић, рођен у Београду 1942. дипломирао је и магистрирао на Ликовној академији у Београду, а поред сликарства бави се и црквеном народном музиком, српском и византијском. Овај аутентични трагалац - рестауратор и интерпретатор звука средњевековних музичких записа, у великој мери је допринео очувању и представљању српске и византијске музичке заоставштине. Добитник је бројних значајних признања код нас и у свету, а пре пар година основао је групу "Запис", коју чине четири млада уметника: Растко и Дамјан Аксентијевић (његови синови), Бојан Ивковић и Спасоје Туфегџић. Сви чланови групе свирају на аутентичним народним
инструментима.

Павле поје по транскрипцијама неумских записа од 12. до 18. века и по сопственим записима ослањајући се на живо усмено предање. Један је од најпознатијих појаца српске духовне и старе народне музике.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Pravoslavna duhovna muzika je za prave vernike nesto Bozanstveno sto daje neopisivu energiju koja nam je jako potrebna u ovim teskim vremenima za celo covecanstvo.
[You must be registered and logged in to see this link.]

Agni Parthene... monasi Simonopetra manastira

Božić Božić blagi dan

Božić, Božić, blagi dan,Blagog Hrista rođendan,Božić, Božić, svetli dan,Sav svetlošću obasjan.
Djeva Hrista rodila,Pelenama povila,U pećini Hristos spi,Sveta Djeva nad Njim bdi.
Slama lepo miriše,Bogomajka uzdiše,Utom zvezda zasija,Pećina se zagrija.
Anđeli se spustiše,Pastirima javiše:Vesel'te se svi noćas,Rodi nam se Hristos Spas!
Kad to čuli pastiri,Srce im se umiri,Pa kliknuše svi u glas:Nek' se slavi Hristos Spas!
Nek' mir svuda caruje,Nek' se srce raduje,Nek' se svako popravljaI Gospoda proslavlja.
Pa, gle i mi Srbčići,K'o srebrni zvončići,Bogomajku hvalimo,Hrista Boga slavimo.
Božić, Božić, blagi dan,Blagog Hrista rođendan,Božić, Božić, svetli dan,Sav svetlošću obasjan.