Uvod u filozofiju i kratka istorija filozofije

Od
nečega se mora početi, pa je najbolje da to bude od pojma o onome o
čemu je reč. Srećom vi već imate neki pojam o filozofiji, čak i ako to
ne znate. Ne zato što u duši postoje urođene ideje, kako je mislio
Platon, nego zato što filozofija nema tako malo veze sa životom da bi
jedna osoba tek kada o njoj počne da čita upoznala njenu sadržinu. Uvod
u filozofiju ima tri poglavlja:

Poglavlja Kratke istorije filozofije imaju tri dela. U prvom delu, koji
predstavlja uvod u učenje nekog filozofa ili grupe filozofa, opisani su
njihovi stavovi savremenim rečnikom, ali ipak sa ciljem da se što
vernije prikažu osnovne i najpoznatije crte te filozofije. Drugi deo
predstavljaju citati iz dela filozofa. Njihova svrha je u izvornom
upoznavanju čitaoca sa idejama, stilom i rečnikom koje filozofi
koriste.

Filozofske discipline
Ako
se na pravi način priđe filozofiji onda to neće biti preko prihvatanja
stavova nekog filozofa ili filozofskog pravca, već preko pitanja koja
se postavljaju u svakoj filozofiji sa željom da se odgovori na njih na
način koji nas zadovoljava. To ne znači da smo dosad gubili
vreme jer je lakše dati svoj odgovor na neko pitanje onda kada znamo
druge odgovore, od kojih neki, na kraju, mogu biti i naši.
Savremene metodološke teorije-(Poper, Kun, Gadamer)
Etičke teorije - (Mil, Mur, Kant) ...
Moderne političke teorije-Makijaveli, Hobs, Ruso)
Savremene političke teorije-(Liberalizam, Marksizam, Konzervativizam)

Antička filozofija


Kako
stvari stoje, filozofija je izum Starih Grka. Oni su prvi proizveli tu
specifičnu vrstu govora koja se odlikuje argumentacijom, opštošću i
originalnošću. Učenja antičke filozofije su i danas inspirativna jer se
u njima postavljaju pitanja koja se kasnije provlače kroz čitavu
istoriju filozofije do današnjih dana. Grci najpre stvaraju nauku o
prirodi. Različita učenja o prirodi i njenim počelima se množe i
njihove razlike traže argumente u korist jedne ili druge strane. Ova
situacija u kojoj smo stavljeni pred izbor dovodi nas na
izvor filozofskih pitanja i odgovora. Grčki svet je rano postao
dovoljno bogat da se u njemu rode prve filozofije.

Priča o antičkoj filozofiji podeljena je na sledeća poglavlja:

Miletska škola

(Tales, Anaksimandar, Anaksimen)

. Heraklit

. Pitagora i pitagorejci

Ksenofan i Elejska škola

(Parmenid i Zenon)

Paradigma mnoštva čestica

- Empedokle, Anaksagora i Demokrit

Sofisti

. Sokrat


Platon - teorija Ideja

Platon - teorija države

Aristotel - logika

Aristotel - metafizika

Aristotel - etika

Stoička i epikurejska škola

Srednjovekovna filozofija
U toku srednjeg veka religioznost
je crta koja u samorazumevanju filozofa igra nezaobilaznu ulogu. I
pored toga, oni ne mogu da odole klasičnoj grčkoj obrazovanosti.
Srednjevekovni filozofi većinom uviđaju da je racionalnost nezavisna od
objave i da se one moraju uzajamno dopunjavati. Oni se trude da
zaključke razuma o kojima uče od grčkih filozofa ugrade u hrišćansku
kulturu i da omoguće racionalno tumačenje vere.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Moderna filozofija
Moderno
vreme je vreme promena. Čovek već u renesansi otkriva svoju moć da
proizvede nove izume, teorije i umetnička dela. Filozofi ovog vremena
se bave starim problemima nauke, istine, morala, na nov specifičan
način. Oni žele da sve što treba da postoji opravdaju argumentima čije
razumevanje nije privilegija nekog posebnog kruga ljudi već može biti
dostupno svima...

[You must be registered and logged in to see this link.]

Savremena filozofija
U
19. i 20. veku od filozofije se odvajaju posebne nauke. Filozofi su
izgleda to iskoristili da sebi daju oduška i stvorili su više
različitih filozofskih struja i pravaca nego ikada ranije. Tome je
doprineo i razvoj prosvete koji nisu poznavali raniji vekovi, burna
istorija koja je stavljala misao pred uvek nova i najteža iskuženja,
brz razvoj nauke koji je drastično menjao sliku poznatog sveta.
Savremeni filozofi trude se da prate, usmeravaju ili se protive
dominatnim strujama duha ovog nemirnog vremena...
[You must be registered and logged in to see this link.]

Sto je filozofija?

Mislim da je pitanje na mestu,jer se nalazim na temi Uvod u filozofiju,pa stoga kud ces lepse za pocetak nego o pojmu....a nadam se da nekog pojma imam,ili bar onoliko koliko me ne diskvalifikuje da o temi i u okviru nje iznesem i licne stavove i razmisljanja.
Volim citirati velike mislioce,koji svojim jednostavnim jezikom izgovore velike misli koje ne poticu toliko na promisljanje ,koliko na povremeno donosenje odluke o usvajanju izrecene misli kao zivotnog aksioma,i menjanje dotadasnjih navika ili stavova u pravcu koji je odredjena misao otvorila,pa cu pre pocetka o pojmu navesti dva,meni jako draga citata,a koji ce mozda citaocu pomoci da jasnije sagleda,zasto je moj stav o pojmu takav kakav jeste.

Citat : " Filozofija je covek sam,koji postaje problemom sam sebi i trazi razloge i osnove svog postojanja."

Citat : "Pitanje - zasto postoji filozofija - ,isto je tako jalovo kao i pitanje - zasto postoje ljudi."

Izvorno znacenje same reci filozofija bi prevedeno znacilo "ljubav prema mudrosti".Grci su tako nazvali napore i nastojanja onih koji su tezili za mudroscu.Nije potvrdjeno i egzaktno dokazano,ali predanje kaze da je rodonacelnik,ili onaj koji je prvi upotrebio naziv filozofija bio Pitagora.Danas,medjutim oni koji se bave istorijom filozofije tvrde i dokazuju da je to bio Heraklit.Kako god da je ,rec su u stalnu upotrebu uveli Sokrat i Platon,koji su za sebe tvrdili da nisu mudraci,vec ljubitelji mudrosti,onoliko mudri koliko se oko mudrosti trude.Etimoloski rec "filosofia"-ljubav prema mudrosti,i rec "filosofos"- ljubitelj mudrosti,kada se rasclane na koren i daju zaista sliku o pojmu u njegovom bukvalnom ili elementarnom znacenju :

filos - prijatelj,ljubitelj
fila - prijateljstvo,ljubav
sofos - mudrac
sofia - mudrost.

U ovom izvornom znacenju reci filozofija,koje nam se moze uciniti i neodredjenim i nejasnim bas u potpunosti,lezi i kolokvijalno znacenje koje je osnov grane kao discipline ,a to je - smisao trazenja.
Dakle,filozofija je istrazivanje ili potraga za smislom.Po ovom se ona sustinski razlikuje od mita,religije i nasih svakodnevnih ili prirodnih stavova,da prevedem na jezik svakidasnjice.kojih se svi mi drzimo kao istine koja se vec zna,znanja koja se vec poseduju.....a filozofija je napor da dosledno i slobodno misljenje ,i kroz njega istinu i znanje, tek dokucimo.Bitna razlika koja kroz ovo deli filozofiju i religiju i mit,je monolosko nastupanje ovih drugih,dok filozofija podrazumeva i trazi dijalog,jer bez njega nema ni trazenja ni dostizanja onog sto se trazi.Jos jedna od bitnih razlika izmedju religije i filozofije je i metodicnost i dokazivost filozofskih spoznaja.Da obrazlozim ,ako neko ,bude imao potrebu ili volju da o ovom polemisemo,ili vodimo dijalog:
Stadij mita je stadij monologa.U ovom stadijumu nista se ne dokazuje,ni o cemu se ne raspravlja,covek nije suocen sa suprotnim ili jednostavno,samo razlicitim poimanjem datog.Ali.ako se i kada dogodi da covek moze *raspravljati* sa svojim protivnikom,tada moze i slobodnim cinom odlucivanja,nastojati da ga *uveri*pobijanjem njegovih i dokazivanjem svojih gledista - to je vec upotreba dijalektickih metoda,nastupa dijalog....na taj nacin postajuci dijalekticar,covek mita postaje - filozof.

Ipak.nista u filozofiji ne bi bilo jasno i do kraja,kao ni ona sama sto nije,kada bi sve receno bilo i opsteprihvaceno,a nije,pa tako ni definicija...a ni samo sadrzajno odredjenje filozofije,ili bar onakvo sa kakvim bi se ako ne svi,a ono vecina bar saglasila.I sami filozofi su razlicito odredjivali i predmet i pojam filozofije.Ali,ako se obuhvati filozofija kroz vekove,ono sto je bila i sto jest i danas,onda se moze dati odredjenje koje bi bilo prihvatljivo od strane velike vecine,pa tako na kraju,mozemo dati tumacenje sto je filozofija i na ovaj nacin:

Filozofija je pitanje o sustini,svetu i istini,a u svojim rezultatima - nazor o svetu i zivotu.

Kao nazor o svetu,filozofija gradi sliku sveta,ona je izraz nastojanja ljudskog uma da spozna celinu sveta,odnosno,da stekne opste znanje o celini onog sto svet jest,htenje o spoznaji prave osnove svega.
Kao nazor o zivotu,filozofija u svom sredistu ima coveka,...kao coveka,pitanja o razlozima i svrsi njegovog postojanja,pitanje o smislu zivota,pitanja o tome po cemu je covek - covek,pitanja o temeljnim vrednostima koje odredjuju covekovo ljudsko delovanje i usmeravaju njegovo nastojanje ka dosezanju jos covecnijih oblika zivljenja.

Filozofija je traganje za smislom.Kao zivotna mudrost,ona je ocena zivota i voditeljica zivota.
Osnov filozofije je dijalekticki metod.......dijalog.

Dijalog se pokrece i vodi uvek oko nekog pitanja.......jer filozofija je neprekidno i nepresusno traganje za odgovorima,....istrazivanje i traganje za smislom,uvek kroz dijalog.

Nas narod ima jednu poslovicu koja u svojoj sustini ima prihvatanje ovog filozofskog metoda :
Pametniji su covek i magarac,nego sam covek.

Ako je filozofija neprekidno trazenje odgovora,onda je svako pitanje o zivotu i svetu - filozofsko.Nekoliko pitanja koja su i najintrigantnija bila za filozofe i antickog i modernog doba,dao je Imanuel Kant,a na njih ni do danas nisu nadjeni odgovori koji bi se mogli usvojiti kao apsolutne istine :
Sto mogu znati?
Sto treba da cinim?
Cemu se smijem nadati?
STO JE COVEK ?