Архитектура античког Рима израсла је из преисторијског развоја градње на Апенинском полуострву као и утицаја грчке архитектуре и оријенталних култура.
Што се тиче архитектуре у Римској уметности појављује се једно другачије схватање простора и конструкције, за разлику од схватања храмова као пластике, појављује се схватање које не затвара већ покрива простор- и статичност јесте једна нова карактеристика. Базиликарни облик јесте такође карактеристика за римску архитектуру (базилика).
Од 2. века п. н. е. у римској архитектури се употребљава бетон. У бетон се може умешати камен и лакше га је обликовати. Тако су изграђени многи објекти а елементи лука и купола које он омогућава су постали карактеристика римске архитектуре.
За разлику од грчке архитектуре значај римске архитектуре је у зидовима који су конструктивни елементи док се стубови налазе упуштени у зидове у виду пиластера и у куполи. Под снажним утицајам Грчке употребљавали су се и стилски ступови (дорски стил јонски стил и коринтски стил) но они су били само додани елементима зидних конструкција који су се градили као носећи елементи а зграде су огромних димензија по правилу се граде од опека у малтеру а на површини се употребљава камен који се доноси из Азије и Африке. Пошто су били заљубљени у сјај и раскош то се огледало у унутрашњем простору.
По конструктивној и уметничкој страни развој римске уметности се завршава тек у 6. веку. Утицај римске архитектуре на околне земље био је огроман.
Узимајући грчке елементе Римљани су стекли предуслове за монументалност, те сасвим нове појмове као што је лук и свод без којих не би постојала архитектура запада.
Развој архитектуре од самих почетака одражава специфично римски карактер и римски начин приватног и јавног живота, тако да су сви елементи позајмљени од Етрураца и Грка, убрзо добили несумњиво римско обиљежје. То се на први поглед види на разноврсним типовима римских храмова базиликалног, кружног или осмоугаоног облика, римских кућа и палата, самосталних (domus) или груписаних у блокове (insula), царских палата - величанствених по размерама, позориштима, амфитеатрима, хиподромима и јавним купатилима (Термама).
Римљани су схватили етрурски полукружни лук и користили све његове способности (до 16 m.). Ређањем лукова у истом смеру добива се обличасти свод (до 20 m). Укрштање двају обличастих сводова под углом од 90º ствара се крстати свод (30x30 m.). Ротацијом полукружног лука за 360º ствара се купола (најпознатија је Хадријанова купола Пантеона, 43,60 m.). Све ове римске конструкције изведене су захваљујући једном од највећих достигнућа римске цивилизације, а то је цемент (cementum, oko 4.vek pne.).
Пресек Пантеона у Риму из 125. г.
Архитектонска дела која су почивала управо на конструкцији лука били су римски аквадукти. Један од најлепших примера је “Pont du Gard” (Француска), 19. п. н. е. са дужином од 269 m. Његове јасне и чисте линије које премошћују широку долину не говоре само о градитељској способности Римљана, него и трајном осјећају за ред који је био вечна инспирација. Тако се природан ток воде симулира уситњеним ритмизирањем најмањих лукова на трећем хоризонталном појасу аквадукта.
Реконструкција Константинове (првотно Максенцијеве) базилике, у Риму, била је око 310. – 320. године. То је једна од првих тробродних грађевина чији је главни, тј. средишњи, брод био виши од остала два, чиме се добио додатни простор за прозоре. Овакав тип базилике је био сигурно пун светлости и од тада овакав тип осветљења називамо –базиликално осветљење. Овакву конструкцију ћемо наћи у многим каснијим грађевинама, од цркви до жељезничких станица.
Римљани трг окружују грађевинама које су рађене искључиво због потребе за великим наткривеним простором – Базилике, то су једноставно покривене хале чији кров држе два реда ступова. Ту су се скупљали сви који су имали посла на форуму у време врућина и киша. Базилика је правоугаоног облика, а касније су у њој радили судови, тржнице, састанци и др. Основу ове лонгитудиналне грађевине ће преузети хришћанство за облик своје сакралне базилике, која мора бити издужена и подељена на 3 брода.
[You must be registered and logged in to see this image.]Пресек Пантеона у Риму из 125. г.
тамбене зграде су биле самосталне куће (domus), стамбена зграда вишеспратница (cenacule) или стамбени блокови (insulae =острва) које су обично имале 4 спрата, а неретко и до десет спратова.
„Домуси“ у Риму су биле раскошне, али и функционалне стамбене куће. Обично су се састојале од бројних квадратних просторија разних намена које су биле оријентисане према средишњем отвореном дворишту са базеном, етрурског порекла – атрију. Таквим се распоредом римска кућа изолирала од улице и околних кућа, али су простор, светлост и зеленило присутни у самом њеном средишту. Таква је и Вила Мистерија с краја 2. века п. н. е. из Помпеја. У царске палате чак уводе и подно грејање (hipocastum), као у Веспазијановој вили.
Реконструкцијски цртеж Каракалиних терми у Риму.
Терме су била велика заједничка купатила с углавном сличним основним распоредом просторија. Састојале су се од купаоница са топлом водом, купаоница са хладном водом, просторија за масажу, просторија са топлим ваздухом, парне купаоница, вестибила, простора за разговор, собе за вежбу, па чак и читаонице. Уз терме су били вртови, терасе, библиотеке, па су терме заправо представљале један од центара друштвеног живота. Комплекси основа римских терми су уједно најкомпликованији и најуспјешнији примери римског напретка. Изненађује чињеница да су од свих монументалних римских грађевина, управо терме биле највећи самостални објекти. Највеће римске терме су Каракалине терме, грађене од 212. до 223. Били су то огромни простори надсвођени сводовима у распонима од 25 m, богато украшени мозаицима, штукатурама, и посебно новим разиграним архитектонским елементима који се могу видети из сложене основе.
[You must be registered and logged in to see this image.]Реконструкцијски цртеж Каракалиних терми у Риму.
Што се тиче позоришта (teatar), Римљани граде затворени комплекс по узору на грчко позориште, али с разликом што skena прелази у први план, а у orkestri седе римски достојанственици. Римска позоришта се увелико разликују од грчких, пре свега у томе што су Грци искориштавали природну падину брега за прављење места за седење, док су Римљани градили седалишта као посебну грађевину коју су настављали и иза скене (scene) затварали динамизираним зидним платном. Но, амфитеатар је чисто римска творевина која једноставно спаја два позоришта у елиптичан објекат за забаву (Колосеум – 50 000 места за седење).
[You must be registered and logged in to see this image.]Константинов славолук у Риму из 312. г. је највећи римски славолук: 21 x 25.7 x 7,4 m.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Naslov: Уметност старог Рима, архитектура... 
Sre Jan 19 2011, 06:25
