Atentati

Atentat je (što je, verujem, svima poznato) ciljano ubistvo, ili pokušaj ubistva poznate ličnosti, najčešće političara ili neke druge za društvo važne osobe. Ono što izdvaja atentat od drugih vidova ubistava je njegova politička ili ideološka motivisanost, iako mnogi atentati, posebno oni koji nisu doo organizovang pokreta, odaju elemente ludila. Drugi motivi mogu biti novac kao kod naručenih ubitstava, osveta ili vojna operacija. (Iz wikipedije)

Sigurna sam da svi sa pažnjom pratimo vest o nekom atentatu. Razloga je više. Pre svega to je zločin. Zatim, tu su žrtva i ubica. Uvek sam se pitala kakav je to čovek, atentator, i šta može da oseća prema drugoj osobi koju planira da ’ladno ubije?

I na kraju, tu su i posledice atentata. One mogu biti ponekad i dalekosežne. U prošlosti postoji dosta takvih primera, od koji ih su neki bukvalno promenili istoriju

Filipa II Makedonskog, surovog i neobično sposbnog vladara i voskovođu, ubio je njegov oficir i komandant telesne garde, Pauzanija, Kažu da je Puzanija osim toga bio i kraljev prajetelj i ljubavnik.
Motiv za ovo ubistvo nikada nije dokazan, ali se veruje da je iza svega toga stajala Olimpijada, Filipova prva žena i majka Aleksandra, potonjeg najvećeg osvajača i vojskovođe u istoriji. Naime Filip se razveo od posesivne i sklone mistici epirske princeze i oženio Kleopatru Euridiku, kćer Atala, jednog od Filipovih velikaša, koja mu je rodila sina. (Inače Filip je imao bar sedam žena i ko zna koliko dece) Nekako u to vreme je bio i proterao Aleksandra iz Pele, proglasivši ga nezakonitim detetom. Strahujući za prestol svoga sina, Olimpijada je organizovala Filipovo ubistvo upravo vreme kada mu se udavala ćerka.

Filipova smrt je zadesila Makedoniju baš u završnim pripremama kampanje za pohod na Persiju. Već ranije je prešlo u Malu Aziju Filipovih 10.vojnika da pripremi osnovicu za pohod na postajuću, ogromnu i prebogatu Persiju. Ta činjenica je izgleda i prevagnula da mladog Aleksandra u metežu koji je nastao posle Filipove smrti, podrže kao kralja dva najuticajnija Filipova generala: Parmenion i Antipata. Time je kriza smirena, Atal, njegova ćerka i njene dete, ali Pauzanija pobijeni, kao uostalom i svi oni koji su ih podržavali, ili predstavljali u tom trenutku opasnost za Aleksandra.

Posledice ovog događaja su verovatno nesagledive. Aleksandar je u četiri velike bitke potpuno uništio Persiju, i osvojio do tada najveću teritoriju ikada osvojenu, stvarajući novi svetski poredak, kako je i sam govorio. Njegova vladavina je bila tačka na perod polisa kao oblika državnog uređenja, a stvoreni su preduslovi za nastanak velikih monarhija, koje su, opet, omogućile kumulaciju velikih bogatstava i razvoj umetnosti i ukupnog kvaliteta življenja kroz period koji mi danas nazivamo helenizam. Sve je to u mnogome uticalo na stvaranje uslova za pojavu hrišćanstva...