Paulo Coelho

[You must be registered and logged in to see this image.]

Paulo Koeljo je rođen u Rio de Žaneiru 24.8. 1947. godine. Vodio je izuzetno zanimljiv život. Duh pobune odredio je njegovu mladost: bio je hipik, pisao je tekstove za pesme nekolicine čuvenih brazilskih pop zvezda, uključujući i Elisa Reginu i Raula Seišasa. Kratko posle toga zaposlio se kao novinar. Paulo Koeljo je proučavao magiju i okultizam od svoje 25. godine. Pošto je pešice prešao put dug 830 km na hodočašću do Santijago de Kompostela (šp. Santiago de Compostela), napisao je 1986. godine knjigu Dnevnik jednog čarobnjaka (port. O diário de um mago), koja je ubrzo postala bestseler u Brazilu.

Nakon Alhemičara (port. O Alquimista), (1988), koji je njegov prvi svetski bestseler, Koeljo je objavio još deset knjiga:

Brida (port. Brida) (1990)
Valkirije (port. As Valkírias) (1992)
Maktub (port. Maktub) (1994)
Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala (port. Na Margem do Rio Piedra Eu Sentei e Chorei) (1994)
Peta gora (port. O Monte Cinco) (1996)
Priručnik ratnika svetlosti (port. O manual do guerreiro da luz) (1997)
Veronika je odlučila da umre (port. Veronika Decide Morrer) (1998)
Đavo i gospođica Prim (port. O Demônio e a Srta. Prym) (2000)
Jedanaest minuta (port. Onze Minutos) (2003)
Zahir (port. O Zahir) (2005)
Veštica iz Portobela (port. A Bruxa de Portobello) (2006)
Budi kao reka koja teče (port. Ser como um rio que flui) (2006)

Deset godina su svi romani Paula Koelja zauzimali najviša mesta na listama bestselera širom sveta. Prema francuskom magazinu Lire, rangiran je kao drugi najprodavaniji pisac sveta (mart 1999). Nominacija je zasnovana na relevantnim bestseler listama u velikom broju zemalja na svim kontinentima.

U Srbiji su sva njegova dela bila na vrhu lista bestselera i dobijala nagradu Zlatni bestseler (TV Beograd i Večernjih novosti) od 1995. do 2002. Osim toga, prilikom posete Beogradu, septembra 1998. uručena mu je nagrada Specijalni zlatni bestseler, kao najčitanijem stranom piscu u prethodnoj deceniji.

Prema anketi BBC-ja (2003) roman Alhemičar svrstan je u sto najomiljenijih dela svih vremena. Kritika je posebno naklonjena njegovoj poetici, realističnom i filozofskom stilu pisanja, i simboličnom jeziku koji se ne obraća našem razumu, već našem srcu.

Pored knjiga, piše i nedeljne kolumne u mnogim svetskim listovima.

Osnivač je Instituta Paulo Koeljo, koji obezbeđuje pomoć najugroženijim slojevima brazilske zajednice, naročito deci i starima.

Poverena mu je dužnost specijalnog savetnika Uneskovog programa: „Duhovno ujedinjavanje i interkulturološki dijalog“.

Pristupio je Upravnom odboru fondacije Švab za socijalna pitanja.

On je prvi autor nemuslimanske veroispovesti od islamske revolucije 1979. koji je pozvan na razmenu ideja u Iran.

Član je Brazilske akademije književnosti od 2002.

Dobitnik je mnogobrojnih priznanja: Bambi (Nemačka 2002), Kulturni dijalog (dodeljuje Budimpeštanski klub, Nemačka 2001), Dvadeset treća internacionalna nagrada Italije (2001), Nagrada Kristalno ogledalo (Poljska 2000), Vitez legije časti (Francuska 2000), Nagrada Kristal Svetskog ekonomskog foruma (1999), Zlatna medalja Galicije ([panija 1999), Nosilac ordena Rio Branko (Brazil 1998), Zlatni bestseler (Jugoslavija '95, '96, '97, '98, '99, 2000, 2002), Međunarodna nagrada Flajano (Italija 1996), Vitez umetnosti i književnosti (Francuska 1996), Nagrada čitateljki časopisa El (Francuska 1995). Paulo Koeljo je jedan od 15 najpopularnijih pisaca na svetu. Dela Paula Koelja prevedena su na 56 jezika, objavljena u 150 zemalja, i prodata u tiražu od ukupno 45 miliona primeraka. "Njegove knjige imale su presudan uticaj na živote miliona ljudi." - Njujork Tajms

"Svako ljudsko biće živi svoju sopstvenu želju:

ona čini dio njegovog blaga

i, iako je emocija ta koja mnoge može da otjera,

obično privlači onoga koji je voljen."

11 minuta

"ko shvati da na svijetu uvijek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu,

bilo to nasred neke pustinje ili nasred nekog velikog grada…

I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste

sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj…

i samo postoji taj trenutak…"

Alhemičar

"Ljubav je uvijek nova.

Svejedno je volimo li jedan, dva, deset puta u životu -

uvijek smo pred situacijom koju ne poznajemo.

Ljubav ne može odvesti u pakao ili raj,

ali nas uvijek nekuda odvede.

Treba je prihvatiti,

jer ona je hrana našeg postojanja.

Ako je odbacimo, umrijećemo od gladi,

gledajući bremenite grane na stablu života,

bez hrabrosti da ispružimo ruku i uberemo plodove.

Treba ići za ljubavlju ma gdje ona bila,

čak i kad to znači sate, dane, nedelje razočarenja i tuge.

Jer u času kad krenemo u susret ljubavi i ona kreće u susret nama.

I spasi nas."

Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala

"Onaj ko je sposoban da osjeća, zna da je moguće uživati

čak i prije nego što dotakne drugu osobu.

Riječi, pogledi, sve to sadrži tajnu plesa.

Najveće zadovoljstvo nije u seksu, već u strasti.

Kada je strast velika, seks dolazi da bi dovršio ples,

ali on nikad nije bitan.

Onaj ko je zaljubljen vodi ljubav čak i kada to ne radi.

Kada se tijela susretnu, to je samo prelivanje čaše!"

11 minuta

Svi znaju da vole, jer su se rodili s tim darom. Neki to rade prirodno dobro, ali većina treba da ponovi gradivo, da se ponovo seti kako se voli, i svi – bez izuzetka – imaju potrebu da gore u vatri svojih proživljenih emocija, da ožive neke radosti i boli, uspone i padove, sve dok ne postignu onu nit vodilju koja stoji iza svakog novog susreta; da tamo postoji jedna nit i, dakle, tela uče jezik duše, i to se zove seks.

Kada viđamo uvek ista lica, na kraju ona postaju deo našeg života. A kada postanu deo našeg života, onda žele i da nam ga izmene. I ako ne bude po njihovom, nije im pravo. Jer, svaki čovek ima tačnu predstavu kako bi trebalo da živimo svoj život. A nikad nemaju pojma kako treba da prožive sopstveni život.

ajna je u sadašnjosti; ako obratiš pažnju na sadašnjost, možeš je poboljšati. A ako poboljšaš sadašnjost, biće bolje i ono što će ti se kasnije dogoditi. Zaboravi budućnost i živi svaki dan svog života prema poukama Zakona i s verom da Bog brine o svojoj deci. Svaki dan nosi u sebi Večnost.

... Alhemicar je poznavao legendu o narcisu, lepom mladicui koji je isao da posmatra sopstvenu lepotu koja se ogledala u jezeru. Toliko je biop opcinjen samim sobom da je jednmog dana pao u jezero i utopio se. Na mestu gde je pao nikao je cvet koji su nazvali narcis.
Ali Oskar Vajld nije tako zavsio ovu pricu.
On je napisao da su, kada je Narcis umro, dosle sumske nimfe i zatekle dotle slatkovodno jezero pretvoreno u krcag slanih suza.
„Zasto places?“ – upitase sumske nimfe.
“Placem za Narcisom” – rece jezero.
“Ah, nimalo me ne cudi sto places zbog Narcisa” - nastavise one. “ I pored toga sto smo mi sve stalno trcale za njim po sumi, ti si bio jedino koje je imalo p[riliku da izbliza posmatra njegovu lepotu.”
“Pa zar je Narcis bio lep?” – upita jezero.
„A ko bi osim tebe mogao to bolje da zna?“ – odgovorise iznenadjene nimfe. “Na kraju krajeva, on se svakoga dana s tvojih obala naginjao nad tebe.
Jezero je na trenutak zacutalo. Najzad rece:
“Ja placem za Narcisom ali nikad nisam primetio da je narcis lep. Oplakujem Narcisa zato sto sam, uvek kada bi se on nagao nad mene, moglo u dnu njegovih ociju da vidim odraz svoje sopstvene lepote.”
“Lepe li price”. Rece Alhemicar.

11 MINUTA - Paulo Koeljo

"Jedina naša duboka i iskrena želja jeste da se približimo nekome. Od tog trenutka počinju da se sklapaju veze, muškarac i žena ulaze u igru, ali ono što se desi prije toga – privlačnost koja ih je spojila – to je nešto što je nemoguće objasniti. To je nepatvorena želja, u najčistijem obliku. I dok je ta želja još u čistom obliku, muškarac i žena se zaljubljuju u život, proživljavaju svaki trenutak, s punom predanošću i sviješću, iščekujući neprestano pravi čas za objavu posvećenja. Osobe u tom stanju ne osjećaju nikakvu žurbu, ne ubrzavaju događaje nepromišljenim postupcima. Znaju da će se dogoditi ono što je neizbježno, da istina uvijek nađe način da se ispolji. A kad kucne čas, ne oklijevaju, ne propuštaju priliku, ne gube nijedan čarobni trenutak, jer poštuju vrijednost svake sekunde.

Onaj ko je sposoban da osjeća, zna da je moguće uživati čak i prije nego što dotakne drugu osobu. Riječi, pogledi, sve to sadrži tajnu plesa. Onaj ko posmatra i otkrije osobu o kojoj je oduvijek sanjao, zna da se seksualna energija ispoljava prije samog seksualnog odnosa. Najveće zadovoljstvo nije u seksu, već u strasti. Kada je strast velika, seks dolazi da bi dovršio ples, ali on nikada nije bitan.
Onaj ko je zaljubljen, uvijek vodi ljubav, čak i kada to ne radi. Kada se tijela susretnu, to je samo prelivanje čaše. Mogu ostati zajedno satima, čak i danima. Mogu započeti ples jednog dana, a završiti drugog, ili čak i ne završiti, od tolikog zadovoljstva. To nema nikakve veze sa 11 minuta. I najjača odlučnost i volja ovog svijeta ne mogu spriječiti da ljubav izmijeni pravila igre u jednoj sekundi."

drugi deo…
Ono sto je mene privuklo ovom romanu je sto govori o onome sto nam je svima poznato: sjaju u ocima kojim se najlakse prepoznaje zaljubljenost, hemija izmedju dve osobe, ali i problem kada u isto vreme volimo dva svoja druga dela.
Roman je veoma zanimljiv, ni u jednom trenutku mi nije bilo dosadno citajuci ga, a najvise mi se svideo deo u kome Brida shvata da nije vazno koliko si dugo bio sa nekim, vec da one trenutke koje ste imali nista ne moze izbrisati… Odlicna knjiga, laka za citanje, ali i veoma zanimljiva i poucna.

Fascinantna i izuzetna prica o snazi zena, o magiji koja nas pokrece, o mestima za koja znamo iako nikada nismo tamo bili…
P.K iz romana Brida