Библиотека

Оснивање библиотека у српском народу везано је за подизање првих храмова и манастира одмах након примања хришћанства. Српској цркви припала је ретка и јединствена част у културној историји да је међу првима унела штампану књигу у свој храм ради богослужбене употребе.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Постанак ове данашње Патријаршијске библиотеке у Београду везује се за име патријарха Арсенија трећег Чарнојевића који је приликом велике сеобе 1690. године понео са собом знатан број најнеопходнијих књига узетих из богате Патријаршијске библиотеке у Пећи. Оне чине почетни фонд књига данашње Патријаршијске библиотеке.
Осетно повећање својих књижевних фондова доживеће сеобом књига Београдске митрополије из Београда у Сремске Карловце 1737. године за време митрополита Мојсија Петровића. Тада ће она добити назив Митрополитска библиотека. За живот библиотеке значајна је и 1769. година када је донета уредба да књиге свих почивших архијереја улазе у састав Митрополитске библиотеке.
Постанак ове данашње Патријаршијске библиотеке у Београду везује се за име патријарха Арсенија трећег Чарнојевића који је приликом велике сеобе 1690. године понео са собом знатан број најнеопходнијих књига узетих из богате Патријаршијске библиотеке у Пећи. Оне чине почетни фонд књига данашње Патријаршијске библиотеке.
Осетно повећање својих књижевних фондова доживеће сеобом књига Београдске митрополије из Београда у Сремске Карловце 1737. године за време митрополита Мојсија Петровића. Тада ће она добити назив Митрополитска библиотека. За живот библиотеке значајна је и 1769. година када је донета уредба да књиге свих почивших архијереја улазе у састав Митрополитске библиотеке.

Постанак ове данашње Патријаршијске библиотеке у Београду везује се за име патријарха Арсенија трећег Чарнојевића који је приликом велике сеобе 1690. године понео са собом знатан број најнеопходнијих књига узетих из богате Патријаршијске библиотеке у Пећи. Оне чине почетни фонд књига данашње Патријаршијске библиотеке.
Осетно повећање својих књижевних фондова доживеће сеобом књига Београдске митрополије из Београда у Сремске Карловце 1737. године за време митрополита Мојсија Петровића. Тада ће она добити назив Митрополитска библиотека. За живот библиотеке значајна је и 1769. година када је донета уредба да књиге свих почивших архијереја улазе у састав Митрополитске библиотеке.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Највећи успон Патријаршијска библиотека достиже за време мудрога и сналажљивога митрополита Стефана Стратимировића (1790-1836). Он је за библиотеку сам купио 2072 књиге и поклонио своју приватну библиотеку од 2480 томова, преко 200 мапа и цртежа. У сачуваним књигама налазе се белешке и напомене писане митрополитовом руком.
МИТРОПОЛИТСКО-ПАТРИЈАРШИЈСКА БИБЛИОТЕКА у Београду. У Београдској митрополији од ослободђења Србије 1815. године почела се скупљати српска и страна књига у овој установи и до 1915. године представљала је веома импозантну библиотеку која је бројала преко 7650 дела. У току тешког рата 1914 - 1918. године с престоницом Србије настрадала је скоро потпуно и ова стара библиотека. Први патријарх обновљене Српске патријаршије Димитрије отпочео је и са обновом београдсдког дела Патријаршијске библиотеке. Иза смрти патријарха Димитрија у библиотеци је затечено 2312 дела са око 3819 свезака.
БИБЛИОТЕКА БОГОСЛОВСКОГ УЧИЛИШТА у Сремским Карловцима. Богословско училиште у месту Сремски Карловци је најстарија виша школа међу Србима, основана је 1794. године. Радила је са мањим прекидима до краја 1919. године, када је престала са радом услед оснивања Богословског факултета при Универзитету у Београду и Загребу. Библиотека која броји 6242 дела са 15620 томова свезака из ове школе предата је на чување Патријаршијској библиотеци.
БИБЛИОТЕКА БОГОСЛОВСКОГ ДРУШТВА "СЛОГА" је библиотека студената Богословског училишта у Сремским Карловцима. После престанка са радом Богословског училишта и ова је библиотека предата Патријаршијској библиотеци на чување.
БИБЛИОТЕКА ПРОТЕ СТЕВАНА ЂУРЂЕВИЋА. Прота Стеван Ђурђевић се доселио у Београд 1936. године, када је протеран из Мађарске. Приликом сеобе из Сегедина је пренео и своју библиотеку, коју је 1947. године поклонио Патријаршијској библиотеци.
БИБЛИОТЕКА АРХИМАНДРИТА СТЕФАНА ИЛКИЋА, познатог црквеног писца који је радио и писао више од 50 година у Српској православној цркви. Покренуо је и уређивао познати часопис "Духовна стража" - Монашког удружења Српске православне цркве, био је учитељ, библиотекар. Будући да је био веома скроман и штедљив човек са веома солидним образовањем и знањем више страних језика, успео је да скупи веома добру библиотеку на руском, мађарском, италијанском језику.
БИБЛИОТЕКА БОГОСЛОВИЈЕ СВЕТОГА САВЕ. Ова Библиотека припадала је Богословији св. Саве у Београду и почела је да се формира исте 1836. године када је основана, односно, обновљена богословија у Београду. У састав ове библиотеке ушле су тестаментом остављене књиге митрополита српског Михаила чији је број био веома импозантан за оно време, 4250 дела, као и књиге архимандрита и академика Нићифора Дучића. Ова библиотека је доста страдала у току првог светског рата, а током другог заплењена је и пренета у Загреб. Још у току сеобе један део књига штампаних латиницом заплениле су усташе и тај део књига је за библиотеку коначно нестао.
Ова библиотека је 1941. године имала 18522 дела у 60022 томова-свезака. У току рата је пропало преко 1380 књига.
И иначе Патријаршијска библиотека је своју најтежу судбину доживела 1941. године, када је од усташких окупаторских власти заплењена и пренета у Загреб. За време ове сеобе која је обављена у јесење кишно доба многе су књиге толико оштећене да нису више за употребу премда су преживеле све страхоте, као што се види на фотографији.