Olovka pishe srcem

First topic message reminder :

..kao i svuda evo i ovde da otvorim deo u koji cu ubacivati pesme,priche ..:svoje,svojih prijatelja a i one koje se meni dopadaju a poznatih su autora..

BOG NJEGA


Da li je ovaj dan kao i
svi drugi?
...ili se mozda ipak
razlikuje od onih
dana u kojima sam bila
srecna
i bezbrizna
sigurna u sebe...
Sigurnost se polako gubi
kao i ovaj dan,vec na
izmaku svog postojanja
zeljela bih da zivim ovde
u ovoj sredini gdje sam
oduvijek
i pripadala i medju ovim
ljudima
mada su oni drugi bolji i
blazeniji ali,dopustite mi
da ostanem sa vama sa
svima onima koji su me
godinama okruzivali
....nemojte me tek tako
odbaciti
zbog vas,
zbog mene,
zbog njega...

Reci: znaš li šta je želja za odlaskom?
Ne znaš.
Da sam ptica, uletela bih u jato,
da i ja krenem na zimovanje.
Svi tragovi se brišu,
samo čežnja divlje ujeda.

Da sam misao,
obišla bih sav zemljin prah.
Da sam rabadžija,
pio bih vode iz svih bunara.
Da sam stih,
ne bi postojala pesma neispevana.
Da sam jarbol,
mora bih hteo da razbijam.

A šta sam? Ne znam.
U meni sve čeka da budem.

Pesma za mene, pesma za tebe

Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i noću, jedno da me susreće,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reči:
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.

Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.

Zauvek s tobom


Jesenji dani tiho prolaze,
Iz dana u dan,
Snivam svoj san,
Ovim šapatom
I molitvom želim
Uspavati sve naše tuge,
Čekajući spokojno,
Da osvane novi dan.

Novi dan, nova nada,
Na oblacima bez kiše,
Da ohrabrim njegovo izgubljeno srce,
Sve tuge, prošlosti, izbrišem.

Kako da zagrlim sunce,
Koje daleko zalazi
Iza usamljenih oblaka
U beskraj ka nebu odlazi,
Na put bez povratka?

Želela bih sve iz početaka,
Radost i sreću
Bez ijednog završetka,
Da se probudim s tobom,
Zajedno dišemo do kraja,
Jer srce ne sme stati,
Niti sunce izgubiti sjaja.

Trazi srecu u svakom danu
Bezumno je...
Bezumno je...
Mrziti sve ruže
jer si se ogrebao na jedan trn...

Odustati od svojih snova
jer se jedan nije ostvario...

Izgubiti nadu u molitve
jer jedna nije uslišena...

Odustati od svojih napora
jer je jedan bio uzaludan...

Okriviti sve prijatelje
jer te jedan iznevjerio...

Ne verovati u ljubav
jer ti je neko bio neveran ili ti nije uzvratio ljubav...

Odbaciti svaku mogućnost da budeš srećan,
jer nisi usjeo u prvom pokušaju....

Zapamti da se uvijek ...
Može pojaviti druga šansa
Novi prijatelj
Nova ljubav
Obnoviti snaga

Budi uporan
Traži sreću u svakom danu

Siguran put ka neuspehu je - odustati!
Često budući uspesi dolaze preko sadašnjih promašaja
NASTAVI SE TRUDITI!

Slušaj sada ovu foru,
sagradit ću kućicu na moru,
i pokloniti ju tebi.
Šaka školjaka i dva tri kamena
obasjana svjetlom plamena,
Ma tko ti zavidjeo ne bi...

Na nekoj dalekoj plaži,
gdje je život puno blaži,
ljudma omekša kora.
Tu gdje pjesma jače dira,
naći ćemo malo mira
ispod mirisnoga bora.

U nosnicama slani zrak,
U kosi povjetarac lak,
A srce plavi proljeća plima.
I dok sunce na valima ljeska,
Sakrit ću ti malo pijeska,
Među nožnim prstima.

A s večeri ću, da te vodim,
da sa tobom mirno brodim,
u crvenih sutona žar.
Ti češ meni pričat priču,
dok nad nama zvijezde niču,
noćnog neba, sjajni dar...

Kada tvoja ljubav prodje
Ti znas gdje ces me naci
Negdje u uglu tvoje duse
Sedim

Moje misli ne postoje
Moje zelje
Molitve za tvoju srecu
Toliko toga u tako malo duse

Nekada kada pozelis
Moci ces ispiti casu
Moje ljubavi
Prvi i zadnji put
Istinski znaces sta je ljubav

A onda ce tvoju paznju
Obuzeti nove stvari
Opet cu ostati sam
U uglu tvoje duse
Da drzim nadu
Da imam veru u ljubav
Konacnu

U tom mraku zelim znati
Samo jedno
Da zivis ljubav
Ti ces nju prepoznati
A ona ce te obuzeti

Bilo je nečeg tajanstvenog

Bilo je nečeg tajanstvenog
u tom plamenu vaših pogleda
u toj neprestanoj borbi
cvetova i nesigurnih riječi
taj mali rat ljubavi izmedju dve tuge
vino izmešano u čašama
muzika posle ponoćnih vesti na uzglavlju
u toplini vašeg tela
i verujte
ja danas strepim nad svakim budjenjem
za mene je opasnost taj zrak mirisnih naranči
i bilo je nečeg
znam da je bilo malo ljubavnog
u toj kratkoj epizodi
koja je živela na vašim usnama
predivna gospodjo
vi ste taj ulazak u ozbiljno neozbiljno shvatili
a meni su se otvarali vidici
meni su u očima planule zore lomeći mi srce
na beskrajnim zvucima
vasa lomna bojažljivost u velovima snova
i verujte
ja danas strepim nad svakim budjenjem
za mene je opasnost svaki voz
koji donosi mirise juga
u ovu mirnu sliku davnine
i nema više toga kao nekad

I svetlo dana
i tama noci
i osmeh srca
i jecaj duse
radost u tuzi
i snovi kad se ruse
placem-dozvoli da suze prolijem
strepim- jer ljubav se u srcu krije
letim -jer nosi me dusa ljubavi
naslonjene glave na ramenu tvom
pusti me suteci da ti pricam pesmu
ocima da te ljubim
srcem sapucem reci ljubavne
pusti daskom vetra da te prigrlim
pusti da snovi odnesu nas u vode duboke

Na pragu predvečerja

Kao da mi je neko zavezao sve
misli u glavi i kao da mi ne da
poleteti pesmom u oblake
Tako sam ranjiva na pragu predvečerja
zbunjenim kišama okupana
buketima čežnje ispunjena
I kad prolije se miris belih
jorgovana u vrtu
Dođe mi vriskom dohvatiti mesec
i ogoliti lepotu neba
Šutnjom obeshrabriti tvoje pohode
po mojim usnama
Beskrajno dugo stajati na osami
dok mi vetar drhti kroz telo
Dopustit ću tvojim koracima
zajedničko trčanje prema zvezdama
Jer želja za tobom uvek je jača
od svih zabrana koje mi rovare u
mislima

Molitva

Molim za Sunce u tvojim ocima,
za dodir koji budi treptaj zivota,
za tebe jedina ljubavi moja.

Molim da ruze ne uvenu kao secanja,
da nijednu suzu ne puste vise.
Molim za tvoje reci satkane od zelje,
Za nase duse obojene tugom.

Molim da samoca ne boli vise,
da dodjes u moj svet,
da svaka nada postane stvarnost,
da svaki tren sa tobom bude vecnost.

Molim da tvoje ruke,
Otope led moga zivota,
da vreme izbrise boli,
da srce zakuca jos jace.

Molim da ne zivim od secanja koja se gase,
Da nikada – postane ZAUVEK.
Molim,molim za LJUBAV.[You must be registered and logged in to see this image.]

Mi smo se sreli na zvezdi što se zove Zemlja. Naš put kroz vreme u ovaj čas (čas svetli kao cilj ) stoji za nama dalek, gotovo beskrajan, da smo već zaboravili naš početak odakle smo pošli.
Sada stoji ruka u ruci, pogled u pogledu. Kroz naše ruke, i kroz naše poglede zagrlile su se naše duše.
O kad se opet rastanemo i pođemo na naše tamne putove kroz beskraj, na kojoj ćemo se opet sresti zvezdi?
I hoće li pri novom susretu opet naše duše zadrhtati u tamnom sećanju da bejasmo nekada ljudi koji su se ljubili na nekoj zvezdi što se zove Zemlja?

Ima jedna čudna zemlja,
Posvadjana, razdrnadna,
Puna čuda i proroka,
Dobrih ljudi i hajvana.





U Gabeli na Neretvi,

Gdje to ljuta guja pišti,

Eureka, evo Troje!

Homer na nas s neba vrišti.



Da je čudo na kamenu,

Ili, možda, čudo nije,

Medjugorje kraj Citluka,

Prikazanje, Gospa li je.



Gdje ste do sad oči bile,

Tako slijepe da ne vide,

Osmo čudo na svijetu,

Visočke su piramide.



U Kladnju u sred šume,

Jedno vrijeme bješe moda,

Svi kušaše potenciju,

Kad se pila Muška voda.



I Oskari i Nobeli,

sve se stislo u ta brda,

par Kanova, Berlin-medvjed,

urbana su ovo čuda.



Sad o nafti priče bruje,

Jadan narod boga moli,

Sto si više slab i donji,

To se više čudo voli.



Sirotinja čuda treba,

Jebeš ovaj život posni,

Vanzemaljce kada nadju

To će biti baš u Bosni

..zavrshih knjigu o forumima i chatovima..sada radim manje izmene na njoj..knjiga je zamishljena tako da postovi govore o svakom liku,dakle ne dajem ja,kao pisac svoje vidhenje lika,tj.nika vec drugi forumashi kroz svoje postove o toj i toj osobi..mnogi ce se iznenaditi koliko se nikovi razlikuju od slike koju ste imali o njima..odavde uzeh sam jutarnjicin nik i to u delu o knjizevnosti..imala sam shta i uzeti..mozda ova knjiga i natera nekog iizdavacha da ponudi nekom besplatno shtampanje svojih radova..

Jedva cekam da objavis i da citam...

Trenutak samo

Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah, zaista
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.

Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
više sutona posmatrao, na više planina popeo,
više reka preplivao.

Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,
jeo manje boba, a više sladoleda,
imao više stvarnih a manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih što je razumno i plodno
proživeo svaki minut svoga života: imao sam,
jasno, i časaka radosti.

Ali kad bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenova samo; nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli bez
toplomera, termofora,
kišobrana i padobrana;
kad bih opet mogao da živim,
lakši bih putovao.

Kada bih ponovo mogao da živim,
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao i sa više dece igrao,
kad bih život ponovo pred sobom imao.

Ali, vidite, imam 85 godina, i znam
Da umirem.

SRCE

Srescemo se opet, ko zna gde i kada,
nenadano i naglo javices se meni -
mozda kad u dusi bolno zastudeni,
i u srcu pocne prvi sneg da pada.

Na usnama nasim poniknuti nece
ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
sto ne osta vise od negdasnjih snova
ni kaplja gorcine, ni trenutak srece.

Ali starom strascu pogledam li u te
to nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer sto srce hoce to je njegov deo -
uvek novi deo od nove minute.


Jovan Ducic

..poshto sam zavrshila knjigu o forumashima i chaterima,i poslala rukopis na lekturu,shto znachi nema vishe izmena,ovde cu vam ubaciti neke delove iz knjiga(trilogojia)..ajd najpre da ubacim par rechi o tome kako sam napisala knjige,tj.na koji nachin..uradila sam to tako ,da forumashi ili chateri opisuju sami sebe,jednostavno bih dala uvodnu rech i ubacila original citate koje sam sakupljala vishe od 4 godine sa raznih sajtova..naravno nikove sam izmenjala ali se jako dobro prepoznaju..
P.S. unapred se izvinjavam na vulgarnosti,to nisu moje rechi ,namerno nisam nishta dirala jer onda ne bi bili citati..

Pravi autor: _ki$$
ovdje postajte neke lude priče/bajke koje smislite o forumašima...
evo ja ću prva...
o vuxsu...
ali vuxs,nemoj se ljutiti...ovaaaako...
jednom davno,u jednom velikom kraljevstvu rodio se mali dječak pod imenom vuxs...
taj dječak je bio neobičan po tome što se rodio sa ogromnom,neproporcionalnom glavurdom...
naspram svom nerazvijenom tijelu imao je glavinu veću od većine odraslih ljudi...
tako je imao i neobično velike oči,nos,usne i jezik.
ali on to nije doživljavao kao problem i živio je normalno,kao i normalna djeca.
roditelji su mu bili bogati,pa su mu za 5-i roćkas kupili automobil.
vuxs se strašno obradovao i odmah je sjeo u njega.
no,kad je krenuo zatvoriti vrata,njegova ogromna glavina nije mogla stati u automobil,pa se opizdio vratima!
morali su ga voziti u bolnicu!
no,sve je završilo dobro.
vuxs je nakon 2 dana bio pušten iz bolnice,ali posljedice su bile strašne...
naime,taj udarac u glavinu je razlog tome što je vuxs sada ovako poremećen...
ali vuxs je bio jak retaj,pa si nije rezao žile,za razliku od svoje komšinice emachice,već je nastavio dalje sa životom.
nažalost,njegovi ga vršnjaci nisu smatra normalnim,tako da on do izlaska iz srednje škole nije imao djevojku.
kad je imao 18 godina,u jednom sex shopu ugledao je prekrasnu djevojku!
bila je to ljubav na pvi pogled!
prišao joj je i pitao je kako se zove.
ta cura se zvala čokoladna_ki$$ i bila je princeza.
vuxs ju je pozvao van i ona je pristala.
izašli su u najtrendy mjesto u gradu.
to je bio fast food kapula!
dok je vuxs nemilosrdno žderao ćevape čokoladna je opazila da on ima ogromnu jezičinu,a nju je to palilo!
nakon 3 dana strastvene veze pobjegli su u las vegas i vjenčali se!
tako je poremećeni glavati vuxs postao princ i on i čokoladna su živjeli sretno do kraja života!!!
the end!

ZIVETI I UMRETI


 Sve se desava u prolazu,
 ljudi zive i nestaju
 kao klasje usred zetve.

 Samo senke mrakom vladaju,
 ne vidjam parove,
 ne cujem osmehe,
 ne poznajem srecne.

 Svako odlazi na svoju stranu,
 u zivotu.

 Dobre stare slike nestaju,
 sve jednom pokrije tama,
 opada lisce,mada nije jesen.

 A polja ne cvetaju,
 nosi ih vreme,
 starost sve brise,
 i mladost prestaje.

 I samo kisa jos tuzno pise,
 nema nas vise,
 u secanju.

 Ruke su zastale u ocaju,
 jednom se srca ludo vole,
 al'ljubav prestane,
 i ljubav nestaje.

 Kazu da nema nas u svemiru,
 da cak i reke na uscu umiru,
 i reke placu.

 Zar mi smo sve,
a nismo nista,
zar svako ima svoj sudnji dan,
 u vremenu.

Presudna noc,ona razmislja
Trenutak je istine,nema vise kajanja
Svetla se lome,tlo pod nogama nestaje
Mi shavatmo da sve prolazno je.

Sta odlucuje razum a sta srce
Gde je granica i ko odlucuje
Ko drzi kljuc sudbine,kljuc srece
Ko stane a ko se i dalje krece.

U vrtlogu nistavila 
Ko vidi dugu na kraju tunela
Ko veruje u srecu
Ko je jos sanja...

Ko veruje u sutra
Ko slusa prijatelja
Budala je zaljubljena
Neko se njegovim zivotom kocka...

Ljudi se plase iskrenosti i zato je ne prastaju... ne prastaju istinu koju iskrenost donosi, ne zele istinu...a kad je neko pametan i iskren vecina ljudi to dozivljava kao opasnost i atak na njih...jer pamet pojacava istinu koju iskrenost otkiva... pametan covek ce je prezentovati u punom njenom svetlu, a to je previse za vecinu onih kojima smetaju i delici nje…Vecina ljudi ne zeli da se suocava, ne zeli iskrenost, ne zeli istinu… ne zeli odgovornost zbog poznavanja nje…...nije na nivou dobrote ni ljubavi, koja podrazumeva svesnost...a suocavanje boli… najvise boli one koji su se najvise i udaljili od nje.. koji su je zapustili i zaboravili…Da, i zato je za iskrenost potrebna izuzetna samosvest , svesnost svega oko nas...Snaga duha, znati ko smo i sta smo.I stajati svojom licnoscu iza svega sto radimo u punom svetlu…Pre svega pred sobom.I ono sto drugi ne znaju i zanemaruju je cinjenica da je istina u vremenu iluzija i zaboravljenih vrednosti najjace oruzje…Istina je uvek najjace oruzje...kao najostriji dvosekli mac...Samo sto mnogi to ne znaju ili ne veruju… ili im ne izgleda tako...I zato je za njeno koriscenje potrebna vestina,da bi smo adekvatno prezentovali istinu…I da ne bismo nevestim koriscenjem nje povredili sebe ili druge…zato je potrebno mudro rukovanje istinom …A nije lako biti mudar…potrebno je da imamo odredjene osobine da bi smo mogli ispoljavati mudrost… potrebno je da budemo ponizni jer je to temelj mudrosti…A ljudi cesce i lakse ispoljavaju ponos i tako povredjuju druge i sebe…Ko zeli iskrenost, istinu, mora izaci na svetlost…. Za to je potrebna hrabrost...I takodje malo njih ce biti na vasem nivou svesti, na vasem nivou pojmanja…Da li ste spremni nositi sve posledice koje ona nosi…Duhovna pobeda je tu bice vam nagrada...Osim sto mozda mozete ostati sami…Makar jedno vreme…
Dok ne trijumfije ljubav.