ДЕСЕТ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ

Naslov: ДЕСЕТ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ Pet Mar 25 2011, 04:28

(2. Мојс. 20:2-17)

1.заповест
ЈА САМ ГОСПОД, БОГ ТВОЈ — НЕМОЈ ИМАТИ ДРУГИХ-БОГОВА ОСИМ МЕНЕ.
Бог нас учи — да Га признајемо у нашој мисли, да у срцу верујемо у Њега, да се уздамо у Њега и да Га волимо, да Га исповедамо и славимо уснама, да Га целим нашим бићем про-слављамо и целом нашом снагом да Му побожно служимо (не може делимично, не могу се служити два господара: Богу и гре-ху-мамону). Осим једног, истинитог Богада не призивамо нити поштујемо никаквог другог, лажног бога, нити да дајемо ство-рењима ону славу која припада само Створитељу — Богу не-створеном.
Светитеље, свете анђеле и свете људе поштујемо као слуге Божије, који могу да принесу наше молитве Богу, и да нам измоле Његову благодат (дар Духа Светога, милост, благона-клоност). Због тога треба да кроз њих тражимо помоћ од Бога а не да их обожавамо, јер обожавање припада једино Богу.
2. заповест
НЕ ГРАДИ СЕБИ ЛИКА РЕЗАНОГ, НИТИ КАКВЕ СЛИКЕ ОД ОНОГА ШТО ЈЕ ГОРЕ НА НЕБУ, ИЛИ ДОЛЕ НА ЗЕМЉИ, ИЛИ У ВОДИ И ИСПОД ЗЕМЉЕ. НЕМОЈ ИМ СЕ КЛАЊАТИ НИТИ ИМ СЛУЖИТИ.
Бог забрањује да обожавамо идоле. Идоли су материјална представа неког створења, или ма каквог измишљеног божанст-ва, које се обожава уместо истинитог Бога.
ИКОНЕ (Црквене слике) приказују лик истинитог Бога у телу, Богородицу, анђеле или ликове Његових светитеља. Ико-не служе за религиозно подсећање на дела Божија и Његових светитеља, па је оправдано молити се пред њима Богу, Богоро-дици и светитељима Његовим. Међутим, ово правило и побо-жно поштовање икона може бити злоупотребљено и искривл>е-но, ако неко поштује само иконе и верује у њихову материјалну моћ, без обраћања својих мисли и срца Господу, Богородици и Његовим светитељима који су на иконама представљени.
3. заповест
НЕ УЗИМАЈ УЗАЛУД ИМЕ ГОСПОДА, БОГА СВОГА С правом можемо употребљавати име Божије у молитвама, верској поуци — веронауци, у законској заклетви — у свим тим приликама са поштовањем, побожношћу и страхом Божијим (страхом да не отпаднемо од Њега).
У обичном говору, или се клети именом Божијим, као што многи чине, то је противно трћој заповести.
4. заповест
ШЕСТ ДАНА РАДИ И ОБАБЉАЈ СВЕ ПОСЛОВЕ СВОЈЕ, А СЕДМИ ДАН ПОСВЕТИ ГОСПОДУ, БОГУ СВОМЕ
То значи да се ради шест дана, да се чини све оно што при-пада нашем овоземаљском позиву, а седми дан да се чува као СВЕТИ за Бога тј. посветити га за молитву Богу — у цркви, за верску поуку и за побожна дела.
Господ је за шест дана створио небо и земљу и море и све што је у њима, а седмог дана је починуо — одморио. („Пред Го-сподом је један дан као хиљаду година и хиљаду година као је-дан дан"). (II Мојс. 20:11)
У исто време Јевреји су празновали суботу, а Хришћанска Православна Црква светкује недељу — дан Христовог Васкрсе-ња, у част и спомен, за наше спасење, најзначајнијег догађаја! Јер је Васкрс празник над празницима.
5.заповесш
ПОШТУЈ СВОГА ОЦА И СВОЈУ МАЈКУ, ДА ДУГО ПОЖИ-ВИШ НА ЗЕМЉИ
Бог заповеда да поштујемо своје родитеље и да им будемо привржени и послушни. Да поштујемо старатеље: духовне Оце, добротворе, старешине, наставнике и остале који то јесу и стар-ије који би нам могли бити родитељи.
6. заповест
НЕ УБИЈ
Бог забрањује да одузмемо људски живот силом или пре-варом, или на било који начин да угрожавамо мир нашег сусе-да. Тако Он забрањује и сваку свађу, љутњу, мржњу, завист, свирепост — све оно, дакле, што може довести до околности да се шеста заповест прекрши! А убити себе самога је и највећи грех, јер се не може окајати.
7. заповест
НЕ ЧИНИ ПРЕЉУБУ
Да се не разара породица, и у човеку руши оно што је бо-жанско у њему. Прељуба је: брачно неверство супружника, блуд (телесна л,убав лица која нису супружници), против-при р о д н о задовољавање страсти. Затим и све оно што би могло да подстакне ове жеље, као: пијанство и преситост, бесрамне речи и дела, читање развратног штива, певање и слушање таквих песама, или гледање таквих представа и слика.
8. заповест
НЕ УКРАДИ
Бог забрањује да одузимамо силом или преваром неку ствар, која нам не припада.
9. заповест
НЕ СВЕДОЧИ ЛАЖНО НА БЛИЖЊЕГА СВОГА Бог забрањује лажно сведочење против ма које особе — на суду или ван суда, упропастити или оклеветати ма кога гов-орећи лажно — или у лице, или иза леђа. Забрањује да лажемо и чинимо превару.
10. заповест
НЕ ПОЖЕЛИ НИШТА ШТО ПРИПАДА ТВОМЕ БЛИ-ЖЊЕМ (НИШТА ШТО ЈЕ ТУЂЕ)
Бог нам забрањује не само да чинимо зло, него наређује да се клонимо чак и злих мисли и жеља. Да не бисмо од рђавих мисли дошли жељом до рђавих дела. Треба се чувати рђавих мисли, жеља и дела, да имамо на уму да нас Свети, Праведни и Свемогући Бог стално види — и при првој помисли на грех треба да и ми кажемо, као оно Јосиф, син Јаковљев: „Како бих могао учинити такав грех и Богу сагрешити" (I Мојс. 39.9). Јединствено све помисли које долазе а нису у сагласности са Божијим заповестима ми их не прихватамо. Старац Силуан твр-ди да је најефикасније игнорисати рђаве помисли.
Господ Исус Христос је рекао: Господ Бог наш је једини Господар, и љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: љуби ближњега свога као самога себе. О овим двема заповестима виси сав закон и пророци. (Мт. 22:37-40) Из њих произилазе све заповести.
Господ је рекао: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне. Да будете синови Оца небескога.

Naslov: Re: ДЕСЕТ БОЖИЈИХ ЗАПОВЕСТИ Pet Mar 25 2011, 04:32

Заповијести Божије

ДВЕ НАЈВЕЋЕ ЗАПОВЕСТИ
1. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом

2. Љуби ближњега свога као самога себе.(Мт 22, 37-40; Мк 12, 30-31)

ДЕСЕТ БОЖЈИХ ЗАПОВЕСТИ

1. Ја сам Господ Бог твој; немој имати других богова осим мене.

2. Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.

3. Не узимај узалуд имена Господа Бога свог.

4. Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твоме.

5. Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.

6. Не убиј.

7. Не чини прељубе.

8. Не укради.

9. Не сведочи лажно на ближњега свога.

10. Не пожели ништа што је туђе.

(Изл 20, 2-17)

ЦРКВЕНЕ ЗАПОВЕСТИ

1. Молити се Богу и слушати службу Божју сваке недеље и празника.

2. Држати пост пред Рођење и Васкрсење Христово, пред празник Св. ап. Петра и Павла, пред Успење Богородице, и сваке среде и петка.

3. Свештена лица треба поштовати.

4. Исповедати грехе своје и причешћивати се у споменуте велике постове.

5. Молити се Богу за оне који су на власти.

6. Држати постове и молитве које заповеди епископ у време какве невоље.

7. Црквене ствари не употребљавати.

8. Свадбе не чинити у време поста.

9. Јеретичке књиге не читати.

БЛАЖЕНСТВА

(Мт.5,3-12)

Из бучних градова и насељених места, Христос је често одлазио у гору ради проповеди. Тамо би обично бирао неко узвишеније место и окружен својим ученицима учио народ, који га је пажљиво слушао и дивио се његовој проповеди.

Тако, једном приликом, Христос изађе на гору,и кад ј е сео, приђоше му ученици Његови. А Он им одржа беседу, учећи их:

„Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско";

„Благо онима који плачу, јер ће се утешити";

„Благо кроткима, јер ће наследити земљу";

„Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити";

„Благо милостивима, јер ће бити помиловани";

„Благо онима који су чистога срца, јер ће Бога видети";

„Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божији назвати";

„Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско";

„Благо вама ако вас осрамоте и прогоне и рекну на вас свакојаке рђаве ријечи лажући мене ради";

„Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима".

Ове речи Христове називају се блаженствима.

Шта је то блаженство?

То је срећа којој стреме сви људи.

У чему се састоји срећа човекова?

О томе постоје различита мишљења. Једни виде срећу у знању и талентима, други у лепоти,слави, богатству, власти над људима, у поштовању и уважавању које им указује околина, у љубави, породичном животу итд. Понекад људи постигну такву срећу, но она је ташта и привидна.Богат може да изгуби своје богатство, здрав се неочекивано разболи, слободан допадне тамнице, паметан изненада изгуби свој разум итд. Свака таква срећа је само варљива и не може бити права. Истинска срећа мора бити непролазна и вечна. По Христовом учењу, срећа - То је Царство Божје. Бити срећан, значи бити члан Царства Божјег, живети с Богом. Царство Божје почиње овде, на земљи, још сада, а наставља се и потпуно се остварује на небу, у вечности. Срећи у Царству Небеском нема краја. Њега нико неможе одузети човеку и оно не зависи ни од каквих случајности. Оно је блаженство, то јест савршена срећа, добро, лепота и вечита љубав.

„Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско".

Ко су сиромашни?

Они који ничега свога немају и увек моле помоћ од других. Сиромашни се не стиде да признају да сву своју исхрану добијају на дар.

Сиромашни духом, баш као и други сиромаси,сматрају да ничег свога у души немају и да све духовно богатство своје (таленте) добијају од Бот. Као гладни сирома

си, они просе од Бога духовне хране а Господ их храни плодовима Духа Светош. И ти плодови су: љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милосрђе и вера (Гал. V, 22). Сиромашни духом би могли за себе да кажу речима апостола Павла:„Ми смо сиромашни, а све обогаћујемо". Њихово духовно богатство открива им - а преко њих и другима - пут у Царство Небеско.

„Благо онима који плачу, јер ће се утешити".

Ко у животу није плакао? Сузе су знак патње.Не може ли патња донети човеку срећу и блаженство?Не увек. Ако човек пати због видљивих блага , збо гордости, страсти и самољубља, те патње само муче душу а никакве користи не доносе. Међутим, ако човек прими своју патњу као пробу на коју га је Бог ставио, тада бол и сузе чисте и умивају душу његову, тако да и у самом болу он налази радост и утеху. Али тешко онима који не желе да се кају и страдају у име Божје, који не оплакују своје грехове и готови су само на смех и весеље. Они неће ући у Царство Божје. „Тешко вама који се смијете сад; јер ћете заплакати и заридати " - казао је Господ.

„Благо кроткима, јер ће наследити земљу".

Због земље и њених богатстава људи се боре без престанка. Даби земљом овладали, народи воде ратове, врше насиља, чине неваљалства и убиства, смишљају како би се силом докопали власти над светом. Али силнима отимају земље они сил

нији, а против њих се дижу најсилнији и тако до бесконачности. И сви страдају и муче се, а саму лепоту природе често уопште не примећују нити умеју да уживају у њој. Па ипак, има људи који „ничега немају а све им припада". Доћи ће време када ће сва земља заиста Припадати срећнима,блаженима тј. кроткима, а не злим и гордим људима. Они ће бити прави наследници све земље.Тако јв обећао Христос.

„Благо гладнима и жеднима правде..."

Као што гладни мисле само на хлеб и свуда га траже да би се наситили, и као што је човек изнурен жеђу спреман да плати било коју цену за један гутљај свеже воде - тако има људи који свуда траже животну правду, нарочито они који трпе неправду на земљи и невини страдају.Једни се надају да ће правду наћи у науци, други у уметности, трећи у техници, у служењу људима или у љубави према Богу. Ако су ти људи некори

стољубиви и поштени, они ће, којим год путем ишли, раније или касније наћи живу правду у личности Господа Исуса Христа и Његовом учењу о Царству Божјем. „Иштите и даће вам се, тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се" - рекао је Господ.

Пуно задовољење духовном правдом и упозорење Правде Божје постиже се у вечној кући Царства Небеског; но и овде, још у току земаљског живота, људи шадни и жедни правде мо!у да се насите истинском срећом и радошћу упознајући тајнв Божјег деловања у свету.

„Благо милостивима, јер ће бити помиловани".

Милост, милосрђе - то је својство Божанске љубави и једно од најблагороднијих и најсветијих човекових осећања. Јер оно изражава пуноћу љубави у срцу човека - а Бог је љубав, па ко саосећа не само са ближњим који је у невољи,него чак и са својим непријатељем, тај чини заиста Божје дело, и стога ће Бог према њему бити милостив за грехе његове.

Ако ми праштамо својим ближњима, и Господ ће нама опростити. „Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив ".

„Благо онима који су чиста срца, јер ће Бога видети".

Бог је невидљив и недостижан за оне који не верују, но људи чиста срца могу свуда осетити Његово присуство. Они Бога виде духовним, а не телесним очима, и у ирироди и у људима; они осећају присуство Божје у својим срцима. „Бог је љубав - вели свети апостол Јован - и који стоји у љубави у Богу стоји и Бог у њему стоји" (I Јн IV,16).

Треба очистити своје срце од злобе, зависти,недружевности и свих других грешних осећања и злих помисли, да би у души човековој засјала љубав према Богу. Као што се у чистим и провидним водама тихога језера огледа сунце и небо, тако се у чистом и добром срцу човековом види Бог.Само људи чиста срца су у стању да виде Бог кроз Његово дело, да чују и разумеју Његову Реч и да открију тајну Његова бића. Но људи тврда срца, колико год да су обдарени и умни, никада неће видети Бога, па чак ни поверовати уЊегово постојање. За њих је рекаоп ророк Исаија:,, Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети. Јер је одрвенило срце овијех људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцијелим" (Мт XIII, 14-15; Јн XII, 40).

Христос је живео на земљи: Њега су виделе и слушале хиљаде људи; али само они који су очистили свој а срца покајањем разумели су и поверовали да је пред њима истинити Спаситељ света Христос - Син Божји.

"Благо онима који мир граде, јер ће се синови ма Божјим назвати".

Наш Отац Небески је - Бог мира. Он је послао Сина Свог а на земљу да би помирио човека са Богом. Када се Христос родио, Анђели су певали велику песму мира:

„Слава Бо1у на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља".

Мржња и борба још царују на земљи, али је тој грешној мржњи већ припремљен крај. Царство Божје већ је почело да се остварује. Оно се јавља,пре свега, у душама појединих људи; потребно је да људи у својим срцима прослављају Бош, да имају вољу за добром, да желе срећу својим ближњима и теже свеопштем миру. Ати који су

у сри, има својим нашли мир и тај мир носе другма око себе, називаће се синовима Божјим. Велику срећу, блаженство и задовољство осећају људи који умеју да помире два заклета непријатеља.

Царство Божје - то је царство м ира. „ Мир вам остављам-завештао је Господ својим ученицима - мир свој дајем вам " (Јн 14, 27).

„Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско".

Премда је то жалосно, већина људи не воли правду. Правда боде очи непоштенима. Праведни не склапају савез са злом, а то изазива страх и мржњу оних који греше. Праведници, као прави хришћани, изобличавају зло самим иримером

свога личног живота и тиме сметају животу безаконика. Због тога се ови дижу да истерају праведника из своје средине. Али такви људи, прогнани правдеради, наследиће Царство Небеско.

„Благо вама ако вас осрамоте и прогоне и рекну на вас свакојаке рђаве ријечи лажући мене ради".

Обично се мисли да су срећни они о којима лепо говорв, које сви истичу и хвале. Али Христос је рвкао да су срећни они који су готови да страдају у борби за истину, они које због Христа клеветају, вређају и гоне. Баш они, а не други, радоваће се и веселиће се, јерје велика награда њихова на небвсима.

„Ви сте со земљи" - рекао је Христос својим ученицима. Акосообљутави чиме ће се осолити? Она већ неће бити ни за што, осим да се проспе напољеи дајељудипогазе". Такоихришћани, ако не буду живели по заповестима свога Учитеља -Бога, изгубиће сваки разлог постојањаи служиће на подсмех људима.

„Ви сте видјело свијету" - казао је Христос.Својим животним примером хришћани треба да преносе светлост Христова учења и на тај начин прослављају свога Оца Небеског.