DAME IZ POSVETA

DAME IZ POSVETA


KO SU ŽENE KOJIMA SU POSVEĆENE PESME

Na žalost, većina pesnika i muzičara, koji su inspirisani neuzvraćenom ili nemogućom ljubavi, kao i nesrećnim događajima, posvetila je svoje pesme ženama i upravo ti stihovi sa ukusom tuge su postali antologijski

Legendarni mostarski pesnik Aleksa Šantić nije bio zaljubljen u Eminu Sefić, jer u vreme kada joj je posvetio stihove "Kad tamo u bašti, u hladu jasmina, s ibrikom u ruci stajaše Emina" ona je imala tek jedanaest godina. Rekorder u skokovima (13) sa Starog mosta na Neretvi Emir Balić govorio je da je Emina zaista bila nešto posebno, čak se i mostarskom kaldrmom, onako u nanulama, šetala dostojanstveno i elegantno, a njeno ovalno lice imalo je poseban šarm koji nikog nije ostavljao ravnodušnim, pa ni samog književnika Aleksu Šantića, koji je pre jednog veka bio prosto opčinjen devojačkom lepotom u tako ranoj mladosti. Pisac je, inače, bio njen prvi komšija i opčinila ga je kada je jednom prilikom prolazeći pored njene kuće ugledao Eminu s ibrikom u ruci. Pesmu o Emini narod je toliko prihvatio da je postala najslušanija sevdalinka.

Zagrebački kantautor Arsen Dedić, zanesen Splićankom Ines Bareza, posvetio joj je svoju pesmu "Ne daj se, Ines", koju je čežnjivim glasom svojevremeno odrecitovao doajen jugoslovenskog glumišta Rade Šerbedžija. Ines sada ima 67 godina i živi u Milanu, gde se bavi astrologijom, ezoterijom, jogom, slika i vaja, a udata je za jednog italijanskog arhitektu. Ona se početkom Drugog svetskog rata sa majkom preselila u Sombor, a potom zbog baletske škole u Beograd. Sredinom šezdesetih, u srpskoj prestonici je preko zajedničkog prijatelja Arsen upoznao markantnu Dalmatinku, koja je posle kraćeg razgovora ostavila toliko snažan utisak na Arsena da joj se prilikom sledećeg dolaska u Beograd sam javio i tako je jednog kišnog dana započela njihova romansa. Ines je kasnije pričala da je Arsen maštao o zasnivanju porodice, odnosno ženi i deci koji će ga čekati kod kuće, ali ona sebe ipak nije videla u takvoj situaciji, pošto ništa nije očekivala i smatrala je da njih dvoje nemaju šta da grade. Romantičan početak nije prerastao u dramatičan kraj, jer su međusobno suprotne stavove o budućem životu razumno prihvatili kao neminovnu stvarnost. Dedić je tada imao 25 godina. Ines je kasnije priznala da je Arsenu zaista, kao u pesmi iz zbirke "Brod u boci", pisala pisma na raznobojnim hartijama, jer navodno nije volela belu. Zeleni autobus koji se "ruši niz jednu beogradsku padinu" zaista je postojao, a njeni rumeni obrazi sa njegovom pojavom ušarili bi se i na jesenjem vetru. Arsen Dedić je pominjao mnoga ženska imena u svojim stihovima, a poslednju pesmu sa posvetom namenio je svojoj unuci "Lu".

Pesnik i humorista Vlado Dijak je svojevremeno, tačnije 1949. godine, bio zaljubljen u Selmu Borić, koja je pohađala Drugu žensku gimnaziju u Sarajevu, a pošto su joj roditelji živeli u Zenici, često je odlazila kući vozom. Jednom prilikom ponudio se da joj ponese kofere do železničke stanice, ali ni tada nije skupio hrabrosti da joj izjavi ljubav, pa je zato, ispraćajući je sa perona dok mu je ona mahala iz kupea, izgovorio rečenicu koju je kasnije pretočio u hit baladu "Putuj, Selma, i molim te ne naginji se kroz prozor". Ona je za pesmu saznala tek 1962. godine kada joj je otac poslao novinski članak u kojem je bila objavljena "Selma". Tim povodom Srđan Šarenac iz Bosne i Hercegovine snimio je dokumentarac o Selmi Borić u kojem on, dve decenije posle pesnikove smrti, kreće istim vozom kojim je pre pola veka ona otišla i na fakultet u Zagreb, samo što je ovom prilikom otišla da poseti grob Vlade Dijaka. U filmu se mogu čuti i svedočenja Gorana Bregovića, Željka Bebeka, Vuka Krnjevića, pa i njenog bivšem supruga Josipa. Borićeva je pesmu "Selma" prvi put i čula u Zagrebu 1975. godine na koncertu "Bijelog dugmeta", a kada je program završen, otišla je iza bine i rekla Bregi i njegovim kolegama da je upravo ona ta Selma o kojoj pevaju, ali su oni u početku bili sumnjičavi. Selma u filmu priznaje da je i ona bolovala za njim, pogotovu kada je napustio studije u Zagrebu pošto mu je ponestalo novca. U međuvremenu, Borićeva je i sama počela da piše stihove i pre dve godine je objavila zbirku poezije "Selma putuje na fakultet" u kojoj se nalazi i pesma "Sećanje na Vladu".

Lidera "Bijelog dugmeta" Gorana Bregovića je dosta žena inspirisalo da im posveti svoje stihove, a jedna od njih je i poznata manekenka Ljiljana Tica, kojoj je napisao pesmu "Mogla je biti prosta priča", a na ime kćerke nekadašnjeg uticajnog bosanskohercegovačkog političara Branka Mikulića adresirao je pesmu "Uspavanka za Radmilu M". Nekadašnja voditeljka TV dnevnika Danka Novović, kojoj su se mnogi divili s razlogom, opčinila je i tadašnjeg najvećeg jugoslovenskog boema Tomu Zdravkovića, koji joj je posvetio pesmu "Danka, volim te". Prilikom snimanja serije "Doktorka na selu" 1982. godine, za koju je Toma radio muziku, a u jednoj od epizoda čak i glumio muzičara, legendarnom pevaču je za oko zapela markantna glumica Ljiljana Blagojević pa joj je otvoreno najavio da će joj posvetiti jednu pesmu i ubrzo je ispunio obećanje. Naravno, Toma nije zaboravio da se oduži i supruzi kroz stihove "Hej Branka, Branka, Branka, reci mi, Branka, ko je kriv zbog našeg rastanka". Životnoj saputnici pesmu je posvetio i Ljuba Aličić, kroz stihove "Svirajte mi za Željanu, moju ljubav, moju ranu, svirajte za dane sreće, njoj poklanjam ovo veče". Dejan Cukić je supruzi Milici posvetio pesmu "Mokre ulice" ("Ja stojim ovde visok do tavanice i moja ljubav za te nema granice, jer ja te volim, Milice"). Pop pevač Sergej Ćetković je supruzi Kristini namenio pesmu "U tebi sve mirno spava, sa tobom je sve i san i java, ja borim se da tako ostane, Kristina". Beogradska starleta iz sedamdesetih Meri Cakić je "Lutka sa naslovne strane" kontroverznog frontmena "Riblje čorbe" Bore Đorđevića.

Staka Keranović
[You must be registered and logged in to see this link.]

*

Iz intervju Dušana Trifunovića "'Dugmići' su moje maskote"

Citat
Zanimljiva je i priča o "Selmi"...

■ Selma se prvobitno zvala Mina! To su stihovi mog kolege Vlade Dijaka, koji je jednom putovao vozom sa izvesnom Minom, pa se odmah zaljubio i, kako to već biva kod pesnika, posvetio joj pesmu naslovljenu njenim imenom! Onda ju je doneo meni da je objavim u časopisu gde sam bio urednik, i kada ju je Brega pročitao, toliko mu se dopala da je rešio da je snimi. A kad sam ga pitao zašto je Mina promenio u Selma, on mi kaže: "Dijak se predomislio, sad je zaljubljen u neku Selmu, pa nema smisla da se pesma zove po bivšoj!"
Piše: L. Golubović, 11. i 12. jun 2005


Preuzeto sa:
riznicasrpska.net

KO SU ŽENE IZ PESAMA NAJPOPULARNIJIH ROK I FOLK PEVAČA

Istorija svetske književnosti prepuna je muza koje su bile i te kako žive, od krvi i mesa, i koje su prosto zaludele njihove drage pesnike — od Petrarke (Laura) do Bećkovića (Vera Pavladojska). U popularnim folk i rok kompozicijama često se peva o ženama — Selma, Branka, Danka, Olivera, Ljiljana, Milica, Marina... Malo je poznato da je značajan broj tih eteričnih bića iz pesama zapravo utelovljeno u konkretne ženske osobe.

Pesmu "Selma" iz rane faze grupe "Bijelo dugme" napisao je pesnik Vlado Dijak, ne sluteći da će ona postati veliki jugoslovenski hit. Dijak je još davne 1974. godine pesmu dao Goranu Bregoviću da za nju uradi muziku. Bregović se oduševio pričom o devojci Selmi koja putuje da studira u veliki grad (Sarajevo), a tužni je mladić, pesnik, ispraća. Pokisli pesnik nosi Selmi kofere, preplavljen emocijama, ne zna šta bi joj rekao. Umesto uzvišene pesničke retorike, na rastanku on jedva promuca banalnu frazu: "Molim te, ne naginji se kroz prozor". Dvadeset godina kasnije igrom sudbine posle koncerta "Bijelog dugmeta" u Zagrebu, Bregoviću je prišla sredovečna žena. Bregović je bio šokiran kada je rekla da je baš ona Selma iz pesme Vlade Dijka.

I sam Bregović je nekoliko svojih kompozicija posvetio konkretnim devojkama. "Uspavanka za Radmilu M" posvećena je Radmili Mikulić, ćerki čuvenog komunističkog funkcionera Branka Mikulića, pesmu "Mogla je biti prosta priča" manekenki Ljilji Tici. Bard narodne muzike Toma Zdravković imao je dve velike neuzvraćene ljubavi kojima je napisao nezaboravne pesme. Pesmu "Danka" posvetio je televizijskoj voditeljki Danki Novović, a "Ljiljanu" glumici Ljilji Blagojević. U jednom intervjuu Ljiljana je ispričala da je Toma glumio sa njom u seriji "Doktorka na selu" i da joj je obećao pesmu. Ispunio je obećanje na sledećoj ploči, na kojoj se našla "Ljiljana".

Kompozitor Dragan Toković napisao je evergrin narodnjak "Volela me jedna Vranjanka" koju je pevao Staniša Stošić. U pesmi se prepoznala sada sedamdesetogodišnja Jelena Đorđević, koja je davne 1972. u Vranju upoznala Tokovića. Jelenu su svi u to vreme u Vranju zvali Lela Numerka, mnogima je slomila srce, pa tako i Tokoviću. Ali jedino je on napravio pesmu i to još kakvu.

Inspiracija pesniku Bori Đorđeviću za "Lutku sa naslovne strane" bila je Meri Cakić, legendarna beogradska starleta iz sedamdesetih godina. Na nekim od koncerata "Riblje čorbe" Meri je nastupala sa plesnom grupom "Ribetine", upravo kao neka vrsta scenske ilustracije pomenutog hita. Kantautor Đorđe Balašević je bio veoma iskren u stihovima svoje pesme "Olivera", koju je posvetio svojoj supruzi, u kojoj kaže: "Drugi bi sve imalo smisao, ne bih svakoj pesme pisao, da sam znao da postojiš, Olivera". Suprugama Dubravki i Milici su pesme posvetili i Luis — "Dudo" i Dejan Cukić — "Ja te volim, Milice".

Vladimir Đurić Đura / Blic